Za jubilej Tijana i Gale

Koliko traju "Vesti", toliko naš i vaš list beleži dešavanja u svetu sporta, kako u Srbiji, tako i širom planete, gde god ima naših sportista i dijasporaca. Tokom 25 godina podelili smo sa vama bezbroj radosti, ponekad i tugovali zajedno sa predstavnicima naše zemlje, a one najbolje među najboljima i nagrađivali. Srećom, mnogo češće smo se radovali, a onda su dolazile i "slatke muke" oko toga koga izdvojiti između njih.

EPA/SERGEI ILNITSKY

Tijana Bošković izabrana za sportistu godine

Tako su se, na listi "besmrtnih", onih koji su proneli slavu naše zemlje tokom ove dve i po decenije, našla mnoga čuvena imena, od premijernih laureata, tada dvoje aktivnih sportista - Siniše Mihajlovića i Monike Seleš, iz davne i veoma teške 1993. godine do najsvežijih, koji su se prvi put upisali na našu listu - odbojkašice Tijane Bošković i najboljeg na svetu tekvondo stručnjaka Dragana Jovića.

Desilo se još jednom, poput te 1993, da dvoje sportista budu najbolji u istoj godini. Jednostavno, koliko god da je bilo teško odlučiti se, na vrhu se, ipak, izdvajao jedan, sve do prošle godine.

Tada je bilo verovatno i najteže, imajući u vidu to da se u periodu posle raspada SFRJ ne pamti tako dobar učinak na Olimpijskim igrama. Zbog toga su zvanje najboljeg zasluženo podelili Davor Štefanek, koji je zlatom u rvanju pokrenuo ceo olimpijski tim Srbije i vaterpolista Filip Filipović, koji je konačno ostvario san o olimpijskom zlatu, prethodno postao prvak Evrope, a potom i proglašen za najboljeg na svetu u ovom sportu u 2016. I to nije konačan spisak njegovih uspeha u toj godini.

M. Todorović

Željko Obradović rekorder

Tokom dve i po decenije, rasli su zajedno "Vesti" i Željko Obradović kao trenersko ime, koje danas spada u red najvećih koji su ikada kročili na košarkaški teren. O njegovim uspesima svedoči i naš izbor, na kojem je trijumfovao čak šest puta. Između ostalog, Obradović je vlasnik devet titula klupskog prvaka Evrope, zaključno sa ovogodišnjom u Fenerbahčeu, a kao selektor Jugoslavije je bio kontinentalni i svetski prvak, kao i olimpijski vicešampion.

U izboru "Vesti" za sportistu godine dugo se postavljalo pitanje jedino o tome koji košarkaš će biti izabran, uz prvobitan sjaj fudbalskih pečalbara, a potom i Vladimira Grbića u nezaboravnoj 2000. kada se radovao i sa Srbima u Sidneju. Potom su se "probudili" i vaterpolisti, a onda je došao red na Novaka Đokovića, jednog od onih srpskih sportista koji su formalno bili članovi domaćih klubova, ali su se gotovo tokom cele godine nadmetali u inostranstvu, širom sveta, pred brojnim predstavnicima naše dijaspore.

Taj sjaj vrhunskih takmičara iz pojedinačnih sportova napisao je novo poglavlje i u našem izboru. Ređali su se uspesi i plivača i atletičara, tekvondista i rvača, koji su nagrađeni na kraju godina. Pošto je bilo teško da svi zaslužni budu proglašeni i najboljim sportistom ili trenerom, "Vesti" su se potrudile da određene uspehe obeleže specijalnim priznanjima sportistima, klubovima i sportskim savezima.

Godinu dana posle prvih sportista, izabran je prvi put i trener godine dijaspore. Te davne 1994. usred rata na prostoru bivše SFRJ, sankcija prema našoj zemlji i problema koji su imali mnogi naši dijasporci, čudnih pogleda zbog zemlje iz koje su potekli, "svetlo na kraju tunela" su predstavljali i naši stručnjaci, pre svega iz sveta košarke.

