Reporter "Vesti" među Srbima na Kosovu (7): Dečja graja, najveća radost
Hiljadu razloga za osmeh, stotine razloga za slavlje i veselje. To je tako normalno kada se živi u selu sa najviše dece na Kosovu. Od 186 stanovnika, čak 60-oro su mališani. Sušiće, selo na obodu Jezerske planine u opštini Štrpce, poznato je po malinarstvu, ali i po tome što se dečja graja čuje iz svake kuće.
Ma kako ta kuća i domaćinstvo izgledali, a uglavnom je to skromno.
Stanojkovići su najbrojnija srpska porodica. Otac Radovan i majka Ljiljana imaju 12-oro dece. Bez obzira na teške uslove života u njihovoj kući je uvek veselo. Ako je neko pomislio da to znači i da su dečica nestašna i nemirna, grdno se vara. Najmlađi Stanojkovići odmalena uče šta je red i da jedino ako slušaju jedni druge mogu da steknu ono što žele.
- Složni smo, hvala Bogu. Kad treba da se radi za zajednicu, uz dogovor svi zajedno potegnemo - objasnio je 21-godišnji Jovica, u kući najstarije dete.
Pokazivao je malo dvorište i kakvog sve tu posla za vredne ruke ima. Kaže i da porodično pokušavaju da se priključe uzgoju bobičastog voća.
Igračke čuvaju na policama
Posle više godina života u 30 kvadrata stare kuće ovoj porodici je konačno izgrađena nova. Ističu, znatno skromnija nego što bi se to očekivalo. Dok su sobe pune dece, u njima nema puno dečjih stvari. Više nego na krevetima, igračke su na policama, pokazivala je sedmogodišnja Anđelija. Čuvaju ih kao uspomenu, rađe nego da ih uzmu u ruke. Pocepaće se brzo.
Dok sam mogla bila sam junak
Ljiljana Stanojković je rodila 15-oro dece. Troje je, nažalost, preminulo. Pre više od godinu dana dobila je ćerku Anastasiju, koja je posle dva meseca preminula od srčanog udara. Od tada, Ljiljana je lošeg zdravstvenost stanja i sve joj je gore. Neposredno pre objave ovog teksta, sin Jovica, ispričao je da je majka u bolnici.
- Anastasija je bila zdrava, normalna, dobro je rasla, bila je prelepa, posebna. Uveče sam je podojila, a ujutru se nije probudila. Od tada zdravlja nemam više. Dok sam mogla ja sam bila junak, a sada ... Mnogo me izgorela ova mala. Preminula je na isti dan kada mi je preminuo i prvi sin - stegnutog srca je pričala majka Ljiljana.
- Ovi mali se svi zajedno igraju igračkama. Mi veliki radimo oko kuće stvari kako nam ko pomogne - pojašnjava Jovica.
Ljiljani je 41 godina. Kaže dovoljan je jedan pogled na potomke da joj srce zaigra od sreće. Dečji osmesi nisu joj dali da klone nijednog trenutka, mada je tokom čitavog života, tvrdi, nailazila na prepreke velike kao planina.
- Živi se nekako, mučenički. Sve što smo dobili od ljudi dobre volje uložili smo u ovu novu kuću, ali imamo samo dve male spavaće sobe. Zato nam ova velika deca spavaju u staroj kući.
Kao deveti u porodici rođen je Jug Bogdan. Mališan krupnih plavih očiju i kovrdžave kose, koju mu roditelji nisu sekli od rođenja, poseban je u odnosu na drugu decu. Dok su se ostali mališani kikotali, krili iza maminih nogu, gvirili iza vrata, on je strpljivo sedeo na kauču. Nije se pomerio dok ga tata nije pozvao.
- Normalno je da budem poslušan - objasnio je znalački i počeo da priča o školi.
- Tamo mi je baš lepo. Evo još jednu godinu sam u Sušiću, pa posle idem u Donju Bitinju dalje da se školujem.
Vladika ću postanem
Jug Bogdanu je tek 11 godina, a već je odlučio šta će biti kada poraste.
- Vladika ću postanem! Odlučio sam. Jeste, znam da treba puno da učim i odličan sam đak. Volim da idem u crkvu.
Vole i ostali mališani, i sa ocem Radovanom, kad god im se ukaže prilika obilaze crkve i manastire po Kosovu.
Reporter "Vesti" među Srbima na Kosovu:
(1): Vasići zasadili optimizam
(2): Crveno blago spaslo i Sušiće
(3): Škola kojoj ne treba zvono
U ovoj porodici je sedmoro osnovaca. Nenad Stanojković, koji je svoj prvi džeparac zaradio kao glumac u filmu "Enklava" je treća godina srednje.
- Od socijale od 21.000 dinara (oko 170 evra) ti ne možeš da školuješ decu. Znaš, Nenad ide bez knjige u školu. Snalazi se kako zna i ume. Sva deca su mi dobra i pametna - dodaje Ljiljana.
Andrija, godinu dana, mlađi, upisao je školu za kulinarskog tehničara:
- Odlučio sam se za to jer u principu ovde nema posla. Međutim, prave se hoteli u Brezovici, pa računam da kada se završe možda se i zaposlim.
Jovica i pored završene škole nigde ne radi, i kaže da je posao upravo glavni faktor koji će odlučiti da li će svi Stanojkovići ostati na kućnom pragu, ali i da li će selo zadržati tradiciju dečjih osmeha.
- Ako imamo uslove ovde da opstanemo, ostali bi. Ako ne, napustićemo, šta da radimo. Borimo se i borićemo se protiv nemaštine i za bolju budućnost, ali kada čovek nema uslova, ne može da živi samo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Ko bi takav život poželeo svojoj deci?
Svi zdravi osim Katarine
Sva deca Stanojkovića su zdrava osim male Katarine, koja ima problema s disanjem. Roditelji su zahvalni svima koji pomažu njihovoj deci, naročito porodicama koje šalju lekove za malu Katarinu.
- Za nju mi tablete šalje jedna žena iz centralne Srbije. Da toga nema, mala Katarina ne bi mogla da izađe vani. Zahvalni smo na pomoći Vladi Srbije i manastiru Dečani i svim ljudima dobre volje koji su za našu decu odvojili pomoć. Za naš slučaj zna svako, ali je malo onih koji nam otvore vrata - priča otac Radovan koji je od pre nekoliko godina lošijeg zdravstvenog stanja.
