Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj krajini (2): Rešili smo Negotin piritne izgoretine
Reporteri "Vesti" početkom ovog meseca posetili su Elixir Prahovo kako bi se uverili u tvrdnje Stanka Popovića, vlasnika Kompanije Elixir Group da čini sve kako bi osavremenio proizvodnju, a samim tim i smanjio stepen zagađenja životne sredine.
Kada poredimo ono što smo videli prošle godine i sada, i golim okom je jasno da se u Elixir puno ulaže i da ta ulaganja ne prestaju.
U odnosu na prošlu godinu deo postrojenja i hala je obnovljen, drugi srušen, a cela fabrika je veliko gradilište.
Stanko Popović kaže da je do sada u Elixir investirao oko 40 miliona evra, a dobar deo tog novca je otišao u rešavanje ekoloških problema.
- Emisija floura je već smanjena. Ona je sada u propisanim granicama jer domaće zakonodavstvo kaže da je za nova postrojenja dozvoljena emisija 5 ppm po kubnom metru, a u starim - 30 ppm. To nije propis Elixir-a, već države. Međutim, meni je želja da do kraja ove godine i u Prahovu ta emisija floura bude ispod 5 ppm.
Novi dimnjak
Da li ste rešili problem emitovanja prašine iz dimnjaka? Navodno, tu je jedino rešenje da rušenje?
- Tako je. I dalje je u funkciji stari dimnjak na koji je jednostavno nemoguće "zakačiti" filter koji bi mogao da neutrališe tu prašinu. Postavili smo vrećasti filter kojim je ta emisija smanjena deset puta, ali ni to nije dovoljno. Zato i zidamo novi dimnjak kojim će ovaj problem u potpunosti biti rešen. Ne bežim od problema, ali ne mogu sve ono što je nagomilano decenijama unazad rešiti odjednom, preko noći. Rešavamo stvari, jednu po jednu, i samo neko zlonameran će to da negira - objašnjava Stanko Popović.
Da li ste kupovinom IHP postali odgovorni i za ranije načinjenu štetu?
- Želim da verujem da su mnogi iz neznanja, a ne iz zlonamernosti, pokušali da predstave javnosti da je Elixir Prahovo kriv za sve što se u ovom mestu događalo prethodnih pet-šest decenija, od kada postoji hemijska industrija.
Situacija je krajnje jasna. Zakonima donetim 2005. godine jasno je definisano ko je odgovoran i na koji način se rešava problem "istorijskog zagađenja". Izvrše se detaljna ispitivanja, analize zemljišta, vode i vazduha i napravi "nulto stanje" u kome je novi vlasnik zaista odgovoran za zagađenje koje on stvara, ali ne i za nasleđene probleme, ono što je prethodno već urađeno.
Država je preuzela odgovornost za "istorijski otpad". Po tom modelu, sa istovetnim odrednicama ugovora o "istorijskom otpadu" po kojima smo mi kupili IHP i Italijani su kupili kragujevačku Zastavu.
Pri tome, u IHP se i fizički nalazila određena količina opasnih materijala koji čekaju da država pronađe novac kako bi bili uništeni. Dok se to ne dogodi mi smo ga usladištili u jednoj betonskoj zgradi stare fabrike, zablindirali vrata i čekamo da država reši taj problem. U šabačkoj Zorki smo takođe imali sličan problem, ali je već rešen, država se pobrinula za taj otpad.
Ne pominjete piritnu izgoretinu?
- Ne pominjem zato što je više nema, ni kilograma, a njeno skladištenje je predstavljalo najozbiljniji problem decenijama unazad. Kada krene sezona vetrova, u ovom kraju je sve znalo da se zacrveni zbog njene pigmentacije. Eto, taj problem je rešen.
Tu prašinu smo letos videli svojim očima?
- Možda je još ima na nekim delovima lokalnog puta, zato što su tuda prolazili kamioni, ali to je sve. Ponavljam, rešen je jedan od ključnih ekoloških problema.
Zar nije bilo novca da se barem oko tih starih deponija koje se nalaze uz put ka selu Radujevac napravi ograda, ili barem postavi tabla sa upozorenjem?
- Slažem se, ali sada tamo više nema piritne izgoretine, nema potrebe za bilo kakvom ogradom.
Ali se na te deponije i dalje odlaže fosforgips?
- Tako je. Ali fosforgips nije mikronski, ne rastura se pri vetru. Pri tome, na ovoj deponiji će se odlagati samo dok se ne završi moderno stovarište koje završavamo u krugu fabrike. Posle toga, čitav prostor se nasipa zemljom i sade trava i drveće.
Sve po zakonu
Članom 58. Zakona o zaštiti vazduha, operateri imaju obavezu da dva puta godišnje vrše propisana povremena merenja emisije zagađujućih materija u vazduh.
Na osnovu Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje, granična vrednost emisije za postojeća postrojenja za proizvodnju fosforne kiseline za zagađujuće materije su: za fluorid - 30 mg/m3 i praškaste materije - 150 mg/m3.
U ispitivanju koje su sprovele dve akreditovane laboratorije: Anahem iz Beograda i 27. januar iz Niša, izvršena su dva merenja emisije zagađujućih materija na emiteru u pogonu fosforne kiseline u Elixir-u : prvo u junu, a drugo u novembru prošle godine.
U prvom merenju, emisija flora je bila skoro pa duplo manja od dozvoljene - 9,70 mg/m3, a praškaste materije čak deset puta manja - 15,66 mg/m3. Prilikom merenja u novembru zabeležen je blagi porast i flora i praškaste materije, ali daleko ispod zakonom dozvoljenog.
- Početkom 2016. izvršena ugradnja još jednog reda dizni na emiteru - Kuli za pranje gasova u pogonu fosforne kiseline, čime je znatno poboljšana apsorpcija fluornih gasova - ističe Ljubiša Nedeljković, šef Odeljenja zaštite životne sredine i bezbednosti zaštite na radu Elixir Prahovo.
SUTRA: REPORTERI "VESTI" PONOVO U NEGOTINSKOJ KRAJINI (3): Od otpada do miliona
