Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj Krajini (5): Otpadne vode nerešiv problem
U ekskluzivnom razgovoru za "Vesti" Stanko Popović, vlasnik kompanije Elixir Group, odlučio je da odgovori na sve optužbe da njegova fabrika Elixir Prahovo truje okolinu u ovom delu Srbije.
U ovom, poslednjem nastavku, bavili smo se i najozbiljnijim problemima i optužbama: otpadnim vodama i uslovima rada zaposlenih.
Da li je tačno da ta neprečišćena voda iz fabrike odlazi direktno u Dunav?
- Da, ta voda odlazi u Dunav i to je naš najveći, zapravo kapitalan problem. Idejnim projektom iz šezdesetih godina prošlog veka, kada je izgrađena IHP, otpadne vode je trebalo da se kroz industrijsku kanalizaciju prečišćavaju preko dva bazena, gde bi se otrovni sastojci neutralisali kalcijum-hidroksidom, zatim bi tako prerađena voda preko separatora odlazila u Dunav. Ali, taj sistem je radio možda prvih nekoliko godina i od onda se ta voda ispušta u Dunav na isti način kao i danas.
Svesni smo da je teško od vas očekivati da rešite problem star 40 godina, ali nešto ipak mora da se uradi?
- Da bi se ovaj problem rešio potrebno je prekopati većinu ulica, sve kanalizacione otvore, pregledati sve odvodne cevi, a većina je davno zapušena, zameniti sve što je istrulilo, izbušeno... To je veoma ozbiljna i skupa investicija. Naša procena je da bi taj projekat koštao između sedam i deset miliona evra i to je posao za koji moja kompanija nije spremna. Ali, ono što možemo da uradimo i što će se uskoro i dogoditi jeste da će 70 odsto te vode koja se trenutno odliva u Dunav biti vraćeno u proizvodnju preko pumpi i sistema koji je postavljen zajedno sa novom deponijom fosfogipsa.
A onaj ostatak?
- Iskreno, za taj deo problema nemam rešenje. Ta voda će i nadalje oticati u Dunav, a ja ću se "skrivati" iza domaćeg zakonodavstva koje kaže da je u pregovorima sa EU pitanje otpadnih voda odloženo do 2025. godine. Procene su da je Srbiji potrebno između šest i sedam milijardi evra kako bi rešila problem otpadnih voda, a, podsetiću, sve fabrike, od šećerana, uljara, mlekara, pivara... svi su zagađivači, svi otpadne vode "teraju" u reke. Sreća je što je Elixir Prahovo smešten uz Dunav i da je reka dovoljno velika da "guta" sve ono što napravimo, a dokaz je da u ovom delu Dunava nikada nije bilo pomora ribe, trovanja...
Pročitajte još:
* Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj krajini (1): Znali smo šta kupujemo u Prahovu
* Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj krajini (2): Rešili smo Negotin piritne izgoretine
*Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj Krajini (3): Od otpada do miliona
Drugi veliki problem koji se negirao jeste da je u nekim postrojenjima Elixira Prahovo radnicima curila krv iz nosa. Da li to negirate?
- Da li je bilo krvarenja u pogonu? Jeste, prašina je bila nemoguća. Čovek je skinuo masku, dosadilo mu da drži na nosu, i prokrvario je. Ne ponosim se time, ali i taj problem uskoro rešavamo. Već su naručeni filteri iz Francuske vredni pola miliona evra.
Nije samo jednom radniku išla krv iz nosa. Postoje i fotografije. Jedan od radnika kaže da je problem što su dobili neadekvatnu zaštitnu opremu?
- Moguće, ne znam. Ali, to je nešto što se da rešiti. Mi smo tri meseca imali problem da saznamo koji filter da se kupi. Najpre smo, da bismo brzo rešili ovaj problem, kupili neki hrvatski filter, ali time smo, tek kada smo ga postavili, shvatili da smo rešili tek 50 odsto problema. Samo toliko je smanjena prašina.
Zato smo iz budžeta izdvojili 530.000 evra za filter koji treba da stigne iz Francuske i kada bude bio ugrađen u potpunosti će rešiti problem prašine. Ponavljam, rešavamo probleme, ali ih je nemoguće rešiti preko noći. Do sada je rešeno čak 70 odsto svih problema koji imaju veze sa ekološkom situacijom u okolini fabrike, ali i Negotinske Krajine.
Do kraja ove godine rešićemo bukvalno 90 odsto svih tih problema. Dakle, dinamika rešavanja je vidljiva i uveren sam da će svako ko je dobronameran i objektivno želi da sagleda probleme razumeti da činim apsolutno sve da zaštitim i prirodu i ljude od posledica rada Elixira. Možda je nekom izgledalo presporo sve što smo do sada radili, ali ne mogu da nam negiraju želju i volju da na svaki način pomognemo Negotinskoj Krajini.
Novi pogoni
Branko Marković, zamenik direktora Elixira Prahovo, navodi da je mnogo toga novog izgrađeno, kao i da se mnogo toga gradi ove godine.
- U fabrici superfosfata izgrađen je nov pogon za proizvodnju monkalcijum-fosfata i reaktiviran pogon za dikalcijum-fosfat. U probnom radu je nova energana na ugalj za koju smo dobili od nadležnog ministarstva saglasnost za rešenje o Studiji uticaja na životnu sredinu. Radi se i nov pogon za proizvodnju momoamonijum-fosfata mineralnog NIP đubriva, kao i pogon za prečišćavanje fosforne kiseline. Na proleće počinje rekonstrukcija napuštenog pogona za proizvodnju aluminijum trifuorida. Ovom investicijom nusproizvod silikofluorovodoničnu kiselinu (koja se trenutno izvozi u Mađarsku) pretačemo u proizvod aluminijumtrifluorid. Za ovaj proizvod postoje inostrani kupci, a to su topionice aluminijuma. Takođe se nastavlja sanacija silosa za žitarice u luci Prahovo - ističe Marković.
Maska više nije potrebna
Svakako najupečatljiviji deo prošlogodišnjeg serijala "Vesti" bilo je svedočenje o ogromnoj prašini i curenju krvi iz nosa radnicima u postrojenjima MKF.
Reporteri "Vesti" su posetili ovaj deo Elixira u toku dana, dok su sve mašine radile i pravile nesnosnu buku.
Ovo je bitno napomenuti jer su dosadašnje optužbe upućivale da sve inspekcije u ovo postrojenje stižu tek kada se mašine ugase.
Međutim, umesto ogromne prašine, zatekli smo radnike od kojih neki nose, a neki ne zaštitne maske.
- Zaista je do prošle godine bilo nesnosno raditi u ovom postrojenju, ali sada je ogromna razlika. Kao što vidite, prašine skoro da nema, zato i ne nosim masku, a koliko znam uskoro će i ovaj procenat prašine biti smanjen na nulu jer su kupljeni još savremeniji filteri od ovih koji su instalirani - kaže Miloš Stanković (32), rukovodilac poslova u MKF.
