Prizren: Sudbina Kosova je u rukama srpskog jezika, a ne... (VIDEO)
Sudbina Kosova u rukama je srpskog jezika, a ne u rukama političara, pregovarača, specijalnih savetnika, kolumnista, spin doktora i analitičara, jedna je od poruka iz Prizrenske bogoslovije sv. Kirila i Metodija gde je je predstavljeno drugo izdanje knjige srpskog akademika Matije Bećkovića "Kosovo - najskuplja srpska reč".
Domaćin skupa bio je vladika Teodosije koji je tom prilikom poručio da "treba živeti Kosovo" u kompleksnom vremenu u kom se danas živi, prenosi Kossev.
- Mnogi su govorili o Kosovu, mnogi su pevali o Kosovu, to i danas čine. Ali zasigurno mislim da to ne čini niko bolje od našeg Matije. I nije samo dovoljno govoriti o Kosovu i pevati. Treba živeti Kosovo. Treba živeti kosovski zavet. Treba svedočiti u naše vreme, sve ono što smo bili i što smo sada i što treba da budemo - upozorio je vladika.
Kaže da je naše vreme mnogo kompleksno, da se kao monah i sveštenik i kao vladika mnogo moli da današnja generacija bude dostojna predaka.
Bećković je rekao okupljenima da mu je drugo izdanje knjige "Kosovo - najskuplja srpska reč" najdraže upravo zato što mu je pripala ta čast da je objavi prizrenska Bogoslovija. Iako je veći deo svog obraćanja posvetio recitovanju svojih dela i to u pratnji Hora prizrenske Bogoslovije, Bećković se ipak osvrnuo i na trenutne političke procese, odnosno pregovore Srba i Albanaca.
- Ta ideja da vam neko da nešto što nije njegovo je besmislena. I ma koliko vam davao i ma koliko on bio silan, to je beznačajno. Znači, trebalo je odavno, a nije kasno ni sada, da Srbi i Albanci sede jedni naspram drugih i da vide kako da urede svoj život. I kako da garantuju prava Srbima na Kosovu i njihovim svetinjama i njihovim granicama, a da opet Srbija garantuje njihova ljudska i demokratska prava. Ali se mora znati čija je to zemlja. Mađari su posle bitke na Mohaču kopali svoju zemlju i iskopali kosti njihovih ratnika koji su bitku vodili. Ja sam ubeđen da bismo mi, da smo stigli, kopali oko Laba i Sitnice, oko Gazimestana od Čečana, kako kaže narodna pesma, da bismo našli kosti naših praotaca i pradedova. Koska je večita i nema boljeg i čvršćeg dokumenta - bio je izričit Bećković.
