Niko neće ovakav Dejton
Navršila se 21 godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je stavio tačku na krvavi troipogodišnji građanski i etnički rat u BiH.
Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan jeste podela države: 51 odsto teritorije pripalo je Federaciji BiH, 49 Republici Srpskoj, dok je grad Brčko dobio status distrikta.
Original izgubljen
Okvirni sporazum za mir u BiH potpisan je u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson, u gradiću Dejton 1995. godine, a ozvaničen je 14. decembra iste godine u Parizu. Potpisali su ga predsednici Srbije, Hrvatske i BiH Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović. Niko od potpisnika nije više živ, a preminuo je i tvorac sporazuma, američki diplomata Ričard Holburk. U međuvremenu, original dokumenta je izgubljen.
Godinama unazad deo međunarodnih zvaničnika, uglavnom sa Zapada, zalaže se za njegovu reviziju u pravcu jačanja centralnih vlasti u Sarajevu, čemu se pre svega protive Srbi, ali i Hrvati. Promene Dejtona u tom pravcu nailazile su na podršku najbrojnijeg naroda - Bošnjaka, koji se zalažu i za ukidanje Srpske, neretko je kvalifikujući kao genocidnu tvorevinu.
Ni Hrvati nisu zadovoljni, smatrajući da su dosadašnjim promenama obespravljeni, te da kao treći narod po brojnosti i nosilac suvereniteta treba da dobiju sopstveni entitet sa sedištem u Mostaru.
Predsednik Srpske Milorad Dodik kaže da Banjaluka podržava Dejtonski sporazum, ali i naglašava da će tražiti da se svih 83 nadležnosti, koje su u međuvremenu prenete na nivo BiH, usklade sa prvobitnim mirovnim ugovorom iz Dejtona.
- Nikada nećemo dozvoliti da razni međunarodni mešetari nametnu priču o duhu Dejtona koja je mnogo koštala srpski narod. BiH može da se kreće samo sporazumom dva entiteta, koji mora da bude potpisan da bi to bilo ustavni osnov za bilo koje rešenje. Sve drugo je neustavno, od Suda, do Tužilaštva i mnogo čega drugog, i to je odraz nasilja međunarodne zajednice i pohlepe bošnjačke političke elite, koja je bila spremna da sve učini kako bi devastirala RS. To podrazumeva i da iz Ustavnog suda BiH odu strane sudije i mnogo toga još, što ćemo pokušati da uradimo u narednom periodu - rekao je Dodik.
Miro Lazović, nekadašnji predsednik Skupštine RBiH i član delegacije BiH u Dejtonu tvrdi da nijedan aspekt sporazuma kroz svih njegovih 11 aneksa ni do danas nije u potpunosti realizovan.
- Dobili smo jednu nedovršenu građevinu. Današnja BiH još je država puna diskriminacija te s feleričnim ustavom - istakao je Lazović.
