Kosovski borci džihada (10): Čečenski model
Tokom nedavnog boravka u Siriji, predsednik Bašar al Asad mi je rekao da im u borbi protiv radikalnog islama i odvraćanja mladih ljudi od nasilja veoma koriste ruska iskustva iz Čečenije.
- Primena ovog modela na KiM nije moguća u ovom trenutku, jer osnovna pretpostavka za njegovu primenu je postojanje snažne centralne vlasti koja se beskompromisno bori protiv terorizma na bilo kom delu svoje teritorije. Srbija je 1999. povukla svoje snage sa KiM tako da sada nemamo ni teorijske mogućnosti za tako nešto, tim pre što su postojeće vlasti pristale na dijalog sa teroristima iz OVK - kaže za "Vesti" Zoran Radojičić, narodni poslanik i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije.
On podseća da je stariji, Ahmad Kadirov, bio muftija Čečenije koji je zajedno sa sinom Ramzanom bio na strani separatista, kojima se pridružio sa 17 godina. Već 1996. je postao pomoćnik ocu i šef njegovih telohranitelja.
- Rukovodioci ruskih specijalnih službi su, pažljivo analizirajući situaciju na terenu, procenili da postoji šansa da se u srdačnom, iskrenom i otvorenom razgovoru sa Ahmadom Kadirovim pridobije na stranu Rusije. Jedan od rukovodilaca FSB-a počinje da ostvaruje kontakte sa Ahmadom, često da se viđaju, rađa se lično prijateljstvo, vode duge razgovore i u jednom trenutku Kadirov stariji napušta separatiste. Kako je Čečenija patrijarhalno društvo u kome su snažne porodične veze, Ramzan kreće stopama svoga oca. To je bio jun 2000. Tog trenutka Ahmad Kadirov otvoreno počinje da podržava federalnu vlast, odobrava ponovno uvođenje ruske armije u Čečeniju i osuđuje postupke terorističkih vođa Basaeva i Hataba - objašnjava Radojičić, poslanik Dveri.
Epilog toga je, dodaje naš sagovornik, da su teroristički odredi uništeni, deo se predao i vratio mirnom životu, a deo napustio Čečeniju.
Klan Kadirova
Ramzan Kadirov je prošle godine izabran po treći put za redom za predsednika Čečenije, položivši zakletvu na Ustavu Rusije. Na tom mestu je praktično nasledio svog oca Ahmada koji je likvidiran u znak osvete zbog napuštanja terorista i svoje podrške Kremlju.
- Moskva je puno učinila na podizanju standarda života građana Čečenije. Pokrenula je ekonomiju, obnovila infrastrukturu, glavni grad Grozni. Na TV se i danas mogu videti emisije u kojima Čečeni koji su bili deo ekstremnih, terorističkih organizacija svedoče o pogubnosti takvih aktivnosti. Pokušaji terorističkih aktivnosti se sasecaju u korenu, a propovedanje radikalnog oblika islama jednostavno nije moguće. Takođe, sprečeni su svi pokušaji mešanja sa strane. Po rečima Ramzana Kadirova, dok su trajali sukobi u Čečeniji, bili su prisutni islamisti i plaćenici iz čak 51 države - ističe Radojičić.
Izbor Putina ključan
- Ključan momenat kojim je praktično najavljen kraj teroristima u tom delu Rusije je kada Vladimir Putin postaje premijer, 9. avgusta 1999. Pripremajući se za prve predsedničke izbore, Putin je izjavio: "Moja misija, moja istorijska misija jeste da uredim situaciju na Severnom Kavkazu". Pokreće Drugi čečenski rat nakon terorističkih akcija u Moskvi i podmoskovlju u kojima je stradalo na desetine nedužnih građana, čvrsto rešen da zavede red u tom delu države. Obilazi vojsku na severnom Kavkazu, hrabri vojnike, a komandante uverava da se neće zaustaviti dok ne pobede. Kamera je zabeležila da je, dok je po ruskom običaju nazdravljao za pobedu u toku obilaska ruskih trupa, na kraju svog govora pred komandantima, odložio čašicu votke rekavši da je neće popiti i da i njih moli da urade isto i ne ispiju svoje čaše sve dok ne pobede. To je na prisutne ostavilo snažan utisak - prvi put su doživeli tako nešto i osetili da iz Kremlja počinju da duvaju neki drugi vetrovi - kaže Zoran Radojičić.
