Glas dijaspore u "Vestima" (15): Trećina naroda gurnuta u zapećak
Ljubomir Aleksov je predstavnik Srba u mađarskom parlamentu od 2014. godine. Pre toga u dva mandata bio je predsednik Samouprave Srba u Mađarskoj. Živi u Lovri, u srpskom naselju u blizini Budimpešte, delu Mađarske koji je od ranog srednjeg veka nastanjen Srbima. Što se tiče politike Vlade Srbije prema Srbima u regionu i dijaspori očekuje da se konačno prekine "agonija".
- Vlada bi trebalo da se bavi i Srbima koji ne žive u Republici Srbiji. Radi se o trećini srpskog naroda i zbog toga smatramo neophodnim da ovo pitanje dobije odgovarajuću težinu pri formiranju državne politike. Smatram da je neprihvatljivo što Vlada godinama nema odgovarajuće rešenje za ovo pitanje. Srbi u regionu ne mogu biti spoljnopolitičko pitanje.
Glas dijaspore u "Vestima" :
1. Beograd se boji rasejanja?!
2. Prvi korak da napravi država
3. Nema strategije prema rasejanju
5. Srbija odbacuje pametne ljude
10. Da dobijemo iste uslove kao stranci
To je opšte nacionalno pitanje i kao tako treba da dobije odgovarajuću težinu i institucionalnu organizovanost u politici Vlade. Neprihvatljivo je da se sa ovom problematikom bavi direkcija MSP-a. Region, ali i dijaspora se jasno izjašnjavaju o ovom pitanju i traže da se vrati pitanje na nivo Vlade (ministarstvo, samostalna kancelarija premijera). Vlada i premijer imaju obaveze prema celokupnom srpskom narodu i zbog toga očekujemo od nove vlade da nađe adekvatno rešenje.
- Upravo zbog toga imaju i specifičan stav prema Srbiji. Prate zbivanja, ali kao glasači nemaju mogućnost da učestvuju u procedurama. Status srpske zajednice je u okviru mađarskog političkog sistema sređen. Mađarska država finansira institucije srpske autonomije, što podrazumeva finansiranje Samouprave Srba u Mađarskoj, institucije SSM, kao i obrazovno-vaspitne ustanove Srba u Mađarskoj.
O eventualnoj odgovornosti dijaspore i regiona Aleksov kaže da je "naše da na svim forumima obraćamo pažnju nadležnima u Srbiji na otvorena pitanja Srba van Srbije".
- Region se samoinicijativo organizuje. Stalna konferencija Srba iz regiona od svoje prve sednice u Budimpešti redovno zaseda. Posle druge sednice u Podgorici i treće na Palama bili smo na sednici Odbora Skupštine Srbije, što smatramo uspehom i korakom napred u odnosima.
Skupština dijaspore i njeno funkcionisanje je očigledno bilo povezano sa ministarstvom. Iako je ta Skupština bila formalnog i protokolarnog karaktera ipak je bila forum za artikulaciju problema Srba u pojedinim državama. Takav forum veoma nedostaje, kao i redovne konsultacije sa predsednikom i premijerom Srbije. Uključenje Srba regiona i dijaspore u rad Skupštine bi imalo veoma značajnu ulogu i forum gde bi se na adekvatan način artikulisale potrebe.
