Došla na mesec dana, radi već šestu godinu
U manastir Visoki Dečani Jasminka Ćurčić je došla na mesec dana. Da zaradi za svoju porodicu, koja deli sudbinu većine stanovnika Nišavskog okruga. Pogurala ju je statistika u kojoj se jasno vidi ekonomska perspektiva: u Aleksincu je nekada radilo 48 fabrika, a danas samo tri, a u njima oko 1.500 radnika. To je manje od deset odsto žitelja grada.
- Pošla sam trbuhom za kruhom. Ovde mi se ukazala prilika. Tražili su kuvara. Sin mi je sveštenik, a njegov školski drug je monah u manastiru Visoki Dečani. Zamolili su me da dođem na mesec dana. Ali, evo ja ostala, već guram šestu godinu. Zavolela sam Kosovo - kaže Jasminka za "Vesti".
Zasluge vladike Teodosija
- Sve ovo je zaživelo zahvaljujući vladici Teodosiju. On je bio veliki optimista, verovao je i uspeo da iz pepela podigne Bogosloviju. Sve je renovinarno, svi objekti su sređeni - kaže Jasminka Ćurčić.
U Dečanima je radila pet godina. Priznaje da joj je u početku bilo teško:
- Ljudi na Kosovu su navikli da žive svaki dan sa tim, a meni je to bilo novo. Ali, privikla sam se - kaže Jasminka koja već godinu dana radi u Bogosloviji. Kao i ostalo nastavno i drugo osoblje, smeštena je u Prizrenu, u centru grada.
- Ovde je malo drugačije, mogu da izađem, prošetam. Četiri dana mesečno idem kući, zadovoljna sam - dodaje Jasmnika.
Posebno je srećna kada joj u goste dođe suprug Milan, a ovog leta je sa sobom poveo i unučiće Anastasiju i Vukašina.
- Nije me bilo strah kada je došla. Čim se zaposlila u Dečanima, mi smo odmah došli da je obiđemo, da vidimo kako je. I od tada je stalno obilazim - ističe ponosan suprug.
U maju, školovanje je završila prva generacija bogoslova koji su pre pet godina seli u školske klupe zadužbinu Sime Andrejevića Igumanova. Njih 11, kaže Jasminka, nikada nisu imali primedbe na njeno kuvanje.
Pročitajte još:
* Prizren: Nova stradanja zbog starog strujomera