Tako se sa stranica "Vesti" posebno čulo o Božidaru Maljkoviću i njegovim uspesima u Francuskoj, zatim o sjaju Željka Obradovića kao trenera u Španiji i Italiji, potom i o dominaciji u Grčkoj, naravno i kao predvodnika našeg nacionalnog tima. U 2000. godini je posebno zasijalo olimpijsko zlato odbojkaša, pa je izdvojen Zoran Gajić, još jedan tadašnji pečalbar, a danas prvi čovek Odbojkaškog saveza Srbije.

Tih godina je kriterijum bio da određeni sportista ili trener mora da bude aktivan u inostranom klubu u periodu na koji se odnosi izbor, pa je isti bio donekle sužen, mada je činjenica da je i tada veliki broj naših vrhunskih predstavnika radio van matice.

U 21. veku, od odbojkaških stručnjaka, Gajiću se priključio Zoran Terzić, a dobili smo laureate i iz vaterpola, tenisa i fudbala, sve do novog, ali već pola decenije i na olimpijskom nivou srpskog sportskog brenda - tekvondoa.

Među kuriozitetima je i onaj koji se dogodio 2015, da ćerka nasledi oca na mestu najboljeg trenera godine u izboru najtiražnijeg lista naše dijaspore. Tada je Marina Maljković napravila čudo sa košarkašicama, stigla do evropskog trona i postala prva dama najbolji stručnjak u našem izboru. Nadamo se ne još dugo.

Sportista godine - Tijana Bošković

Ovo je, bez sumnje, bila godina Tijane Bošković. Ova srpska odbojkašica, rodom iz Hercegovine, očarala je odbojkaški svet toliko da su u njoj još pre neku godinu svi videli "rađanje" ženskog Ivana Miljkovića, jednog od najboljih odbojkaša planete svih vremena i aktuelnog potpredsednika Odbojkaškog saveza Srbije. Ima samo 20 godina, a već je predvodnik našeg nacionalnog tima, "napast" za koju protivničke odbrane nemaju rešenja. I nadamo se da će tako ostati još dugo.

U 2017. je osvojila bronzu na Svetskom gran priju i zlato na Evropskom prvenstvu u Azerbejdžanu i Gruziji. Na prvom takmičenju je proglašena za najboljeg korektora, a na kontinentalnom nadmetanju je bila najkorisnija igračica turnira (MVP). Takođe, prvi korektor je i Svetskog klupskog prvenstva, na kojem je njen klub, turski Ezačibaši, stigao do trećeg mesta.
Kao nagrada za sve te rezultate stiglo je priznanje Evropske odbojkaške konfederacije (CEV), koja je Srpkinju proglasila za najbolju na kontinentu u 2017.

Mnogo uspeha su imale i njene koleginice, pre svih Milena Rašić, koja je, takođe, bila u najužoj konkurenciji za priznanje, imajući u vidu to da je uspesima sa nacionalnim timom dodala titule prvaka Evrope i sveta sa turskim Vakifbankom.

EPA/NIC BOTHMA

Novak Đoković

Bodiroga i Đoković po četiri priznanja

Izbor sportiste godine bi mogao da se podeli na dva perioda - prvi u kojem su dominirali košarkaši i drugi - u kojem su se isticali, pre svih, predstavnici vodenih sportova i Novak Đoković. I dok je u prvom periodu, za korak ispred drugih bio Dejan Bodiroga, sa četiri trofeja, u drugom su se nizali vaterpolisti, dokazali raznovrsnost i zaustavili se na, pojedinačno, najviše dva, koliko imaju Vladimir Vujasinović i Filip Filipović.

