Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj Krajini (4): Čaj je opasniji od fosfogipsa
Početkom ovog meseca reporteri "Vesti" posetili su Elixir Prahovo kako bi se uverili u tvrdnje Stanka Popovića, vlasnika Kompanije Elixir Group da čini sve kako bi osavremenio proizvodnju, a samim tim i smanjio stepen zagađenja životne sredine.
U odnosu na prošlu godinu vidljivo je da se puno ulaže, deo postrojenja i hala je obnovljen, drugi srušen, a cela fabrika je veliko gradilište.
Stanko Popović kaže da je do sada u Elixir investirao oko 40 miliona evra, a dobar deo tog novca je otišao u rešavanje ekoloških problema.
Iz Elixir-a već dve godine najavljuju završetak modernog skladišta. Poslednji rok bio je kraj 2016?
- Završeno je 95 odsto skladišta i da nije bilo mrazeva, jako hladne zime, taj posao bi već bio završen.
Zar nije reč o radioaktivnom materijalu?
- Fosfogips ima prirodnu radioaktivnost i ona je, da bih napravio najbolje poređenje, dva puta manja od recimo čaja iz Indije. Reč je o prirodnom radioaktivnom fonu. Svaki put kada u fabriku stiže fosfat radi se merenje radioaktivnosti i te rezultate vam mogu dostaviti zato što je reč o prirodnim fonovima radioaktivnosti.
Ali se on i dalje gomila na obali Dunava?
- Sve fabrike đubriva u svetu generišu fosfogips kao nusproizvod. Neke zemlje, poput Norveške ili Švedske ga direktno ispuštaju u more zato što natrijum hlorid, so, neutrališe tu njegovu kiselost. Do pre tridesetak i više godina Zorka Šabac je fosfogips direktno, cevima, ispuštala u Savu.
I pored toga što je fosfogips u rangu opasnih materijala?
- Zbog tog svog pH faktora, kiselosti, on je u rangu opasnog otpada i prema propisima EU, njegovo skladištenje je jasno definisano. Mora da se odlaže na specijalnu foliju, jasno definisane debljine, otpornosti na kiselinu koja može da izdrži stotinama godina. U Prahovu se fosfogips odlaže od šezdesetih godina prošlog veka, na površini od oko 50 hektara. Otuda smo se, kada smo ušli u fabriku i tražili dozvolu od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da pokrenemo proizvodnju, obavezali da ćemo napraviti projekat i u narednih nekoliko godina završiti novo skladište, po svim standardima EU. To smo i učinili.
Ipak, malo-malo, pa se fosfogips koji odlažete na stare deponije preliva u Dunav.
Da li to negirate?
- Zaista se dešava. Padne neka kiša i fosfogips se prelije i ode u Dunav. Naravno, brže-bolje krpimo branu, ali činjenica je da odlazi u Dunav. Očekujemo da će se ovaj problem konačno rešiti najdalje do aprila kada ćemo završiti novo skladište.
Nije Vaš problem, ali fosfogipsom je kontaminiran znatan broj privatnih parcela, reč je o poljoprivrednom zemljištu?
- I tu smo na svaki način pokušali da izađemo u susret meštanima Prahova i okoline. Cena hektara u ovom kraju je oko 3.000 evra, ali smo mi, da bismo rešili očevidan problem, ponudili ljudima da tu zemlju prodaju po ceni od 8.000 evra. Ali nisu nas pokrenuli dobročiniteljski, već praktični razlozi jer smo na tom degradiranom zemljištu napravili novo skladište.
Pročitajte još:
* Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj krajini (1): Znali smo šta kupujemo u Prahovu
* Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj krajini (2): Rešili smo Negotin piritne izgoretine
* Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj Krajini (3): Od otpada do miliona
Dokazi ih ne zanimaju
Meštani ne veruju ispitivanjima. Tvrde da je rešenje u postavljanju merne stanice u centru Prahova?
- Ako je to problem, evo, postavićemo je. Ali, reći ću vam šta je ovde zapravo ključni problem. Od svih ekoloških organizacija u Negotinu, lokalnih vlasti, inspekcija sa kojima imamo veoma korektnu saradnju, imate jednog pojedinca i par bivših radnika Elixir-
a koje smo otpustili zbog dokazanih krađa. Oni, svako iz svog razloga, čine sve da bi nas diskreditovali, pa plasiraju gomilu laži ili poluinformacije. Da se razumemo, ništa nije crno-belo. Tako i za neke od njihovih otpužbi ne mogu da negiram da nisu tačne, ali iz kompleksne priče, oni uzmu samo jedan segment i onda Elixir Prahovo i ja lično postajemo "trovači", "ubice" i ko zna šta još. Ponudimo im dokaze da nije tako, ali njih dokazi očigledno ne zanimaju.
Fabrikovanje priča
Krajem decembra prošle godine podneli ste zahtev Ministarstvu zdravlja i životne sredine za izdavanje dozvole za rad fabrike za proizvodnju fosfatnog hraniva?
- Tako je.
Ali, u studiji koju ste priložili pozivate se na ekološka istraživanja iz 2008. i 2010. godine, dakle mnogo pre nego što ste kupili IHP?
- Zaista to ne znam, mislim da je reč o nekim formalnim podnescima. Zahtev su podnele naše stručne službe i verujem da one dobro poznaju domaće propise. U suprotnom, ministarstvo će taj zahtev odbiti.
Zar i vama nije nelogično da se prilažu istraživanja iz 2008. i 2010?
- Tu proceduru ne poznajemo ni vi, ni ja, pa bi bilo neozbiljno da je komentarišemo. Ali, plašim se da "ekipa" koja poslednjih godina napada Elixir Prahovo i mene lično, pokušava da vas uvuče u nešto što je daleko od činjenica, a u rangu fabrikovanih priča.
Novi proizvodi
Branko Marković, zamenik direktora Elixir-a ističe da je namera ove fabrike da ubuduće fosfogips postane sirovina za nove proizvode.
- Kao član konzorcijuma sa partnerima iz Nemačke, Grčke, Bugarske, Maroka, Južnoafričke Republike naša firma se sprema da aplicira za dodelu sredstava za istraživačko-razvojni program iz fondova EU. Sa partnerima iz pomenutih zemalja apliciraće se za istraživačko-razvojni projekat Valorizacija korisnih elemenata iz fosfogipsa. Reč je o projektu koji obuhvata fosfor i elemente "retke zemlje" - kaže Marković.
SUTRA: Otpadne vode nerešiv problem
