"Rusija na Balkanu vodi svoj rat protiv Zapada: Srbija mora da se opredeli"
"Srbija treba sama da odluči o svojoj budućnosti - da li želi da ostane neutralna, ili da održava vojne vežbe s Rusijom, ali ako održi neutralnost - koja ide na ruku Rusiji - to neće pomoći njenom približavanju Zapadu, jer neutralnost u tom konfliktu nije moguća", smatra Roland Frojdenštajn iz Vilfred Martens centra.
- Neke zemlje članice EU, koje su i veoma aktivne članice NATO, počeće da se pitaju kakve su strateške namere političke elite i stranaka u Srbiji - rekao je on u intervjuu objavljenom danas za portal "Juropean Vestern Balkans" (European Western Balkans).
Ovaj ekspert smatra i da će možda članstvo Crne Gore u NATO-u pomoći da se neki ljudi u Srbiji ubede da ima smisla pridružiti se vojnoj alijansi.
Frojdenštajn, koji je direktor za politiku u Vilifrid Martens centru za evropske studije sa sedištem u Briselu, u intervjuu za EWB na nedavno održanom bezbednosnom forumu GLOBSEC u Bratislavi, osvrnuo se i na ključne spoljne pretnje po naš region.
Rat preko leđa Zapadnog Balkana
U tom kontekstu, izdvaja Rusiju za koju kaže da "vodi svoj rat protiv Zapada na Zapadnom Balkanu kao što to čini i u drugim delovima sveta".
Pročitajte još:
* Večita borba: Balkan između Rusije i SAD
* Rusi koriste nepažnju EU - Srbija postaje "trojanski konj" Rusije?
- Najopasnije je to što Rusija jednostavno koristi svaki aspekt etničkih tenzija ili političke destabilizacije bilo koje vrste sukoba u sopstvenu korist, što znači - na štetu Zapada i liberalne demokratije. To je najmoćniji spoljni uticaj na Balkanu, kojem se moramo na neki način suprotstaviti - ističe Frojdenštajn.
Iako smatra da je dugoročna stabilnost u našem regionu važnija od kratkoročne, on sa žaljenjem konstatuje da je "lakše nešto razgraditi nego izgraditi" što, kako navodi, Rusija i te kako koristi.
Kao ključne elemente protivteže liderima koje bi mogao "zavesti ruski korumpirani autoritarni model", vidi nevladine organizacije i civilna društva, ali smatra i da bi trebalo "usloviti buduću saradnju u procesu približavanja zapadnobalkanskih zemalja EU".
- Ako one nazadaju, onda moraju snositi neke direktne negativne posledice - ističe on.
Stabilnost na Balkanu
Frojdenštajn kaže i da EU ima izvesnu dilemu na Zapadnom Balkanu - između kratkoročne stabilnosti u regionu, koja podrazumeva da neće podsećati vlade u regionu na obaveze u pogledu vladavine prava, i jasne poruke da bez poštovanja tih "pravila igre" nema dugoročne stabilnosti.
- To zapravo nije izbor između stabilnosti i demokratije, već izbor između kratkoročne i dugoročne stabilnosti - pojašnjava on.
Dugoročno, kaže Frojdenštajn, politički sistemi bez garancija i jasne podele vlasti, slobodnih medija i snažnih civilnih društava, neće biti održivi.
- Zemlja koja nije održiva demokratija neće biti stabilna - ističe ovaj ekspert, koji kao ključne izazove na Zapadnom Balkanu trenutno vidi nestabilnost, slabe demokratije, nedostatak vladavine prava i namerne pokušaje spoljnih sila da dodatno destabilizuju te zemlje.
EU se nije baš pokazala
Kad je reč o procesu evropskih integracija, on ukazuje da perspektiva pridruživanja EU ne bi trebalo da bude jedini pokretač reformi i modernizacije na Zapadnom Balkanu.
Pri tom podseća da je pre 20 godina u zemljama Istočne Evrope glavni pokretač reformi i modernizacije bila njihova želja da postanu moderne evropske demokratije, a da je članstvo u EU bilo samo instrument.
- To u ovom trenutku ne vidimo dovoljno na Zapadnom Balkanu. A to nije zato što je EU nemarna ili plašljiva, ili pak sita proširenja, već zato što je u tim zemljama reformski proces u opasnom zastoju, a u nekim slučajevima je čak nazadovao - povratkom na autoritarne oblike uprave - upozorava Frojdenštajn.
U tome, napominje on, ponašanje EU svakako nije od pomoći, već je, kako zaključuje, glavni zadatak samih zemalja na Zapadnom Balkanu - da ponovo ubrzaju reformske procese i povrate zamajac na tom planu.
