Ruski stručnjak za Balkan: Putinu ne smeta da Srbija uđe u EU, Zapad ima veći uticaj na Beograd
"Ako bih rekla da za Rusiju nije problematično što je premijerka Srbije Ana Brnabić javno deklarisana kao gej i prozapadno orijentisana, to bi bilo protiv moje savesti, ali bi i suprotan odgovor bio očigledno preterivanje", kaže Ekaterina Entina, profesorka Nacionalnog istraživačkog univerziteta "Visoka škola ekonomije" iz Moskve i stručnjak za Balkan
Rusija je pre četiri godine donela Zakon o zabrani propagiranja homeksualizma, a sada će njeni najviši zvaničnici morati da sarađuju sa premijerkom Srbije (države koja je njen najveći saveznik na Balkanu), koja je javno deklarisana kao gej. Ekaterina Entina,kaže da tu neće biti problema .
- Svaki premijer mora da brine o interesima svog naroda, a očuvanje dobrih, prijateljskih odnosa između Srba i Rusa, njihovo pojačavanje je u interesu naših naroda. Tako otvoreno deklarisana “netradicionalna orijentacija” Ksavea Betela, premijera Luksemburga, nije smetala njegovom sastanku sa Vladimirom Putinom u Sočiju i diskutovanju o svim gorućim pitanjima i pronalaženju uzajamnog razumevanja - kaže ona.
Putin i još neki ruski zvaničnici više puta su rekli da Rusija nema ništa protiv ulaska Srbije u EU. Da li je to zaista tako?
- Zaista je tako. Početkom dvehiljaditih polazili smo od perspektive članstva svih zemalja Balkana u EU i podržavali smo je. Slična pozicija je i sada. Ona odgovara i strateškim interesima ruskog biznisa u regionu i političkim elitama. Verujemo da je kriza u odnosima Rusije i EU privremenog karaktera i potrebni smo jedni drugima u svakom pogledu. Sigurni smo da će se završiti period konfrontacije koji ne udara toliko po ruskim, koliko po evropskim pozicijama - objašnjava Entina.
Rusija jeste saveznik Srbije, bar kad je reč o Kosovu, o ulasku KiM u međunarodne institucije, kao što su UN, Unesko, Interpol... Šta bi to moralo da se desi da Rusija prestane da brani srpske interese?
- Preferirala bih da čujem sasvim drugačije pitanje: šta treba raditi da se ne desi nešto tako? Odgovor je očigledan. Veoma pažljivo postupamo prema našem posebnom odnosu, prijateljstvu, pripadnosti istoj civilizaciji. To je kolosalno bogatstvo. Njega ne treba traćiti. Suprotno, treba ga umnožavati. U ekonomiji treba koristiti svaku priliku, svaku razumnu ideju da bi se povećala saradnja. U vojno-političkoj sferi treba polaziti od toga da niko drugi neće obezbediti našu bezbednost, tvrdu i meku, ako ne mi sami - kaže ona.
Šta Srbija daje Rusiji u zamenu za podršku? Da li je reč o iskrenom prijateljstvu ili o interesima?
- Bezuslovno to ima veze i sa prijateljstvom i sa interesima. Jedno je neodvojivo od drugog. Srbija bez obzira na kompleksnost međunarodnog laviranja pruža Rusiji političku podršku. Prvo što se ne priključuje antiruskim sankcijama, a odlični primeri su i osnivanje Kancelarije za saradnju sa Rusijom i Kinom i rad koji se aktivirao u okviru međuvladinih kontakata. Postoje i mnoga druga pitanja zbog kojih Srbija zauzima isključivu poziciju u regionu - objašnjava ona.
Ko ima veći uticaj na Srbiju - Zapad ili Rusija?
- Formalno - Zapad. Na strani SAD-a i EU su izuzetan politički uticaj i realni instrumenti za njegovu realizaciju, ekonomsko prisustvo koje ne radi uvek za istinsku ekonomsku modernizaciju zemlje, mnogo češće za interese isključivo Zapada. Rusija je treći ekonomski i politički, skoro jedini međunarodni igrač koji dosledno podržava Srbe i nema za svoj zadatak dominaciju u regionu. Rusija nikad nije nametala Srbiji svoju političku volju - priča Entina.
Šta bi se dogodilo kada bi se Srbija odlučila za članstvo u NATO? Kako bi reagovala zvanična Rusija?
- Odlično znate kako bi odgovorili na ovo pitanje naša vojna lica, političari, rukovodstvo. Neću umesto njih to da ponavljam. Vreme je da se završi bizarna politika konfrontacije na kontinentu koja šteti svima. Treba se vratiti ka ruskoj ponudi o stvaranju realnog zajedničkog sistema i obavezati za ozbiljno razmatranje perspektive sklapanja sporazuma o evropskoj bezbednosti koji smo nekoliko puta nudili našim zapadnoevropskim partnerima - rekla je ona.
Da li se između Krima i Kosova može povući paralela?
- Da nije bilo Kosova i one politike koja je do njega dovela, ni Krima ne bi bilo. Argumentacija korišćena za opravdanje Kosova, posebno u memorandumima SAD-a i Velike Britanije predatih Međunarodnom sudu UN-a, 100 odsto legitimiše Krim. Demantovati i diskutovati o tome je prosto beskorisno - zaključila je ona.
