Kralj glume Čiča Ilija Stanojević (11): "Dorćolska posla" otišla kroz odžak
U istoriju našeg teatra ušao je nekad često izvođen Čiča Ilijin čuveni komad s pevanjem "Dorćolska posla" u kojem je on ostao nezaboravan kao nosilac glavne uloge Papa Naska iskazujući "žal" za ranijim vremenima: bašti i poljana, demirali-penđera, doksata, krivudavih sokačića "kad se svuda" razlegala rajska pesma "Ej, Dorćole, mali Carigrade..."
U jednom feljtonu, povodom istorije nastanka komada "Dorćolska posla", Čiča Ilija je sa njemu svojstvenim humorom ispričao svoje muke dok on nije došao na scenu Narodnog pozorišta. Naime, radi štednje upravnik je hteo da za prikaz komada "Dorćolska posla" upotrebi dekor iz Sremčeve "Ivkove slave" što je Čiča Iliju ozlojedilo tako da je po povratku u stan u ogorčenju taj rukopis bacio u vatru. Posle nekoliko dana stiže od pozorišnog upravnika Petrovića poziv Čiča Iliji da mu se hitno javi što on i učini.
- Je li, Čiča Ilija, šta je sa tvojim komadom? - pitao je upravnik. - Što ga ne doneseš?
- Koji komad? - kao čudio se Čiča Ilija.
- Kako, koji komad? - čudio se tom pitanju upravnik. - Pitam te za tvoj komad "Dorćolska posla".
- Gospodine upravniče, "Dorćolska posla" su otišla kroz odžak? - odgovorio je Čiča Ilija.
- Šta ti to, pobogu, govoriš? - ne može da se načudi upravnik.
- Spalio sam "Dorćolska posla" u šporetu - odgovori Čiča Ilija.
- Hajde, čoveče, ne teraj šegu! - reče upravnik. - Ako si to učinio počinjem verovati da si lud čovek.
- Nisam ja lud, gospodine upravniče - poče mu objašnjavati svoj postupak Čiča Ilija. - Naljutio sam se kada ste predložili da od Sremčevog Niša pravite moj Dorćol. Onda, nije potreban ni moj komad da se prikazuje...
- E, baš si ti, bre, Čiča, namćor! - reče razočarno upravnik. - Da si mi rekao svoje mišljenje mogli bismo i da se sporazumemo, pa da na sceni oživimo tvoj Dorćol.
- Sad je dockan, ali napisaću jednog dana opet svoja "Dorćolska posla "- obećao je Čiča Ilija upravniku. - Ja bez mojih Dorćolaca ne mogu da živim...
I, stvarno, nekoliko godina kasnije, Čiča Ilija je ponovo napisao "Dorćolska posla" i predao tekst upravi Narodnog pozorišta. Komad je igran s velikim uspehom na sceni tokom mnogih sezona. Svi kritičari, koji su Čiča Iliju gledali kako u svom komadu maestralno tumači lik dorćolskog Cincarina Papa Naska, isticali su da je to bila njegova "vrhunska umetnička reakcija" čija je glavna odluka bila "nezaboravni duh i humor".
Omiljeni komičar bio je poznat i kao pisac rado čitanih kozerija, dok je lep uspeh postigla i njegova vedra knjiga simboličnog naslova "Čiča Ilijine životinje" (1928). Tu zbirku priča, humorističnog akcenta, Čiča Ilija je posvetio Humanitarnom društvu za
zaštitu životinja.
Nušićeve pohvale
Krajem 1922. godine Čiča Ilija je zajedno s glumcima iz svoje generacije, Miloradom Gavrilovićem i Savom Todorovićem, svečano proslavio 40-godišnjicu umetničkog rada, a slavljenike je pozdravio Branislav Nušić.
"Četrdeset godina svlačenja, oblačenja, strasti, suza, smeha, četrdeset godina prebolevati tuđe bolove, četrdeset godina smejati se tuđoj radosti ili plakati nad tuđom žalošću, četrdeset godina živeti tuđim životom i umirati tuđom smrću - eto to je sadržina rada na ovim daskama, iza ovih zavesa. Za današnja pokolenja pozoršnih posetilaca njih trojica predstavljaju zaslužne umetnike kojima se publika sabrala da oda dostojno i pohvalno priznanje za umetnički rad.
Za nas, koji učestvujemo u životu ove kuće - njih trojica predstavljaju lepu, bogatu i svetlu prošlost: deo života našega pozorišta i jedan, možda najznačajniji deo istorije naše pozorišne umetnosti", rekao je Nušić.
Voskrsenije čoveka bez poroka
U blizini kafane Tri šešira, gde je stanovao Čiča Ilija, živeo je s porodicom i opštinski grobljanski kočijaš. Jednog dana sretnu se njih dvojca kod Novog groblja.
- Hajde, komšija na čašu vina! - pozove Čiča Ilija svog suseda.
Oni zasednu u kafani, a kad predveče krenuše ka varoši Čiča Ilija je zamolio komšiju - kočijaša da se popne na njegova kola i malo pridrema. S kočijaševom dozvolom Čiča Ilija se opruži u kolima koliko je dug, upravo tamo gde stoje mrtvački kovčezi, pa poruči:
- Hajde, prijatelju, vozi do ulaza u Narodno pozorište! Brzo, da ne zakasnim na predstavu!...
Poslušavši Čiča Iliju kočijaš ošinu konje i oni kasom poleteše ka centru varoši. Kad su stigli ispred pozorišne zgrade, Čiča odjednom ustade poput biblijskog Lazara iz mrtvih. Izašavši iz kola zahvali kočijašu, dok istog trenutka iza leđa ču poznati, zapanjeni glas:
- Pobogu, Čiča, šta je sa tobom?
Videvši pred sobom književnika Dragutina Ilića i još nekolicinu kolega glumaca koji su se krstili od čuda, Čiča Ilija ih potapša po ramenima, tek toliko da se uvere da je živ, pa onda reče:
- Šta ste toliko zinuli? Zar ne vidite da me je komšija ovim kolima dovezao s groblja. Zar, dragi moji prijatelji, nije bolje da me ova kola živog donesu s groblja, nego od pozorišta tamo odnesu? Nažalost, to i mene, i sve nas čeka u skoroj budućnosti...
Šta će Čiča Ilijini prijatelji nego da se slože s njegovom konstatacijom. A posle predstave bili su svi zajedno s kočijašem počašćeni kod Tri šešira od Čiča Ilije u čast "voskresenija čoveka bez poroka...".
