Gde je nestalo borsko zlato (6): Jalovina krije neslućeno blago
Sumorni zapis o mukama rudara u Boru, koji ostaju invalidi bez nade da će dobiti odgovarajuću odštetu i prehraniti porodice i njihove potresne ispovesti. Da li u Rudarsko-topioničarskom basenu, nekadašnjem gigantu, "specijalni tretman" ima Milan Popović, bivši partner estradne zvezde Severine i zbog čega se zataškava da je netragom nestalo pola tone zlata za samo dve godine?
Prema mišljenju stručnjaka, na teritoriji opštine Bor za najviše dve godine više neće biti mesta za odlaganje rudnog otpada - jalovine.
Sve deponije - jalovišta, već su dupke puni, a reč je otpadu koji pri tome i znatno utiče na ekologiju ovog kraja.
Prema podacima iz naučnog rada objavljenog 2011. godine pod naslovom "Upravljanje otpadom iz rudarstva - nastanak i mogućnosti prerade", dosadašnjim rudarenjem i metalurgijom po svakom stanovniku borske opštine deponovano je po 11.333,3 tone raskrivke i jalovine.
Gde je nestalo borsko zlato:
1. Tata, kad će ti izrasti ruka?
2. Sanjam stenu kako mi lomi kičmu
Reč je o 450 puta 106 tona raskrivke, 207 puta 106 tona flotacijske jalovine i 23 puta 106 tona topioničke šljake. Ovaj otpad predstavlja 99,947 odsto ukupno deponovanog na teritoriji opštine Bor.
Po količini jalovine, Bor je neslavni rekorder ne samo Srbije, već i cele Evrope, ali država bi čak i od tog otpada mogla fino da zaradi. Istraživanja pokazuju da je u većini tih jalovišta čak i više bakra nego onog koji uđe u Topionicu RTB Bor.
"Vesti" su došle do internog dokumenta kanadske konsultantske kuće EU Capital Investments Inc. koja je obavila ozbiljno istraživanje isplativosti prerade te jalovine, a sve pod plaštom "čišćenja životne sredine". Prema toj računici, u inicijalnoj fazi "mobilna jedinica" bi mogla da prečisti 300 tona na sat, mesečno bi se dobilo 326 kilograma bakra, 386 kilograma srebra i 62 kilograma zlata.
Ukoliko bi se kapacitet prerade povećao na 1.500 tona po jednom satu, rezultati su još upečatljiviji. Mesečno bi se izvadilo 311 kilograma zlata vrednog oko 13.000 dolara i gotovo dve tone srebra vrednog 1,3 miliona dolara.
Malo li je od otpada s kojim ni Bor ni država ne znaju šta će?!
U preporuci ove Agencije ističe se da bi u kontinuiranoj preradi jalovine koja bi podrazumevala preradu 1.500 tona na sat, mesečno moglo da se izvadi oko 311 kilograma zlata i gotovo dve tone srebra!
U naučnom radu grupe autora iz 2013. godine "Analiza gubitaka bakra u svim fazama njegove proizvodnje i njihova potencijalnost za recikliranje", izvodi se nedvosmislen zaključak da se od ukupne količine bakra, u katodni bakar preradi 45 procenata, dok se 55 odsto baci u jalovinu.
Ovi stručnjaci su tu tvrdnju argumentovali i konkretnim gubicima. Pri otkopavanju se gube 12.752 tone (34 procenta), pri flotacijskoj koncentraciji 5.766 tona (16 odsto) i pri metalurškoj koncentraciji 1.846 tona (pet odsto).
Autori ove studije na kraju izvode i slikovit prikaz potencijalne zarade koja bi sa cenom iz 2012. godine od 7.949 dolara po toni bila neverovatnih 162 milijarde dolara.
Ne daj bože da pukne kolektor...
Kada se celom prizoru doda divlje romsko naselje tik uz brdo jalovine, selo Krivelj je verovatno jedino na svetu koje može da se pohvali da se nalazi u rudniku bakra.
Svi sagovornici "Vesti" se slažu u oceni da je upravo zbog toga ovo mesto i najugroženije.
- Mnogo toga ne valja, dovoljno je videti boju vode koja protiče kroz selo, pa će vam sve biti jasno. Ali, najkritičniji je kolektor koji sprečava jalovinu da se izlije na nas. Ukoliko do toga ipak dođe, ta ekološka poplava se neće zaustaviti sve do Negotina - kaže Dragoslav Nikolić, bivši potpredsednik opštine Bor, a sada potpredsednik Saveta mesne zajednice Krivelj.
Sa porodicom živi u kući koja se i bukvalno nalazi tik pored rudarskog okna dubokog gotovo kilometar.
- Moje domaćinstvo je u takozvanoj Sanitarnoj zoni i još 2011. godine je trebalo da nas presele. Međutim, ni oni koji su već preseljeni nisu se puno usrećili, jer žive u kućama za koje još nije preneto vlasništvo. Pri tome, imamo grdnih problema i oko naplata uzetog zemljišta, ali i silne druge nerešene muke. Tužno je da menadžment RTB Bor aposlutno ne zanima sudbina običnog, malog čoveka - ističe Nikolić.
Novi talas dijaspore
Dok je RTB Bor radio punim kapacitetom, većina meštana ove opštine je tu i pronalazila posao. Međutim, poslednjih godina je, usled nedostatka posla, krenuo novi talas dijaspore.
- Ne prođe dan a da ne čujemo kako je nečije dete otišlo u inostranstvo da tamo pokuša da pronađe posao. Meni su dve kćerke već otišle. Mlađa Marijana je u Francuskoj, a pre samo nekoliko nedelja je otišla i starija Maja koja će u Nemačkoj pokušati da se zaposli. Sin Savo još o tome ne razmišlja jer pohađa školu - kaže Dragoslav Nikolić.
Propao kredit Svetske banke
Borivoje Stojadinović, izvršni direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, izjavio je pre par meseci za NIN da je zbog ekološke opasnosti sa jalovinom iz rudnika Krivelj, Svetska banka pre nekoliko godina odobrila kredit za sanaciju kolektora.
"Raspisan je međunarodni tender, urađen je projekat, izabran izvođač radova, ali se sa njima nikada nije krenulo", naveo je Stojadinović.
Na kraju, Svetska banka je 2010. godine blokirala sredstva, mada je procenjeno da bi popravka kolektora koštala oko deset miliona dolara.
Pet pitanja za Vučića
Predsednik Sindikata rudara Srbije Ljubiša Miljković kaže da ima samo pet pitanja za državni vrh Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
- Da li će RTB Bor ostati u državnom vlasništvu?
- Koji je interes države Srbije da uništava RTB Bor?
- Da li je svestan da je država izgubila pola tone zlata sa Spaskovskim na čelu RTB Bor?
- Šta je uradio da se poveća bezbednost u RTB Boru?
- Kad će da pohapsi ljude koji su uništili tolike pare?
