Kralj glume Čiča Ilija Stanojević (7): Krokodil i čaj od zove
Iz svoje kuće preko puta kafane Tri šešira sa elegantnim štapom u ruci i habig cilindrom na glavi nailazi svakad uglađeni "stari gospodin" Milorad Gavrilović koji se često kačio sa Čiča Ilijom jer su bili veoma različitih priroda i pogleda na život. Prema jednoj anegdoti, dođe Gavrilović u Tri šešira, a neće ni da pogleda za drugi sto gde je u povećem društvu sedeo Čiča Ilija i pijuckao.
Ne osvrnuvši se na Gavrilovića, Čiča Ilija poče pričati svom društvu:
- O, ljudi, što sam noćas sanjao čudan san! Znate, kao ja umro...
- Šta, deder, pričaj Čiča! - navali radoznalo društvo.
- I, šta da vam kažem. Pred nebom stoji tabla na kojoj vidim da velikim slovima piše: "Glumcima ulaz zabranjen!". Htedoh na silu da uđem, ali me dohvati Sveti Petar za jaknu.
Uspem da se nekako otrgnem i potom zavirim kroz jednu rupu. I tamo vidim kako mirno šeta Gavrilović. Tada dreknem Svetom Petru: "Je li more, zar i na nebu ima protekcije?" A Sveti Petar mi reče strašnim glasom...
Tada Čiča Ilija lukavo prekide priču, a radoznalo društvo još više navali.
- Hajde, nastavi Čiča, kaži šta reče Sveti Petar?
- Pa, kad ste toliko navalili da vam kažem - podiže Čiča Ilija glas - Sveti Petar mi je rekao: "Pa, taj Gavrilović i nije nikakav glumac!" I zatvori mi vrata pred nosem.
Dok se društvo smejalo Čiča Ilijinom vešto smišljenom vicu "stari gospodin" Gavrilović bez reči je napustio kafanu.
Čir za pivo
Savremenici su tvrdili da je Čiča Ilija mogao dnevno da popije i po pedeset krigli piva, a da ne ustane od kafanskog stola. Naravno da je to izmišljotina s obzirom na fiziološke potrebe. A u zapisima o Čiča Ilijinim rekordima najviše je preterao A. G. Matoš tvrdeći da je mogao "pokašto ispiti i po šezdeset ledenih krigli piva". Posle operacije čira na želucu u Beču, pričaju da je Čiča Ilija tvrdio da su mu tamo "načinili dva otvorena" pa zato može da popije toliko pića.
Drugom prilikom sedeo Čiča Ilija ispred Tri šešira i raspoložen ispijao svoje krigle piva. Za stolom, u susedstvu, čuje on žalopojku majstor Mite kako nikako ne može da izleči kijavicu, pa mu reče:
- E, moj majstor Mito, ima odličan lek. Doduše, to je i lek i vradžbina. Napraviš čaj od zove, svučeš cipele i staviš noge u vruću vodu koju si prethodno nasuo u lavor, a onda usučeš brkove i vikneš ženi: "Daj mi čaj da odnese kijavicu!" I kad ti žena donese čaj, u tom trenutku, nikako ne smeš da pomisliš na krokodila.
Ne daj Bože da ti slučajno padne na pamet krokodil, onda od lečenja nema ništa...
- E, baš ti hvala na savetu, dragi moj Čiča Ilija - reče zadovoljno majstor Mita. Znaš sve moguće sam do sada probao pa ništa. A ne boj se za krokodila. Kao što do sada nikad nisam na njega mislio, neću ni odsad.
Prođe nedelju dana, a opet se kod Tri šešira videše raspoloženi Čiča Ilija i sumorni majtor Mita.
- Šta je, pomaže li moj lek? - pita Čiča Ilija.
Sa uzdahom majstor Mita odmahnu rukom i tužno zanjiha glavom i reče:
- Kako da pomogne kad nisam čaj ni okusio.
Doduše, sve beše dobro i tačno baš kako mi ti Čiča Ilija reče. Skuvao sam čaj, turi nogu u lavor, i taman mi žena donese da ga pijem, a ovo meni krokodil na oči. Probah da ga se otarasim, ali čim čaj prinesem ustima odmah se pojavi prokleti krokodil...
I, tako od lečenja ništa....
- E, baš šteta - sa uzdahom reče Čiča Ilija. - A lek je baš siguran...
Kišobran ispod stola
Postoji i jedna, doduše takođe, nerealna anegdota, povodom Čiča Ilijine pobede u Tri šešira u takmičenju ko će popiti najviše piva, a ona glasi:
"Zasedne Čiča Ilija jedno veče u Tri šešira da pije pivo s društvom, ali pod uslovom da ceh plati onaj ko prvi ustane od stola. Pilo se mnogo. Jedan po jedan iz društva je ustajao od stola, izlazio u avliju, i plaćao ceh, samo Čiča ne. Najzad, negde pred zrou, Čiča će priznati:
"E, sad moram i ja da platim. Prepuniće mi se kišobran koji držim međ' nogama ispod stola..."
