Svaki dan borba za nove reči

U zaveštanju Stefana Nemanje stoji da u borbi dva jezika, dok god se čuju i jedan i drugi, borba je ravnopravna, a kada jedan nadvlada drugi, onda je nestao i jedan jezik i jedan narod. Kako drugi jezici ne bi kod Srba nadvladi srpski, tu su nastavnici dopunskih škola širom sveta.

Razmenili iskustva: Učesnici seminara (Foto: V. Sekulić)

U Obrazovno-kulturnom centru "Vuk Karadžić" u Tršiću ove nedelje okupili su se profesori srpskog jezika zaduženi za dopunsku nastavu u dijaspori.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je seminar kako bi se nastavnici našli na jednom mestu i razmenili iskustva. Pored nastavnika, skupu su prisustvovali i predstavnici Ministarstva prosvete, ali i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Nova pravila

Pomoćnica ministra Vesna Nedeljković za "Vesti" je istakla da se od ove godine uvodi novi pravilnik o radu u dopunskim školama.

- On je sada regulisao trajanje rada u dijaspori na četiri godine. Do sada, neki nastavnici su ostajali i po 12 godina. Sada će svi kada krenu znati i kada se vraćaju - rekla je Nedeljkovićeva.
Ona je istakla da je jedan od glavnih ciljeva dopunske nastave jačanje veze s maticom.

- Kako bolje to da uradimo ako ne tako što ćemo posvetiti pažnju mladim naraštajima. Nastavnici su tu i da animiraju roditelje, da ih informišu, da ih poguraju da upišu svoju decu u dopunsku školu.

Preko granice srećete ljude koji imaju jasnu svest o tome kome pripadaju kulturološki, na osnovu veroispovesti, nacije i tradicije, a mi smo tu da im ne dozvolimo da to i zaborave.

Nije bitno da li su tamo otišli kao radnici na građevini ili kao intelektualci, njihov želja da im deca govore srpski jezik je jednaka. Važno je da se narod drži i da im država u tome pomaže - istakla je Nedeljkovićeva.

Motivacija

Kako je istakla, prilikom izbora nastavnika koji konkurišu za odlazak u dijasporu, ono što je njoj lično važno jeste da prepozna pravu motivaciju.

- Kod mene lično plus imaju kandidati kod kojih prepoznam da razumeju zašto je važno čuvanje kulture i tradicije i opismenjavanja naše dece.

Tim iz ministarstva redovno obilazi dopunske škole i zaista na terenu vidimo da imamo zaista kvalitetne ljude koji su posvećeni. Broj nastavnika povećavamo kada za tim postoji potreba. Država će uvek ispratiti potrebe svojih ljudi u dijaspori - objasnila je Nedeljkovićeva.

Novina ove godine je i uvođenje kordinatora za nastavnike koji će zajedno sa njima biti u dijaspori i biti tu kao predstavnik ministarstva da reši različite poteškoće sa kojima se suočavaju. Koordinator za Nemačku je Biljana Bukinac, koja će takođe i sama držati nastavu.

- Ove godine smo povećali broj nastavnika u Nemačkoj u pokrajini Hesen. Do sada je postojao samo jedan nastavnik, a sada će tamo biti još tri nastavnika, računajući i mene - objasnila je za "Vesti" Bukinac.

Kako je istakla, najveći problem sa kojim se nastavnici suočavaju jeste rad u specifičnim uslovima.

- Nastavnik dolazi u kombinovana odeljenja, sa decom različitih uzrasta i različitih nivoa poznavanja maternjeg jezika. To je veoma težak i kompleksan posao i zato je veoma važno da nastavnici dobiju neku vrstu edukacije pre puta, što do sada nije bila praksa, već su se oslanjali isključivo na iskustva kolega. Specifično je držati maternji jezik u razredu u kojem neko ne zna ili slabo zna taj jezik - kaže Bukinac.

Ističe da je učenje maternjeg jezika neodvojivi deo očuvanja identiteta, te je dopunska nastava izuzetno važna.

- Ako želimo da čuvamo naš narod, moramo da čuvamo jezik. Mi ne učimo decu samo srpskom jeziku, već i istoriji našeg naroda, kulturu, običaje, sve što je u vezi sa Srbijom - dodala je Bukinac.

