Gde je nestalo borsko zlato (4): Jezero guta bogatstvo
Da li u Rudarsko-topioničarskom basenu, nekadašnjem gigantu, "specijalni tretman" ima "kralj bakra" Milan Popović, bivši suprug estradne zvezde Severine i zbog čega se zataškava da je netragom nestalo pola tone zlata za samo dve godine?
Predsednik Sindikata rudara Srbije Ljubiša Miljković postavlja krajnje jednostavno pitanje: gde se zagubilo oko pola tone zlata koliko je, prošle godine, prema planu proizvodnje, trebalo da se iskopa i pretopi u poluge.
- Projektovana cifra za 2014. godinu bila je oko 1,5 tona zlata, a za 2015. godine isto toliko, ali iskopana je samo tona. Gde je ostatak. Da li je zbog loše tehnologije zlato završilo u jalovištu ili je "otišlo" tamo gde ne treba - pita Miljković i ističe da bi država morala da preduzme nešto kako bi stavila pod kontrolu proizvodnju zlata, jer od tog posla bi, kaže, imala veoma lepu zaradu.
Stranci će uzeti sve
- Postoji kompletna dokumentacija za eksploataciju rudnika Čoka-Marin u kome je, prema istraživanjima, oko 55.000 tona zlatonosne rude, a to je samo petnaesti deo rudnog ležišta koje je Institut za rudarstvo iz Bora ispitivao. Ali, rukovodstvo RTB Bora se pravi kao da ni ovaj rudnik, ali ni ovaj Institut uopšte ne postoje. Na kraju će stranci koji već vršljaju Borom i vrše analize rudonosnog bogatstva uzeti koncesije i odneti zlato. Sigurno ga neće ostaviti nama - upozorava Miljković.
Dragić: Svašta se topi
Za inženjera Dragomira Dragića (72), nekadašnjeg tehničkog direktora Fabrike opreme i delova RTB Bor, ključni problem u lošem radu RTB Bor nije toliko u tehnologiji, već u činjenici da se ne poštuju projektovani parametri nove topionice.
- Nova topionica je trebalo da značajno smanji zagađenje Bora, ali umesto toga smo dobili antitezu rešavanja ekološkog problema. Postoje tačni parametri kog kvaliteta treba da bude ruda koja ulazi u topionicu kao koncentrat bakra. Ispostavilo se da naše rudarstvo za to nije bilo pripremljeno, pa je i projektovani uvoz potrebnog koncentrata bio daleko veći od predviđenog, a da nije vođeno računa o kvalitetu, jer ne može bilo šta i bilo kako da se unese u topionicu. To je osnovni problem. U nedostatku rude trpa se pirit, pa malo-malo čujemo da peć mora da se remontuje jer pirit sadrži veliku količinu rude gvožđa koja se lepi po zidovima - ističe Dragić.
Inženjer metalurgije Paun Janković, nekadašnji direktor Topionice i rafinacije, ali i naučni savetnik Instituta za rudarstvo, kaže da su plemeniti metali zapravo nusproizvod bakra, te da bi sa boljom tehnologijom bili i više eksploatisani.
- Sedamdesetih godina prošlog veka topioničari su shvatili da se u jezeru u koje su se odlivale otpadne vode iz Topionice nalazi velika količina zlata i drugih plemenitih metala. Oni su se na tom mestu taložili od početka 20. veka, odnosno od kada je počela industrijska eksploatacija bakra. Na brzinu je smišljeno rešenje kako da se taj mulj osuši, a zatim je vraćan u topionicu, odnosno zlataru. Dakle, pitanje je da li i danas ne dolazi do nekontrolisanog curenja, ali i da li se poštuje proces proizvodnje koji dovodi do prerade zlata - objašnjava Janković.
Bakar kupuje u Bugarskoj
Dragan Živković, vlasnik fabrike bakarne žice, kablova i profila Grand inženjering ide i korak dalje. On navodi da zbog nepoštovanja jasnih procedura, opravdano može da se sumnja u "montažu ulaznih podataka" koncentrata bakra u Topionicu RTB Bora, a samim tim i procentu zlata koji se dobija.
Razlika u bakru Severininom bivšem?
Jedan od čelnika ove fabrike koji je želeo da ostane anoniman tvrdi da je u pitanju kompenzacija koju RTB Bor daje bivšem Severininom vereniku, kralju bakra, Milanu Popoviću.
- Topionica koncentrata bakra koji Popović uvozi s raznih strana sveta ne samo što ne prolazi jasnu proceduru kontrole kvaliteta, već je RTB Bor u obavezi da mu nadoknadi razliku između napisanog i realnog procenta topljenja bakra, a reč je o tome da prema dokumentaciji mora da proizvede 98 odsto od koncentrata koji prerađuje. Međutim, "nova tehnologija" je sposobna da preradi samo 73 odsto bakra, pa Popoviću, po ugovoru, mora da se nadoknadi razlika do 98 odsto u drugim plemenitim metalima. E sad, zbog čega je rukovodstvo napravilo ovakav štetan ugovor nije pitanje za mene - tvrdi ovaj izvor "Vesti".
- Ugovor je tako napravljen da se isključivo priznaje sadržaj korisnih metala u koncentratu na bazi analize koju daje prodavac. Dakle, ne samo što ne postoji mogućnost da kupac obavi tu analizu, već ne postoje ni analize neke referentne domaće ili strane referentne institucije. Partije tog koncentrata se donose Institutu za bakar, a stručnjaci ovog Instituta onda izvrše analizu uz obaveznu napomenu da oni nisu uzeli taj uzorak na terenu, već su im ga doneli. Uz sve to, ne postoji ni arbitražna kuća koja bi, u slučaju sumnje u analizu, donosila odluke u slučaju spora kupca i prodavca. Dakle, samo po tom osnovu je moguća spekulacija o količini zlata u koncentratu bakra - ističe Živković.
Ironijom sudbine, njegova fabrika koja zapošljava oko 80 radnika i uz Valjaonicu bakra Sevojno jedina je te vrste u Srbiji, nalazi se na samo 500 metara od Nove topionice bakra RTB Bor. Međutim, iako mu je domaći bakar takoreći pod rukom, Živković ga uglavnom kupuje u Bugarskoj.
Investicija u Borsku reku
Predsednik Sindikata rudara Srbije postavlja i pitanje zbog čega se ne investira u rudno ležište Borska reka.
- Umesto da se radi u Borskoj reci gde je srednji sadržaj 0,7 odsto bakra, otkopava se rudnik Veliki Krivelj gde je sadržaj zvanično 0,18, a nezvanično je ispod 0,15. A oko Bora i Majdanpeka rade tri-četiri strane firme koje vrše ispitivanja, jer je prebogato i hvale se kako su našli rudna ležišta sa ne znam koliko zlata. Umesto da se u nalazišta investira, sav novac je otišao na izgradnju nove topionice, koja se pokazala kao promašaj - tvrdi Miljković.
