Kosovski borci džihada (6): Opasnost u školama
Blizu dve trećine građana na Kosovu (62,7 odsto) veruje da postoje radikalizovane osobe u njihovim sredinama, 47,7 odsto smatra da su žarišta radikalizacije džamije, u nešto manjem procentu navode medrese, a iza njih obrazovne institucuije, pokazuju podaci poslednjeg UNDP izveštaja "Sveobuhvatna percepcija o radikalizaciji na nivou zajednica na Kosovu".
Na ulogu školstva u radikalizaciji skreće pažnju diskusija fokus grupe omladine Albanaca u Makedoniji gde je otkriveno da su "verski pamfleti, koji su bili ilegalno distribuirani u makedonskim školama, obeshrabrivali "neislamsku" proslavu Nove godine ili mature".
Čulo se i da "postoji mogućnost da su neki prosvetni radnici birali učenike i ohrabrivali razvijanje njihovih verskih navika".
Kada su istraživači UNDP-a pitali građane da li su sreli ili primetili da direktori, nastavnici ili profesori u školama pokazuju osobine koje ukazuju na radikalizaciju: promenjen izgled, izolacija ili izražavanje želje za odlazak u Siriju - 37 odsto njih je odgovorilo potvrdno.
Ranjivost
Pojedine evropske institucije finansiraju projekte iz domena borbe protiv nasilnog ekstremizma u albanskim školama, ujedno ukazjući da je reč o "osetljivim područjima u kojima postoji veća šansa za širenje radikalizacije". Jedan od njih sugeriše da izolacija i otuđenje nastali kao posledica zlostavljanja mogu i te kako doprineti ranjivosti i radikalizaciji. Određeni broj domova u centralnom delu Prištine, specijalizovani za prihvatanje takve omladine su mesta na kojima radikalni imami iz Makedonije drže predavanja.
Od toga polovina je istakla da su primetili promenjeni izgled, nešto više od 13 odsto da su ih čuli kako govore da žele da idu na ratišta. Više od trećine kažu da su bili svedoci da oni koji bi trebalo da obrazuju decu, dele simpatije i linkove ekstremističkih stranica ili medija na društvenim mrežama.
Zabrinuti meštani Gore obratili su se "Vestima". Ukazali su na to da je, bez obzira što u kosovskom obrazovnom sistemu nema veronauke, ministarstvo prosvete u tom kraju zaposlilo oko 40 hodža, većinom vehabija.
Dobili su posao u školama na bošnjačkom jeziku, a predaju od biologije i fizike do jezika, bez obzira na kvalifikaciju. Među takvim nastavnicima, ima i pojedinaca koji su radikalniji i na molitvama propagiraju međuversku mržnju, ispričali su naši sagovornici.
- U Kruševu su nastavnici većinom vehabije, pa čak i direktor. Kakav je to direktor koji u školu dolazi sa bradom i u kratkim pantalonama? U Restelici je zamenik direktora prilično radikalan - ispričali su naši sagovornici.
