Pola Srbije za EU, pola za Rusiju - a svi protiv NATO-a
Vučićevi prijatelji, a osvedočeni narodni neprijatelji - EU i NATO, različito se kotiraju u srcima Srba - izvesno je da u mirnodopskim uslovima nešto više od pola Srbije (53%) smatra da treba da nastavimo sa evrointegracijama, a da otprilike tek svaki deseti naš državljanin podržava članstvo u NATO-u. Međutim, ako se oko EU kombinacije postavi i pitanje - da li priznati Kosovo u zamenu za članstvo? - čak 80% Srba je izričito protiv. Ako kažemo da je preostalih 20% izričito "za" (mada tu uvek ima i uzdržanih, ali ajde) i ako smo pošteni i priznamo da nas EU neće primiti u članstvo dok ne priznamo Kosovo, da li je ispravno postaviti pitanje - da li će, kad tome dođe vreme (trenutni tehnički) premijer Aleksandar Vučić uvesti sebe i (možda) 20% preostalih pristalica samoproglašenog Kosova u EU protiv volje nas ostalih?
Treba istaći i da nam Rusi nisu nešto mili - tek polovina građana Srbije smatra da ruski model društva odgovara srpskom društvu, pokazalo je istrživanje Instituta za evropske poslove.
Istraživanje pod nazivom "Srbija posle Bregzita - gde građani vide Srbiju" je pokazalo i da je skoro polovina građana, 29 odsto, za priznanje Krima kao dela Rusije, dok se taj procenat penje na 59 odsto kod populacije između 18 i 29 godina.
Članstvo Srbije u NATO podržava 13,2 odsto građana starijih od 60 godina, dok je to slučaj samo sa 9,8 odsto mladih od 18 do 29 godina.
Kosovo je srce Srbije
Istrživanje pokazuje i da građani nisu spremni da Kosovo "razmene" za EU, pa je 80 odsto njih reklo da nikada ne bi trebalo priznati nezavisnost Kosova i Metohije, pa čak i ako je to uslov za članstvo u EU.
Međutim, većina građana Srbije smatra, i pored izlaska Velike Britanije, da treba nastaviti evrointegracije.
Rezultati pokazuju da je to mišljenje 53 odsto anketiranih građana, a jedan od podataka je i da stanovnici Srbije više podržavaju nemačku politiku od britanske u novonastaloj situaciji u EU.
Istraživanje će u četvrtak biti predstavljeno javnosti.
