Stvaranje i zločini OVK (8): Zloglasna zona Dukađini
Ekskluzivna serija o terorističkoj OVK iz pera srpskih obaveštajaca, pukovnika Stevana Đurovića i Jugoslava Petrušića Dominika: uloga Zapada u formiranju zloglasne albanske formacije i šta piše u tajnim dokumentima NATO, Kfora i Euleksa. Kako je Albanija obučavala lažne azilante i kako su novcem od droge finansirani teroristi, šta je prava istina o grobnici u Batajnici kod Beograda...
Na prostoru Kosova i Metohije od maja 1998. godine, pa do završetka agresije NATO-a , juna 1999. godine, formirano je sedam operativnih zona paravojno-terorističke organizacije OVK.
Operativna zona Dukađini bila je najbrojnija, najopremljenija, najbrutalnija i u okviru ove zone bio je najveći broj žrtava, a teritorijalno je obuhvatala prostor gradova Peć, Istok, Klina, Dečani, Đakovica i Orahovac.
Sudar dve struje
Srpski obaveštajci, Stevan Đurović i Jugoslav Petrušić navode da su se u ovoj zoni "sudarali" interesi dve struje unutar OVK.
"Jednu je predvodio Ramuš Haradinaj sa svojim sastavom koji je bio brojniji i znatno ranije formiran i već sredinom devedesetih godina otpočeo sa terorističkim dejstvimA. Drugu je predvodio Tahir Zemaj koji je sebe predstavljao kao legitimnog predstavnika vojnog krila u Dukađinskoj ravnici po odluci GŠ Ministarstva odbrane Republike Kosovo, pod jurisdikcijom Bujara Bukošija predsednika Vlade Kosova u egzilu".
Bombe na policajce
Haradinaj je u svojoj knjizi opisao i prvu akciju OVK u zoni Dukađini.
"Bilo je mnogo mini-akcija. Prvu akciju je preduzeo Ljuan Haradinaj na kontrolni punkt policije u Rzniću. Akciju je izvršio sam Ljuan, prišao je do prozora, polomio staklo kamenom i ubacio unutra dve ručne bombe i uspeo da se udalji. Sama srpska policija je priznala da je imala četiri poginula i šest ranjenih", zapisao je Haradinaj.
Ramuš Haradinaj je kasnije, u svojoj autobiografiji, "objasnio" da je Zemaj preuzeo komandu osnivanjem organizacije FARK, pozivajući se na sastanak održan u Danskoj, na kome su Adem Demaći, Šaban Miuje, Dževat Haljiti i Bujar Bukoši dogovorili "da se sve snage ujedine".
"U osnovnoj školi u selu Papraćane kod Dečana oformljena je kasarna sa poligonom za obuku, brojnim skloništima i drugim pratećim objektima, u kojoj je vršena obuka novoregrutovanih terorista. Prvo učešće jedinice kojom je komandovao Tahir Zemaj bilo je u terorističkom napadu na sela u opštini Peć: Lođa, Breženik, Grabovac."
S druge strane, Haradinaj je bio dominantni komandant Operativne zone Dukađini, kao jedan od komandanata koji je od početka uključen u stvaranje OVK. U svojoj knjizi, on opisuje da je do 1994. godine boravio u Švajcarskoj, da bi onda na obuku otišao u Albaniju, 28. novembra te godine.
Stvaranje i zločini OVK:
1. Večiti san o velikoj Albaniji
2. Sigurimijeva škola za ubice
3. U Albaniji vežbali i trovanje Srba
5. Do “nezavisnosti” novcem od droge!
Iz Švajcarske u OVK
"Bio sam naoružan i osećao sam se kao pripadnik OVK. To putovanje sam preduzeo posle tromesečne pripreme sa pripadnicima Albanske armije. Namera je bila da počnu konkretne akcije. Pripreme su vršene i ranije 1992. i 1993. godine kada sam se nekoliko puta ubacivao do teritorije Kosova, u Juničke planine, kod Mulićija, ali ne dublje. Cilj tih ubacivanja bilo je izviđanje granice u čemu su mi pomogli državljani Albanije. Tokom tog vremena ubacio sam mnogo oružja na Kosovo. Najčešće sam boravio na teritoriji Tropoje gde sam imao nekoliko ljudi koji su mi pomagali...", posvedočio je u svojoj knjizi Haradinaj.
Šifrovani nazivi
Sve jedinice u okviru OZ Dukađini imale su šifrovane sisteme veze koje su označavane brojevima. "Desetka" je bio Redžep Selimi, "jedanaestica" Sokolj Bašota, "petnaestica" Ljah Ibrahimaj, a "607" Ramušov rođeni brat, Daut Haradinaj.
Haradinaj u svojoj knjizi navodi da je Operativna zona Dukađini formirana 23. maja 1998.
"Pozvao sam po dva predstavnika svih seoskih štabova u Glođane. Sastanak je održan u kući Hisena Mehmetaja. Takođe sam pozvao i vojne starešine koje su služile u jugoslovenskoj vojsci, a bili su ovde s ciljem stvaranja zajedničkog mehanizma koji bi vodio borbu. Od starešina su bili Adem Ukhadžaj, Rustem Tetaj, Šemsedin Čekaj, Skender Redžahmetaj i mnogi drugi koji su bili po seoskim štabovima i koji su bili nosioci delatnosti za prenos tehnike iz Albanije i vođenje borbe na terenu. Na taj sastanak su došli predstavnici oko 30 sela i ja sam taj sastav nazvao Štabom OVK za Dukađini. U tom sastavu smo se sastajali jednom mesečno prethodno smo se dogovorili da u glavni štab bude delegiran po jedan član seoskih štabova", naveo je Haradinaj.
Regrutovali i decu
I dok Ramuš Haradinaj u svojoj knjizi više kao anegdotu navodi primer dvojice 16-godišnjaka iz Đakovice, koji su se samoinicijativno i neorganizovano udaljili od jedinice, dotle Đurović i Petrušić, autori knjige "Zašto ćutiš Srbijo", upozoravaju da je protivno svim međunarodnim konvencijama OVK regrutovala i obučavala maloletnike.
"U zoni odgovornosti 125. mtbr, u 1998. i 1999. godini, stradala su 102 maloletna pripadnika paravojno-terorističke OVK. Najmlađi registrovani stradali pripadnik OVK imao je 14 godina i 7 meseci i radi se o osobi ženskog pola. Istovremeno, u istoj toj zoni, u istom periodu, stradale su 22 osobe starije od 65 godina, koje su bile pripadnici OVK. Najstariji registrovani stradali pripadnik OVK je imao 82 godine i 11 meseci", navodi se u knjizi.
