Kuburović: Hrvati nisu odgovorili gotovo ni na jedan naš zahtev
"Svi javni dokumenti Haškog tribunala biće dostupni domaćem pravosuđu, kao i sudovima u BiH i Hrvatskoj, a što će biti omogućeno formiranjem informacionih centara u tim zemljama", kaže ministarka pravde Nela Kuburović.
U intervjuu za Tanjug, a na temu "haškog nasleđa" Kuburović ističe da je cilj tih centara da omoguće dostupnost svih javnih dokumenata Haškog tribunala, pre svega presuda i sudskih spisa koji su u potpunosti javni.
Stvaranje Informacionog centra u Beogradu
Ona podseća da je Rezolucijom Saveta bezbednosti UN iz 2010. predviđeno osnivanje Informacionog i Dokumentacionog centra u bivšim državama Jugoslavije, te navodi da je prilikom poslednje posete predsednika Haškog tribunala Karmela Ađijusa Beogradu dogovoreno da će Srbija raditi na stvaranju Informacionog centra u Beogradu, pored dva informaciona centra u Sarajevu i Zagrebu.
Pročitajte još:
* Dačić odbrusio Kolindi: Napadate Srbiju, a da li se sećate šta je Butros Gali napisao '94?!
* "Da li su srpske žrtve bile manje važne za Haški tribunal?"
* Haški tribunal zatvoren posle 24 godine - Srbima 1.200 godina zatvora
- Tim povodom biće formirana radna grupa koju će činiti predstavnici Ministarstva pravde i predstavnici Tribunala, a koja treba da utvrdi kriterijume na osnovu kojih će se osnivati informacioni centar i koju dokumetaciju će da ima - napomenula je ministarka.
Prema njenim rečima, cilj informacionih centara je da omoguće dostupnost svih javnih dokumenata Haškog tribunala, pre svega presuda i sudskih spisa koji su u potpunosti javni.
Što se tiče dokumenata pohranjenih u arhivama Tribunala, Kuburović je navela da Srbija to pitanje pokušava da reši već godinama, posebno u vezi sa postupcima koji su obustavljeni, kao što je slučaj sa postupkom protiv nekašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
- Posle njegove smrti postupak pred Tribunalom je obustavljen. Samim tim su se stekli uslovi da se dokumetnacija koja je predata Tribunalu vrati - navela je ministarka.
Tribunal, dodaje, poseduje i brojnu dokumentaciju koja nije korišćena u sudskim postupcima, odnosno nije izvođena kao dokaz pred sudom, pa ne predstavlja sastavni deo spisa predmeta i nije javna, zbog čega bi, kaže, ta dokumenta takođe trebalo da budu vraćena Srbiji.
Pored toga, veliki deo te dokumetacije nosi oznaku državne tajne, odnosno oznaku poverljivosti, napomenula je ministarka.
- Prilikom njenog dostavljanja Haški tribunal je tražio da to bude poštovano, tako da bi i Tribunal sada trebalo da poštuje stepen poverljivosti i da tu dokumentaciju ne dostavlja stranama koje ne mogu sa njom da raspolažu - naglasila je Kuburović.
Vraćanje dokumentacije
Na pitanje kada se može očekitati vraćanje dokumentacije Srbiji, ministarka kaže da je Srbija u malo drugačijem položaju u odnosu na Hrvatsku i BIH, jer je Mehanizam preuzeo pet postupaka od Haškog tribunala protiv sprskih državljana.
- Veliki deo te dokumetacije će se naći pred Mehanizmom tako da verujem da nećemo u skorije vreme moći da dobijemo dokumenta koja smo dostavljali svih ovih godina - zaključila je Kuburović.
Što se tiče dvoje radikala, Vjerice Radete i Petra Jojića, ona veruje da će Srbija i dalje trpeti pritiske da ih izruči Hagu jer je taj slučaj iz tribunala prešao u Mehanizam koji treba da okonča započete postupke.
- Verujem da će predsednik Mehanizma Teodor Meron nastaviti da traži od Srbije da se postupi po nalogu sudskog veća - navela je ministarka.
Podseća, međutim, da od kako postoji nalog za njihovo hapšenje, Srbija ističe da ne postoje uslovi za izručenje.
