Tajni spisi SAD: Milošević odustao od ubistva Karadžića i Mladića
Pred kraj građanskog rata u BiH, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević pomišljao je čak i da fizički ukloni lidere bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića, kako mu ne bi bili smetnja u primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali se ipak nije odlučio na tako radikalan potez, strahujući, pre svega, da bi oni tako postali mučenici.
Ove šokantne tvrdnje objavljene su u dokumentima američkog Stejt departmenta sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti. U izveštaju koji je Tobi Gati, nekadašnja pomoćnica državnog sekretara SAD za obaveštajne poslove i istraživanje, poslala 1. decembra 1995. godine detaljno se analizira uticaj Miloševića na odluke rukovodstva sa Pala, ali i njegove opcije kada je reč o predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću i načelniku Glavno štaba Vojske RS, generalu Ratku Mladiću.
Pročitajte još:
* "Ako Zapad ćuti o Miloševiću - mi ne smemo"
- Milošević ima više mogućnosti da ukloni Karadžića i Mladića uključujući i atentate, ali su druge opcije mnogo realnije, kako bi bilo izbegnuto stvaranje mučenika od njih dvojice. Mnogo je verovatnije da Karadžiću ponudi sklanjanje u neku vilu na jadranskoj obali, gde bi, pod pretnjom izručenja Haškom tribunalu, mogao da ga privoli da se povuče sa funkcije. Kod Mladića je direktniji pristup mnogo verovatniji: kao oficir Vojske Jugoslavije s bosanskim korenima Mladić bi verovatno poslušao naredbu da se vrati u Beograd, posebno ako mu se omogući pravna zaštita. Kada obojica budu pod njegovom kontrolom, imaće mogućnost da ih izruči Hagu - piše Gatijeva.
Ipak, kroz analizu ona dodaje da iako bi Milošević mogao da iskoristi tenzije između Pala i Banjaluke, on bi imao ozbiljan problem pri "smeni struja" u smilsu što ne bi mogao da nađe baš adekvatne zamene.
Koljević bio viđen za naslednika Karadžića
Kako objašnjava Gati, "caka" pri 'promeni vlasti' jeste što Milošević nema neke istaknute lojaliste" koje bi mogao da postavi na ključne pozicije i nema "jasnog naslednika Karadžića koji bi mogao da povede bosanske Srbe da prihvate uslove Dejtonskog sporazuma".
Gati je zaključila da je najistaknutije ime za tako nešto potpredsednik RS Nikola Koljević "čiji umereni stavovi i karijera učenjaka Šekspira ga čine atraktivnim za Zapad, ali alkoholizam i emocionalna nestabilnost kreiraju da postane u najbolju ruku sekundarni izbor".
U zaključku bivša pomoćnica državnog sekretara SAD za obaveštajne poslove i istraživanje navodi da će Milošević želeti da mirovni procesi, uključujući i IFOR misiju, nastave glatko dok ne bude siguran da će se sankcije i druga ograničenja Jugoslaviji trajno zaustaviti.
Ipak, ona naglašava da je Milošević siguran u svoju vodeću ulogu među Srbima i da zbog toga gaji posebno interesovanje kako bi bosanski Srbi ostali buntovni.
- Na duže staze , Miloševićeva glavna briga mora biti oko svog podneblja, trenutno Srbije i Crne Gore, gde nastavlja da učvršćuje svoju vlast, a što se tiče proširenja teritorije uvek postoji novi dan - pisala je Gatijeva.
