Radost sveta na srpski način
U Beogradu će od 23. do 28. maja biti održan drugi Svesrpski dečji sabor koji će ove godine okupiti i mališane uzrasta od deset do 14 godina iz čak 11 zemalja sveta. Organizatori ovog skupa su Dečji kulturni centar Beograd i Uprava za dijasporu i Srbe u regionu MSP Srbije, a idejni tvorac ove manifestacije, mr Dragan Marić, direktor DKCB, u razgovoru za "Vesti" objašnjava i motive, ali i konkretne ciljeve ove manifestacije.
Otkuda ideja za Svesrpski dečji sabor?
- Ohrabreni uspesima već tradicionalne manifestacije "Radost Evrope", koja je dobila prestižni međunarodni sertifikat za promociju evropskih vrednosti "Festival za Evropu - Evropa za festivale" i koja ove godine obeležava pedeset godina postojanja, osmislili smo manifestaciju "Svesrpski dečji sabor" koja bi trebalo da postane još jedno obeležje Beograda i cele naše zemlje. Ideja je da se jednom godišnje u Beogradu okupe deca iz rasejanja, koja će kroz bogat kulturno-umetnički program, osmišljen od strane DKC Beograd, upoznati Srbiju kao zemlju svog porekla i pobuditi osećaj pripadnosti srpskom nacionu. Cilj je da deca iz rasejanja nauče i progovore srpski jezik, usvoje ćirilično pismo i upoznaju srpsku istoriju i kulturu. Očekujemo sedamdesetoro dece iz 11 zemalja sveta: Amerike, Australije, Velike Britanije, Norveške, Nemačke, Hrvatske, Francuske, Švedske, Severne Makedonije, Slovenije i Rumunije.
Pomoć Uprave
Na koji način vam je pomogla Uprava za dijasporu koja je i suorganizator?
- Uprava je prošle godine sufinansirala ceo projekat, a zatim ga je prepoznala kao mesto i čin afirmacije srpskog identiteta i jačanja veza sa matičnom državom u okviru najmlađe populacije, kako je i istakla Nikolina Milatović Popović, v. d. pomoćnika direktora ove Uprave. Ove godine su postali i suorganizatori manifestacije i pored finansijske pomoći, učestvovali su u organizaciji i dovođenju grupa iz dijaspore.
Specifičnost ovog okupljanja je i da će mališani iz dijaspore boraviti kod svojih vršnjaka. Da li je bilo teško "ubediti" goste da spavaju po privatnim kućama ili "naći" domaćine?
- Manifestacija "Radost Evrope" se na taj način organizuje već pedeset godina i upravo organizujući baš na takav način druženje mališana iz čitavog sveta shvatili smo da je to jedinstveni i pravi način upoznavanja i sticanja prijateljstva za ceo život.
Deca nisu razmažena
Ne plašite se da će mališani iz dijaspore biti "probirljiviji" s obzirom da dolaze od Amerike do Australije?
- U Dečjem kulturnom centru tokom raspusta često borave deca koja dolaze kod svojih baka i deka u Beograd i to baš iz Amerike, Kanade i drugih dalekih krajeva. Naše iskustvo sa tom decom nam pokazuje da među decom u tom smislu ne postoje razlike, već da sve zavisi od odraslih i njihovog načina kako će decu zainteresovati za određene programske sadržaje.
Specifičnost je i da će u okviru "saborovanja" posetiti Narodnu skupštinu, ali i Predsedništvo Srbije. Da li je bilo teško ubediti predsednika Vučića da bude generalni pokrovitelj?
- Naprotiv, dobili smo i zvanično reči podrške i zahvalnost što smo učinili i što nastavljamo da činimo kao ugledna gradska institucija za kulturu i obrazovanje dece i mladih. U dopisu koji smo dobili od predsednika stoji da kroz pružanje mogućnosti za učenje i usavršavanje srpskog jezika, upoznavanje sa srpskom istorijom, kulturom i kontakt sa sunarodnicima, činimo neprocenjivu stvar za razvoj i utemeljenje identiteta mladih ljudi.
Pratimo puls novih generacija
Pretpostavljamo da su vas kontaktirali roditelji dece. Šta ih je najviše zanimalo kada je reč o smeštaju?
- Porodice iz dijaspore i regiona su odmah veoma pozitivno odgovorile na naš poziv. Osetili smo njihovu potrebu za ovakvom inicijativom što nas je kao organizatore ohrabrilo i obradovalo. Nisu se mnogo raspitivali o samom smeštaju, već su želeli da stupe u kontakt sa porodicama koje će tokom pet dana trajanja manifestacije biti domaćini njihovoj deci.
Šta će sve naša deca iz dijaspore imati prilike da vide u pet dana druženja?
- Nakon muzičko-scenskog programa i učešća u kreativnim likovnim, dramskim i folklornim radionicama, na platou ispred Dečjeg kulturnog centra Beograd, kojim će se obeležiti početak manifestacije i Dan sveslovenske pismenosti (24. maja), deca će imati priliku da posete Tršić i manifestaciju "Đački Vukov sabor". Nakon toga očekuje ih i obilazak značajnih državnih institucija i gradskih znamenitosti.
Koliko je teško prilagoditi program mališanima "novog doba"?
- Važno je osluškivati decu i pratiti puls nove generacije, što mi kao ustanova činimo na svakodnevnom nivou. Deca u Srbiji, baš kao i deca bilo gde u svetu, imaju ista ili slična interesovanja, a na nama odraslima je da osmislimo kakav sadržaj ćemo da im plasiramo. Prijateljstvo bazirano na neposrednom kontaktu i druženju jeste univerzalna vrednost koja opstaje uprkos trendovima aktuelnog vremena.
Prvi put u otadžbini
Neka od dece će se prvi put naći u Srbiji. Možete li da otkrijete odakle su i da li ste im pripremili neki poseban program?
- Iz skoro svake zemlje koja nam dolazi na Sabor postoji bar neko dete koje nikada nije bilo u Srbiji. Naš jedini zadatak je da napravimo toplu domaćinsku atmosferu i da deca lepe uspomene ponesu u svojim srcima.
Stefan Nemanja kao inspiracija
Dragan Marić, direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd kaže da nije ni malo slučajno da se ova manifestacija održava na Dan slovenske pismenosti (Dan Svetih Ćirila i Metodija).
- Inspirisani smo bili rečima srpskog velikog župana Stefana Nemanje (kasnije monaha Simeona, Sv. Simeona Mirotočivog), koje ukazuju da je opasnije izgubiti jezik, nego bitku, jer posle izgubljene bitke ostaje taj narod, makar i pokoren, ali ako nestane jezika, neće biti ni naroda - kaže Marić.
