Kosovski borci džihada (9): Političke manipulacije
Specijalni predstavnik SAD za bivšu Jugoslaviju Ričard Holbruk je još 2003. upozorio kosovske lidere da ne sarađuju sa Saudijskim zajedničkim odborom za pomoć, krovnom organizacijom (čija su imena na mnogim džamijama sagrađenim posle 1999. na Kosovu), a koja je zatvorena 2004. zbog sumnje na povezanost sa Al-Kaidom. Na Kosovu ima više od 800 džamija.
Drugi podatak kaže da se sumnja da je više od 240 sagrađenih nakon 1999. pomagalo u indoktrinizaciji nove generacije vehabista. S obzirom na to da je reč o problemu koji je poznat godinama, zašto se tek poslednje dve problem priznaje i ima li to ikakve veze se Specijalnim sudom za ratne zločine OVK?
- Mislim da to nije slučajno. Naravno da prištinska vlast može da manipuliše sa time kada se pojave optužnice, da jednostavno pitaju - da li je preče da vam isporučimo optužene ili da se borimo protiv ISIS-a. Albanci sve vrlo pametno rade, imaju dobre savetnike, saveznici ih podržavaju i sve dobro planiraju. Mislim da je i ovo planski urađeno, da se igra na dve karte. Kao što se u Drugom svetskom ratu igralo na kartu partizana i balista, tako se i sada igra na prozapadnu i radikalno islamističku - kaže za "Vesti" Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice.
Đikić ocenjuje da je za celokupnu situaciju važno kako se Zapad postavi i podseća da je danas među albanskom populacijom na KiM većina "fanatično prozapadna".
- To su uglavnom intelektualci i ljudi koje kada bi pitao da li bi voleli da Kosovo bude zvezdica u zastavi SAD, 90 njih bi odgovorilo - da. Ali, imamo i radikalno islamski element koji Zapad gleda da ne ljuti mnogo, između ostalog jer je nepredviv, ali podržava ove prve. Dakle, ako
Zapad to sve nije organizovao, onda sigurno pažljivo vaga, jer ne može da se izvuče. Ako smanji finansijsku pomoć prvima, može da se desi da radikalni islamski element toliko nadjača da stvori ozbiljne probleme. Da li će dodatni okidač biti Specijalni sud ili ne - videćemo, ali je sigurno da je islamistički teg postao značajan u odnosima na Kosovu - zaključuje Đikić, ističući da će to onda biti problem za sve na KiM, uključujući i Srbe.
Pokušaj zabrane sekti
Bajram Redžepi, kosovski političar iz redova stranke Hašima Tačija, bio je premijer 2004. godine i, kako kaže, tada je pokušao da donese zakon o zabrani ekstremističkih sekti. Kako tvrdi, u nameri su ga stopirali evropski zvaničnici koji su mu rekli da će time ugroziti slobodu veroispovesti.