Škola čuva srpski identitet

Ipak, glavna uloga na seminaru bila je dodeljena upravo nastavnicima koji su među sobom razmenjivali iskustva, ali i delili savete kako prebroditi poteškoće u nastavi.

Profesorka Milana Rakić u Nemačkoj već tri godine radi kao nastavnik srpskog jezika i književnosti i ima oko 120 đaka. Kako ističe, izazova u ovom poslu je mnogo.

- Nije lako, što zbog organizacije nastave, što zbog svakodnevnog života koji je u početku teško organizovati. Meni je najfascinantnije bilo kada sam se u učionici srela s decom srpskog porekla koja ne govore srpski jezik i ništa me ne razumeju. To je bilo začuđujuće i u meni je izazvalo tugu. Tada sam shvatila koliko je dece, koja žive izvan granica Srbije, koja ne govore ili govore vrlo malo srpski jezik.

Pitala sam kako li će tek njihova deca govoriti. Svu snagu sam usmerila na borbu za nove reči, za usvajanje maternjeg jezika na što zabavniji način - rekla je Milana.
Profesorka Blaženka Trivunčić već tri godine radi u Francuskoj gde je otišla iz OŠ "Branislav Nušić" iz Beograda. Ističe da joj se čini da najlošije srpski jezik govore deca koja žive u ovoj zemlji.

I stariji zaboravljaju jezik

- Radim u dopunskoj školi u pariskom regionu. Pre nego što sam otišla, zamišljala sam nešto drugo. Iznenadila sam se kako je nizak nivo govorenja jezika. Mnogo je dece tamo koja uče srpski jezik kao strani, a ne kao maternji. Očekivala sam savremenije uslove rada, da ću imati sredstva koja su naprednija nego u Srbiji.

A nije bilo tako. Shvatila sam da je Srbija van granica na ivici da nestane. Jaka je asimilacija. Srpska dopunska škola je stub očuvanja nacionalnog identitet, i borimo se da na sve moguće kreativne načine osnažimo veze s maticom. Mladi naraštaji trebalo bi da znaju ko su, jer ako izgubite jezik, izgubili ste sebe - rekla je Trivunčićeva.

Najsnažiji utisak zbog kojeg je posebno motivisana da nešto promeni je to što ne samo da deca ne govore dobro maternji jezik, već ga zaboravljaju i njihovi roditelji.

- Roditelji žele da vežbaju francuski jezik, pa kod kuće ne govore na maternjem i samim tim deca i kod kuće i van kuće govore francuski. Roditelji to moraju da menjaju - rekla je Blaženka.

U Francuskoj je trenutno sedam nastavnika i ukupno 430 dece pohađa dopunsku nastavu.

Uslovi nisu idealni

Iako je svim nastavnicima koji su u dijaspori ili se spremaju da idu prvi i glavni cilj očuvanje srpskog jezika i kulture, nije se moglo ne primetiti nezadovoljstvo zbog nepovoljnih uslova rada koje imaju nastavnici dopunske nastave.

Plata od 1.620 evra koliko dobijaju nastavnici koji rade u zemljama Evropske unije je nezadovoljavajuća prema njihovim rečima. Kako ministarstvo ne obezbeđuje smeštaj za nastavnike, oni sami moraju da finansiraju stanove koji na primer u Nemačkoj ili Austriji nisu jeftini. Takođe, najveći problem svima je što nemaju obezbeđen smeštaj ni za prve dane boravka, pa se sami snalaze kad odu tamo kako znaju i umeju.

- Plata nije velika s obzirom na to da mi od tog novca sami plaćamo smeštaj koji je veoma skup. Mi smo prvi odbrambeni stup srpskog indentiteta, prvi smo u kontaktu sa našim ljudima, ambasadori smo kulture i jezika u svakoj porodici i mogli bismo imati bolju negu od strane države - rekla je Ksenija Gaćinović.

Kako smo mogli čuti od nastavnika, susreću se sa različitim problemima, poput nedostatka interneta ili kopir-aparata. Često iz svog džepa izdvajaju novac kako bi za decu obezbedili nastavne materijale, ili im u susret izlaze srpski klubovi koji imaju štampače.

Nastavnica Milana Rakić istakla je i da je potrebno obaviti bolju pripremu nastavnika pre odlaska na rad.

- Treba napraviti obuku. Pripremiti ih za sve izazove koji će ih sačekati, dati im podršku koja je u startu najbitnija, a manjka je - rekla je Milana.