Gde je nestalo borsko zlato (1): Tata, kad će ti izrasti ruka?

Sumorni zapis o mukama rudara u Boru, koji ostaju invalidi bez nade da će dobiti odgovarajuću odštetu i prehraniti porodice, i njihove potresne ispovesti. Da li u Rudarsko-topioničarskom basenu, nekadašnjem gigantu, "specijalni tretman" ima "kralj bakra" Milan Popović, bivši suprug estradne zvezde Severine i zbog čega se zataškava da je netragom nestalo pola tone zlata za samo dve godine?

V. Sekulić

Odbiješ posao i - letiš: Žarko Jovanović

U nedostatku adekvatne zaštite radnici ostaju bez ruku kao da je u pitanju pomfrit, stanovništvo nije sigurno da li ih više truju isparenja ili ono što je u vodi i zemlji, a meštani okolnih sela već su svikli na život na ivici, tik uz rudarska okna. Država Srbija i dalje traži strateškog partnera za nekadašnjeg giganta koji se već godinama urušava. Posle niza promašenih pokušaja, sva je prilika da bi Kinezi mogli da budu oni pravi kupci.

Tridesetčetvorogodišnji Žarko Jovanović, mada u najboljim godinama, ipak neće biti jedan od radnika kada oni dođu. Od novembra prošle godine nesposoban je za posao. Ruka mu je do lakta ostala u, stručno rečeno - dozatoru kod fleš-peći Topionice. U poslednjih deset meseci, tri radnika RTB Bor je ostalo bez ruku. On je nastradao drugi, 4. novembra prošle godine, a poslednji slučaj se odigrao pre dvadesetak dana kada je bez ruke ostao Perica Petković.

Na preglede o svom trošku

- Samo sedam-osam dana pre moje nesreće, kolegi Robertu Stojanovu je u trećoj smeni rečeno da čisti traku kod zateznog bubnja u Topionici. U jednom trenutku, oko 6 ujutro, začuli smo samo "bum, bum, bum". Ni glasa ni vriska, ništa. Samo mehanički zvuk "bum, bum, bum". Onda smo ga ugledali ispred nas. U onoj preostaloj ruci je držao ovu pokidanu i tihim glasom upitao da li neko može da mu pomogne. Odmah je pozvana hitna pomoć, a dok smo je čekali, on je stao pred mene i krv je počela da mu curi iz usta. Samo mi je dao tu ruku. Ja sam ga zagrlio - priseća se Jovanović.

Ironijom sudbine, ruka kojom je zagrlio svog kolegu više ne postoji. Umesto toga - viri patrljak iz ramena.

- Meni i kolegi je naređeno da očistimo pužni dozator - mašinu koja gura koncentrat bakra i liči na ogromnu mašinu za mlevenje mesa. To je posao bravara koji prvi isključe mašinu, pa je odvoje od ostatka i tako čiste, ali nama je rečeno da za to nema vremena, da moramo da je čistimo dok radi jer je previše vlažan koncentrat doveo do začepljenja. Jeste, možete da odbijete taj posao, ali znate da vam prvo sledi suspenzija, a onda letite sa posla. Kolega je počeo da čisti levu stranu tog dozatora, a meni je rečeno da čistim desnu i da idem sa šipkom što dublje, da se bolje očisti. U jednom trenutku mi je dozator uhvatio ruku. Dok sam imao snage odupirao sam se. Nisam ni shvatio da sam se odvojio tek kada mi je mašina faktički pokidala ruku.

Kada sam video koliko krvi curi prodrao sam se za pomoć. Tek tada su isključili dozator i pozvali hitnu pomoć - priča ovaj mladić koji je preko radnih dana u Beogradu, u Specijalističkoj bolnici za rehabilitaciju i protetiku gde vežba.

U prestonicu dolazi autobusom, o svom trošku, a vikendima je kod kuće, u Boru, sa suprugom i dve devojčice: od dve i pet godina.

- Pitaju me kada smo zajedno: "Tata, a kada će ponovo da ti izraste ruka?". Nisam im ništa odgovorio. Žena i ja smo otišli u kuhinju i isplakali se. Kako deci da kažem da nemam novca za veštačku ruku - priča ovaj mladić.

A direktor zvižduće

Žarko Jovanović je menadžmenta RTB Bor dobio jedan mobilni telefon i "brdo" obećanja uključujući i ono da će mu zaposliti ženu.

- Po ceo dan sa suprugom sam sedeo ispred direktorove kancelarije. On prođe pored nas i pevuši nešto. Deset meseci smo čekali da ispune obećanje, a onda je odmah zaposlio vlasnik jednog minimarketa gde je moja supruga ranije bila na obuci - priča Jovanović.
Ljubiša Miljković, glavni poslovođa Borske jame i predsednik Sindikata rudara Srbije, kaže da je situacija u RTB Bor katastrofalna.

- U izveštaju pomoćnika generalnog direktora za bezbednost i ekologiju se navodi da je broj povreda u odnosu na prošlu godinu smanjen za 30 odsto. Ali to nije tačno. Uostalom, u analizi stanja u RTB Bor konsultantske kuće Mekinzi stoji da je bezbednost u RTB na šest puta nižem nivou od sličnih rudnika u svetu - ističe Miljković.

Izbrisani dokazi o smrti

V. Sekulić

Ljubiša Miljković, predsednik Sindikata rudara Srbije

Predsednik Sindikata rudara Srbije Ljubiša Miljković kaže da je tokom ove godine bilo i dva smrtna ishoda.
- Poslednji je stradao moj prezimenjak iz Niša na kopu kod Majdanpeka, a pre njega električar Gramić, na kopu Krivelj. Poslat je da poveže struju niskog napona za kontejner radnika obezbeđenja. Pao je sa trule bandere i poginuo na licu mesta. Objavljeno je da je on poginuo "u slobodno vreme", radeći privatno, ali to je trebalo da ustanovi istražni sudija koji nije izašao na lice mesta. Ubrzo zatim neko je zaravnio deo oko te bandere i pretvorio u plato. Dokazi su izbrisani - tvrdi Miljković.

Pregazio ga bager

U Sindikatu rudara Srbije evidentiraju sve povrede zadobijene u RTB Bor. Među onima koje su se dogodile ove godine su slučajevi jednog radnika koga je pregazio bager i drugog koga je pokidao utovarivač unutar jame.
- Prvi momak, Stojanov Robert je odmah dobio penziju, oko 47.000 dinara jer je već imao 42 godine radnog staža. Drugi mladić je radio tek pet godina i pitanje kolika će mu biti penzija - ističu u Sindikatu.

SUTRA: Gde je nestalo borsko zlato (2): "Pljušte" tužbe radnika