Budite deo našeg jubileja: Četvrt veka nepotkupljivosti i profesionalizma
Prvi primerak frankfurtskih "Vesti" odštampan je na današnji dan pre 25 godina, da bi se već sutradan pojavile ma kioscima sa svojim plavim prepoznatljivim logom. Na početku samo u Nemačkoj da bi se ubrzo prodajna mreža proširila po celoj zapadnoj Evropi, svuda gde ima srpskog rasejanja željnog da čuje informacije iz ratom zahvaćene bivše zajedničke države Jugoslavije.
Ovaj značajan jubilej, pogotovu kada je reč o štampanom mediju, "Vesti" su juče podelile i sa kolegama iz beogradskih redakcija kada im se na konferenciji za medije obratio osnivač i predsednik Kompanije Nidda Verlag Dušan Vidaković.
Novine su pokrenute kao odgovor na sankcije i stavičnu medijsku blokadu i dezinformacije koje su postojale na Zapadu kada je reč o Srbima.
Ponuda od milion dolara
Ni od srpske, ni od nemačke države, gde je registrovana izdavačka kuća Nidda Verlag, "Vesti ne dobijaju nikakvu finansijsku pomoć, već sve postižu isključivo sopstvenim sredstvima. Gospodin Vidaković ispričao je prisutnim novinarima i kako je svojevremeno odbio ponudu od milion dolara. Bilo je to u vreme kada su "Vesti" bile najtiražnije, a na vlasti bio Slobodan Milošević. Tada mu se obradio predstavnik Soroš fondacije i uz reči hvale o profesionalnosti lista ponudio milion dolara donacije!
- Pitao sam ga koja je protivusluga za tolike pare. Rekao mi je da ne očekuju ništa, ali sam mu uzvratio da mi ne vređa inteligenciju. Hoćete da usmerimo strele prema Slobodanu Miloševiću? I on mi je to potvrdio. Odgovorio sam da to ne mogu da prihvatim jer ja jesam rezervisan prema Miloševiću, ali "Vesti" ne mogu biti protiv njega za tuđ račun - ispričao je Dušan Vidaković.
- Svi ostali, i Hrvati i Muslimani, imali su svoje novine. Naši Srbi nisu imali priliku da čitaju šta se zaista dešava u otadžbini, dok su istovremeno svi tamošnji zapadni mediji već uveliko krenuli da Srbe karakterišu kao agresore. Tako smo krenuli u veoma teškim uslovima, a zahvaljujući našoj doslednoj i nezavisnoj uređivačkoj politici, nije se na mnogo bolje promenilo ni do sada - rekao je Dušan Vidaković.
Posle "Politike" i "Večernjih novosti", "Vesti" su dnevni list na srpskom jeziku koji ima najdugovečniji vek trajanja.
Koliki su uticaj i poverenje kod čitalaca novine postigle govori i podatak da su i prema nemačkim izvorima "Vesti" na drugom mestu po čitanosti, kada je reč o listovima koje se obraćaju strancima na radu u Evropi, odmah posle turskog "Hurijeta".
- Možda smo sada i na prvom mestu, iako je turska dijaspora brojnija, jer je dolazak Erdogana podelio Turke - primetio je Vidaković.
Rečica odredila ime
Kako je izdavačka kuća koja objavljuje najpoznatije srpske dijasporske novine dobila ime Nidda Verlag, otkrio je njen osnivač. Preduzeće je registrovano u jednom malom mestu kraj Frankfurta u kojem teče rečica Nida. Tako je Duško Vidaković došao na ideju da imenuje izdavačku kuću, dok je "Vestima" kumovao novinarski doajen Mihailo Rašić, koji je zajedno sa Zoranom Čadežom, prvim urednikom "Vesti", profesionalno osmislio novine.
Kada nam je nedavno akademik Matija Bećković uputio čestitiku, u svom stilu je primetio da su "Vesti" bile preteča interneta. I zaista, i pored neuporedivo lošije tehnologije od današnje, "Vesti" su uspele da se prošire i preko okeana - da imaju prodajnu mrežu i u Severnoj Americi i u dalekoj Australiji.
Nastavile su da prate i nove tokove tehnološke revolucije u izdavaštvu i informisanju.
- Moramo da idemo u korak sa novim tehnologoijama, naš portal postoji od 2009. godine, a od ove godine imamo i Vesti-Digital koje mogu da se čitaju širom sveta - ističe Vidaković.