N. Đurović

Dejan Bodiroga

Legendarni kapiten naših košarkaša, Bodiroga, godinama je potvrđivao zašto najbolja košarka dolazi baš iz Srbije (osvojio je tri zlata i bronzu na EP, dva zlata na SP i srebro na OI), a dominirao je i na klupskoj sceni, pošto je tri puta postao prvak Evrope i osvajao pojedinačna priznanja.
Poput njega, četiri puta sportista godine je bio još jedino Novak Đoković. "Vesti" su prepoznale njegov potencijal u 2007, zatim ga nagradile u periodu kada je, između ostalog, osvojio Dejvis kup (2010.) i potom imao sezonu iz snova (2011. godine), kao i u 2015, u kojoj je, takođe, dominirao na svetskoj teniskoj sceni. Danas je Novak, između ostalog, vlasnik 12 grend slem trofeja i olimpijske bronze, uz nadu da će ih biti još u njegovoj kolekciji.

Među predstavnicama drugih sportova, istakle su se tekvondistkinje Vanja Stanković i Milica Mandić, svetske šampionke, kao i Ivana Španović. Najbolja srpska atletičarka u 2017. je postala prvakinja Evrope u dvorani, u Beogradu, dok je na Svetskom prvenstvu u Londonu zauzela četvrto mesto. Uspeha su imali i srpski strelci i drugi naši sportisti.

Kada je reč o klupskim rezultatima, prvaci Evrope u košarci su Bogdan Bogdanović, Nikola Kalinić i trener Željko Obradović sa Fenerbahčeom, u rukometu Strahinja Milić, Ilija Abutović i Mijajlo Marsenić sa Vardarom, u vaterpolu Andrija Prlainović, Milan Aleksić i Živko Gocić sa Solnokom...

A. Čukić

Dragan Jović sa Milicom Mandić i Tijanom Bogdanović

Trener godine - Dragan Jović

U 2017, postolimpijskoj godini dominirali su oni koji su i u Riju de Žaneiru bili glavne uzdanice srpskog sporta. Posle naslova olimpijskih vicešampiona, Aleksandar Đorđević, trostruki dobitnik našeg priznanja kao igrač, sa košarkašima je osvojio evropsko srebro, a Zoran Terzić, naš dvostruki laureat, vratio je kontinentalnu titulu sa odbojkašicama posle šest godina i osvojio treće mesto na Svetskom gran priju.

Takođe, Dejan Savić je ponovo bio sjajan sa svojim izabranicima, pošto je vaterpolo reprezentacija Srbije stigla do zlata u Svetskoj ligi i bronze na Svetskom prvenstvu u Budimpešti. Uz to, selektor odbojkaša Nikola Grbić se sa svojim izabranicima okitio evropskom bronzom, a Goran Obradović potvrdio klasu kroz vrhunske rezultate Ivane Španović...

Ipak, priznanje za 2017. odlazi jednom od onih stručnjaka za koje se može reći da ne bi bilo nezasluženo i da je dobio ranije. Među brojnim uspesima kolektivnih i pojedinačnih sportova u ovoj godini, posebno mesto zauzima Dragan - Gale Jović.

Još u 2012. stigao je sa Milicom Mandić do olimpijskog zlata, zamalo je to ponovio u Brazilu četiri godine kasnije sa Tijanom Bogdanović, koja je postala olimpijski vicešampion, a onda u 2017. popunio prazna mesta u bogatoj riznici trofeja. Vanja Stanković je osvojila prvo zlato ikada za našu zemlju na Svetskom prvenstvu, početkom prošlog leta, a onda je do trona stigla i Milica Mandić. U nizu uspeha su i oni na Svetskim gran pri takmičenjima, sve do najsvežijih - na Evropskom prvenstvu u olimpijskim kategorijama u Sofiji. Ovog meseca je Milica osvojila srebro, a Nađa Savković bronzu.

Zbog svega navedenog, Jović je proglašen za najboljeg trenera u izboru Svetske tekvondo federacije, a još ranije ove godine je imenovan za predsednika trenerske komisije Evropske tekvondo unije.