Dojče vele: Kroz Bor teče hemija, ima li spasa?
Bor je grad kroz koji protiče mrtva reka. Najzagađenija reka u Evropi posledica je vekovnog rudarenja i gradske fekalne kanalizacije. Da li će se ovaj problem ikada rešiti i kako? piše Dojče vele.
Nekad iz reke zalivali baštu kupusom...
Na vrhu grada izvire potok, u gradu mu se priključuju sve otpadne fekalne kanalizacije i otpadne vode iz rudnika - to je danas najzagađenija reka u Evropi. Crna i "isprana", Borska reka je mrtva reka, u njoj nema nijednog živog stvorenja. Ovaj otpadni kanal protiče kroz Bor, uliva se u Timok, zatim u Dunav, i ekološke posledice po grad, okolinu i druge reke su nemerljive.
Borska reka je kažu meštani, oduvek zagađena. Aleksa Janošević, stariji stanovnik sela Slatina pored Bora se ni ne seća da je ona nekada drugačije izgledala.
- Leti strašno smrdi. Meni je kuća odmah pored reke i ne možeš da sedneš uveče u dvorište da popiješ kafu. Smrde fekalije. Nekad su tu bile vrbe pored reke, a sad je to sve pirit, sve je zagađeno - kaže on i dodaje da se seća priča koje su mu pričali baba i deda: kad su bili deca, kupali su se u njoj, tada je Borska reka bila čista.
- Deda mi je isto pričao da su u jesen iz reke zalivali baštu sa kupusom. Posle kad je počeo RTB prvo je bila malo žućkasta, a onda samo prljava voda. Sad od poljoprivrede nema ništa. Ne smem ašov da zabodem, sve je pirit. Ne može ništa tu ni da se poseje, niti bi tu išta moglo da se rodi. Pirit je svuda - objašnjava meštanin.
Država nije vodila računa o ekologiji
I gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić potvrđuje da je Borska reka od potoka postala reka "zahvaljujući" otpadnoj fekalnoj kanalizaciji iz grada, a da je drugi ubojiti zagađivač rudnik. Proizvodnja bakra u ovom gradu počela je 1903. godine i tada je počelo i njeno zagađivanje.
- Od kako je grad postojao i kako se rudnik širio, a najveću ekspanziju je doživeo 1941-42. godine. Nije pravljen sistem otpadnih voda, a posle tih ratnih godina industrija se brzo razvijala, a nije bilo dovoljno brige o ekologiji - kaže Milikić i napominje da je Bor ove godine pokrenuo projekat za izgradnju fabrike za preradu fekalnih otpadnih voda, čija realizacija se očekuje u naredne tri-četiri godine.
Ranije je RTB Bor bio državno vlasništvo, a država, prema Milikićevim rečima, nije vodila računa o ekološkom uticaju na okolinu. Sada kada država ima i strateškog partnera, kinesku kompaniju "Ziđin", ostaje pitanje da li ona ima obavezu u svom poslovanju da o tome vodi računa.
Borska reka uslovno mrtva?
Ekološka organizacija Društvo mladih istraživača Bor koja je još pre 30 godina radila istraživanja u ovoj reci, potvrđuje da Borskoj reci nema ni jednog živog organizma.
- Još tada, pre 30 godina u jednom litru Borske reke smo imali 600 gr taloga ili mulja. Danas nije tako, danas osim teških metala i mulja ima i vode, ali je veoma zagađena gradskim komunalnim i industrijskim otpadom- kaže predsednik ovog ekološkog Udruženja Dragan Ranđelović.
On tvrdi da nije problem samo ni u pomenutim zagađenjima, već i u mogućnosti akcidentnog događaja - materijal iz jalovišta rudnika se prelije, veći deo materijala ode u reku koja nabuja pa poplavi obale, i na taj način se pirit zadrži u priobaljima. Zato zagovaraju da se uporedo reše oba problema, da se uradi postrojenje komunalne otpadne vode, tj. da Grad reši problem fekalnog zagađenja, a da RTB Bor postepeno rešava industrijsko zagađenje.
- S obzirom da je ova reka van svih kategorija, ne može da se koristi ni za poljoprivredu, ni za stoku. Jedina dobra okolnost je što ti teški metali, ta teška hemija steriliše fekalno zagađenje. U suprotnom, imali bi probleme druge prirode, problem žutice i slično. Ovako, na dalje teče hemija - kaže Ranđelović.
Otpadni kanal je možda i najbolji opis mrtve reke koja se još na prvi pogled razlikuje od svih drugih. Njeno crno dno pomešano sa đubretom i piritom, jezivi je prizor. Ništa manje jezivo ne izgledaju jednako mrtve obale, takođe mešavina crne zemlje i žutog pirita, bez rastinja i sve to pomešano sa smradom fekalija. Tako Borska reka s pravom može da bude velika opomena čoveku - šta ako zaista ne bude brinuo o svom okruženju.
Stiče se utisak da svi okreću glavu od Borske reke i čekaju da novi partner iz Kine uloži u očuvanje životne sredine Srbije jer je u zakonskoj obavezi. Jedno je sigurno jasno, 2025. godina je vrlo blizu, zaključuje Dojče vele.