- To naročito kada se ima u vidu da je doneta pravosnažna sudska odluka kojom je utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi za izručenje jer se ne radi o krivičnim delima koja su predviđena Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom, odnosno jer se ne radi o ratnim zločinima niti krivičnim delima koji se odnose na kršenje međunarodnog himanitarnog prava - navela je Kuburović.
Izručenje hrvatskih huligana
Osvrćući se na slučaj uhapšenih huligana iz Hrvatske koji su pod istragom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zbog nereda na beogradskom derbiju, Kuburović je navela da njihova matična država nije imala nikakve zahteve prema Srbiji, osim molbe da joj se dostavi obaveštenje u kojoj fazi postupka se nalazi konkretan slučaj i na koji se način procesuira.
Upitana da li će hrvatski huligani moći da kazne služe u Hrvatskoj ukoliko budu osuđeni pred beogradskim sudom, Kuburović je navela da strani državljani uvek mogu da traže da kaznu zatvora izdržavaju u svojoj matičnoj državi u zavisnosti od sporazuma koje Srbija ima sa zemljom porekla osuđenog lica.
- U konkretnom slučaju postoji mogućnost izdržavanja kazne u Hrvatskoj - kaže Kuburović.
Tome, međutim, kako je navela, mora da prethodi priznanje strane sudske odluke.
- To znači da bi hrvatski pravosudni organi morali da priznaju odluku srpskog suda i tek tada se stiču uslovi za izdržavanje kazne u matičnoj zemlji - napomenula je Kuburović.
Loša saradnja sa Hrvatskom
Kada je reč o međunarodnoj pravnoj pomoći između Srbije i Hrvatske za postupanje u krivičnim predmetima koji se odnose na ratne zločine, saradnja je, prema rečima Kuburović, na izuzetno niskom nivou.
- Republika Hrvatska ne odgovara gotovo ni na jednu zamolnicu koja joj bude upućena iz Srbije. To je posledica njihovog Zakona o ništetnosti iz 2011. godine kojim su anulirani svi brojni sporazumi o saradnji potpisani pre toga, a koji su se odnosili na procesuiranje upravo ratnih zločina - napomenula je Kuburović.
Iako ta saradnja sada nije na zadovoljavajućem nivou, ona smatra da bi u budućnosti trebalo da radimo na poboljšanju međusobnih odnosa i regionalnoj saradnji, jer je to u interesu obe države.
Povodom istrage koja je nedavno pokrenuta u Hrvatskoj protiv šestorice Srba zbog navodnog bombardovanja Sanskog mosta, Kuburović je navela da za sada Ministarstvo pravde nije dobilo nikakav zahtev za pružanje međunardone pravne pomoći u tom predmetu.
Govoreći o obnovi i popunjavanju kadrova u pravosuđu, ministarka pominje da je Ministarstvo pravde nedavno raspisalo konkurs za prijem 160 pripravnika koji će posle tri godine biti prvi put primljeni u radni odnos i biti plaćeni za svoj rad.
Prijava na konkurs, kako je rekla, ističe početkom januara, a tokom meseca Pravosudna akademija će organizovati polaganje pisanog testa neophodnog za prijem. Nakon toga će biti ispunjeni uslovi da javni tužioci i predsednici sudova izaberu najbolje kandidate koji se prijave na konkurs, kaže ministarka.
- Ovo je prvi konkurs na kojem će se prijem obaviti isključivo na osnovu objektivinih kriterijuma, a to su ocena sa fakulteta i ocena na testu. Nema drugih kriterijuma koji mogu da ostave mogućnost arbitabilnosti ili subjektivinih merila za postupak prijema novih pravnika - naglasila je ona.
Slučaj Ismalila Morine
Što se tiče izručenja Ismaila Morine iz Hrvatske, čiji je sud još u septembru pravosnažno odlučio da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje Srbiji, Kuburović je navela da za sada nema nikakvih informacija da li će i kada njen hrvatski kolega doneti konačnu odluku o izručenju - odnosno da li će dati saglasnost za izručenje ili ne. Ukazujući da ne postoji rok u kome ministar pravde mora da postupi nakon donošenja pravosnažne sudske odluke o ispunjenosti uslova za izručenje, Kuburović je rekla da veruje da bi to u svakom slučaju trebalo da se dogodi u roku od godinu dana u kome jedno lice može da bude u ekstradicionom pritvoru.
