Rak kosi, lekari se svađaju
Srbija je neslavni rekorder u svetu prema stopi smrtnosti od malignih bolesti. Stručna i laička javnost duže od deceniju polemiše zašto je to tako, pa se tako ponovo ugledni stručnjaci spore u kojoj meri je bombardovanje NATO uzročnik eksplozije oboljevanja od raka. Dok se stručnjaci glože, država u nemaštini i bez ideja ćuti, a u Srbiji se od strašne bolesti umire kao na traci.
Dr Draško Karađinović iz asocijacije Doktori protiv korupcije ističe da se mora ispraviti promašena zdravstvena politika iz prethodnih godina.
- U Srbiji je užasavajuća stopa smrtnosti obolelih od maligniteta, jer od 35.000 do 36.000 koji se razbole u narednih pet godina umre više od 22.000, ili skoro dve trećine, dok u Evropi umire jedna trećina. Gubimo 10.000 ljudi godišnje zbog lošeg dijagnostičkog i terapeutskog lanca, odnosno radioterapije, liste čekanja na zračenje i što smo do nedavno imali svega 12 aparata za zračenje na 7,3 miliona stanovnika - kaže za "Vesti" Karađinović.
U međuvremenu, prašinu je podiglo otvoreno pismo dr Zorana Radovanovića koji osporava vezu bačenog uranijuma i raka. Njegov glavni rival u raspravi je radiolog dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, koji neprestano ukazuje na oboljevanje uzrokovano osiromašenim uranijumom.
Nisam strani plaćenik
- Da ne ispadnem neki strani plaćenik, naravno da treba da insistiramo na broju žrtava i ogromnoj materijalnoj šteti nanetoj Srbiji u bombardovanju, ali se moramo držati činjenica, a ne pretpostavki. Takođe, srpski problem je neprosvećenost stanovništva, kasno javljanje lekaru i, zbog siromaštva zemlje, lošije lečenje nego u razvijenim zemljama. Inače, po broji onih koji se razbole od opake bolesti Srbija ne iskače iz evropskog proseka, osim kada je reč o kaceru grlića materice - pojašnjava dr Radovanović.
Radovanović tu tezu pobija "taksativnim činjenicama". Prvenstveno tvrdnjom da je radioaktivnost, inače toksičnog uranijuma minimalna i da bombardovanje takvom municijom za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioaktivnost terena i to tamo gde je bilo najintenzivnije.
U izjavi za "Vesti" on podseća i da su bombe bacane u uskom pojasu prema Kosovu, ali je vojska čistila te pojaseve i prenela zemljište u Institut u Vinči. Kao mnogo važniju stvar naglašava kampanju koja bi navela stanovništvo da se javi na vreme lekaru i neophodnost bolje zdravstvene zaštite.
Cigareta ubica
- Kada je reč o naslednom faktoru rizika nastanka kancera, taj uzrok čini svega pet do deset odsto oboljevanja, a veći problem je pušenje, gojaznost, stres. Ako sa druge strane pogledamo da sve više mladih napušta Srbiju koja tako postaje zemlja starih, jasno je i da starija populacija češće oboli od malignih bolesti - pojašnjava dr Radovanović.
Dr Čikarić je ironično zapitao da li srpski seljak od marta do juna 1999. nije radio ništa, već samo sedeo, pio, pušio, jeo kobasicu i gledao u avakse pa se ugojio, i od toga dobio rak?
Čikarić je za naš list izneo na podatke Svetske zdravstvene organizacije prema kojem Srbija na lestvici po ukupnom broju obolelih deli prvo mesto, kao i da je od kraja 2010, po broju novoobolelih od raka na 100.000 stanovnika, stopa porasla za 20 odsto, u proseku za dva odsto godišnje, a stopa smrtnosti za 25 odsto. On je zatražio da se građanima Srbije isplati odšteta kao što su radnici u japanskoj nuklearki Fukušima gde su se zbog cunamija izlile radioaktivne materije dobili po dva miliona dolara.
- Oni su osam dana bili u zoni visokog rizika, a naš narod je pod osiromašenim uranijumom bio tri meseca - kaže Čikarić.
Profesor Radovanović to vidi kao teoriju zavere, bez uporišta u naučnim činjenicama, jer, kako kaže, za nauku nema tajne o potencijalima osiromašenog uranijuma.