Kralj glume Čiča Ilija Stanojević (3): Poludeo čovek u kvartu
Svoj sjajni talenat za imitaciju Čiča Ilija je najpre pokazao u vreme učenja berberskog zanata, o čemu je kasnije i pričao: - Bio sam najpre, berberski šegrt. Šišajući i brijajući mušterije, kada bi se one pritom kreveljile kao da im kožu derem, meni je to bilo smešno, pa sam ih pred ogledalom mimikom oponašao. Oni, koji su čekali red za brijanje na ovo moje izigravanje slatko su se smejali, ali je to uvredilo jednu mušteriju koja se potužila gazdi i tako sam se ubrzo našao na ulici...
Bes gospodina Čkalje
Izbacujući ga iz radnje gazda mu je poručio:
- Nije dete to posao za tebe. Bolje ćeš proći u cirkusu! Nije tada otišao u klovnove. Trudeći se da sinu nađe neko pristojno zanimanje dobra mati Spasenija uspela je preko rođaka Radojka Popovića, člana kvarta Uprave grada Beograda, da malog Iliju zaposli kao prepisivača akta u arhivi kod starog praktikanta Koste Čkalje.
A kako je teklo to drugo Ilijino službovanje opisuje jedan njegov savremenik:
- Prvih dana svoje praktikanske karijere Čiča Ilija je bio vrlo marljiv. Dolazio je u kancelariju na vreme i svršavao poslove na opšte zadovoljstvo. A kad nije bilo posla on je deklamovao i pevao. Ostali praktikanti su ga slušali sa divljenjem i zavišću.
Jednog dana po podne (tada se radilo i pre i posle podne), bili su na okupu svi praktikanti. I hodnik je bio prepun publike slušajući Čiča Ilijino "deklemovanje". Naišao je na živo odobravanje svojih kolega - praktikanata i sve više se zanosio, pa je u jednom trenutku oduševljeno skočio na sto i iz svega glasa počeo da "izvodi" "Ludi" od Petefija, koji je tada bio u velikoj modi.
"Smirite se, skinite se s vrata, u poslu sam, žuriti se mora..."
Na viku deklametora, šef kancelarije gospodin Čkalja, skoči kao oparen i viknu:
- Mangupe jedan, šta to radiš? Sad ću da pozovem žandara da te veže!
Ali, Čiča Ilija nije čuo ovu pretnju, ili se pravio da je ne čuje, i nastavio je da deklamuje. I počeo da se smeje baš kao prava luda.
Sluga zbog mladeža
Zbog velikog mladeža na nosu igrao je većinom uloge sluge i paževa, dok je svim srcem želeo da nastupa kao osvajač ženskih srca: "Ljubavne uloge izbegavao sam zbog svoga za taj posao nezgodnoga nosa, na kome su u to vreme štrčala dva ogromna mladeža", sećao se Čiča Ilija.
"Levi mi je i danas još na nosu, tek koliko da me poznadu, a desni, koji je skoro ličio na rog, operisao je dr Subotić leta gospodnjeg 1885. u zemunskoj bolnici.
Posle te operacije ja sam postao primamljiva persona, a od tada jamačno datira i operatorska slava g. Subotića." Reč je, naravno o Vojislavu Subotiću, jednom od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu, na kome je bio profesor i vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka.
Propali činovnik
Njegova vika zbuni svet u hodniku. Ljudi su pojurili u kancelariju, a jedna stara Jevrejka videći Čiču na stolu, kako viče i mlatara rukama i smeje se kao lud, poče vikati:
- Kuku, sišao čovek s pameti!
Potom jurnu niz stepenice i poče da viče na ulici:
- Upomoć! Poludeo čovek u kvartu!
Napravila se velika gužva...
Sa svih strana počeli su trčati ljudi u kvart da vide ludog čoveka.
Došao i član kvarta Rajko, al pre nego što je ušao u praktikansku kancelariju, Čiča se progurao kroz svetinu i umakao niz ulicu.
Tako se završilo Čiča Ilijino kancelarijsko službovanje.
Pozorišni kritičar Jevta Ugričić omogućio je 1881. godine Iliji, koji je tada već dobijao sitnije uloge u Narodnom pozorištu, da pređe najpre u Zemun, a potom u Novi Sad i postane član uglednog Srpskog narodnog pozorišta. Ali se Ilija nije dao lako privoleti: "Gde bih ja, veli, gastirao u stranim zemljama!" - beležeći Ugričić napominjući da je onda Zemun bio Austrija.
Ali je, naposletku ipak popustio svom unutrašnjem umetničkom nagonu: stegao junačko srce, prešao u Zemun, odigrao Marokanskog kneževića (odnosno ulogu u Šekspirovom "Mletačkom trgovcu"). Nije, istina, dobio Porciju, ni veliku platu, ali se dopao upravi i "općinstvu" i bio angažovan za nekoliko forinti mesečno..."
Prvi aplauzi
Pričaju da je mladi Stanojević pokušao da nauči krojački zanat, ali kako nije imao neophodnog strpljenja za taj posao, on ga je ubrzo napustio. Od mladosti ljubitelj kafanskog života i dobre kapljice, zahvaljujući svom baritonu, Čiča Ilija je počeo da nastupa na zanatlijskim zabavama kao pevač.
A onda mu je već od 1879. godine čuveni dramski prvak Miloš Cvetić kao privremenom članu hora i statisti beogradskog Narodnog pozorišta poverio ulogu u Sarduovoj "Otadžbini", gde u ulozi Rajsora pobira prave aplauze. Sa ponosom je od tada, kažu, mladi glumac Ilija donosio majci Spaseniji besplatne ulaznice za nju i komšiluk, koji je oduševljeno pozdravljao njegove prve nastupe na sceni.
SUTRA: Kralj glume Čiča Ilija Stanojević (4): Šala sa carinikom Glavonjom
