Da li je Dejtonski sporazum ispunio svoj zadatak?
Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević, zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini. Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma prošle su 22 godine. Mišljenja o njemu su podeljena, piše N1.
"Vučiću se ne može aplaudirati u Sarajevu dok..."
Miro Lazović, bivši predsednik Skupštine BiH, kaže da je najveća uloga Dejtonskog sporazuma prestanak rata. Ocenjuje da je realizacija imala uspone i padove, a da su padovi uvek bili vidljivi kad je oslabila uloga međunarodne zajednice, naročito visokog predstavnika, odnosno kad je međunarodna zajednica "teren" prepustila domaćim političarima.
Lazović smatra da je današnja BIH razapeta država između Brisela i dejtonskih okova i mišljenja je da Dejtonski sporazum ne može da bude "krov". On je završio svoju istorijsku misiju i treba da ostane kao istorijski dokument, dodaje.
S druge strane, Nikola Šainović, bivši premijer Srbije i potpredsednik Vlade SRJ, kaže da se za Srbiju može reći da je u potpunosti ispoštovala sve odredbe Dejtonskog sporazuma.
- Dejtonski sporazum nije događaj koji se desio u jednom danu, u pitanju je proces koji je trajao godinu dana. Prethodio mu je Vašingtonski sporazum, koji je bosanskohercegovačke i hrvatske snage objedinio i pripremio Oluju. Nije Dejtonski sporazum završio rat - rat je završen Olujom čije posledice znamo - kaže Šainović.
"Posmatraju sporazum kao švedski sto"
On navodi da je Dejton "arhitektura za mir" i da na njega tako treba gledati, iako njime nisu bile zadovoljne sve strane, i tokom stavljanja parafa.
"Arhitekturu Dejtona je napisao Vašington i podržao Oluju ne samo simbolično nego i svojim avionima... Mi danas treba da prihvatimo i da gledamo na Dejton kao na krovni mirovni dokument za budućnost", naveo je Šainović.
On kaže da saradnjom političara iz BiH, predstavnika sva tri naroda, i oba entiteta, treba jačati koheziju, a da ideja da će nam kuću bolje urediti neko van nje, dovodi da se pojedine stvari guraju pod tepih.
Lazović tvrdi da tog dijaloga nema zbog političkih interesa. Proces Dejtonskog sporazuma se podrazumeva kao švedski sto sa kog političari uzimaju šta žele. U tome je naročito istakao "ulogu" predsednika RS Milorada Dodika, koji negira državu BiH. Vučiću se ne može aplaudirati u Sarajevu, dok ćuti kad pored njega Dodik negira državu BiH, dodao je Lazović.
