Jedna iskra može da zapali sve, a Srbiju će terati u NATO - milom ili silom!
Nikada u istoriji nije bilo masovnijeg progona diplomata od aktuelnog proterivanja ruskih diplomata iz više zemalja sveta zbog afere "Skripalj", a da je ovo vreme prvog hladnog rata, verovatno bismo govorili o oružanom sukobu u najavi, smatra Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Ako se govori o povodu, a to je slučaj trovanja bivšeg agenta Sergeja Skripalja, Zapad, ističe Proroković u emisiji Svet sa Sputnjikom, ide korak napred u delovanju, posle svega što smo videli na Balkanu sa Markalama i sa Račkom, gde je makar postojala neka međunarodna komisija.
- Danas nemamo nikakvu komisiju, treba da verujemo u saopštenje britanskog Forin ofisa i šest slajdova koje je prikazala Tereza Mej, a nemamo apsolutno nikakvih dokaza - navodi Proroković.
Karijerni diplomata Srećko Đukić slaže se da se uvodi "neka nova praksa" u diplomatiji, a cilj joj je da se Rusija označi da je isto ono što je nekad bio Sovjetski Savez.
Kako primećuje, proterivanje diplomata nije presedan, ali ga brinu razmere proterivanja i što se tome ne vidi kraj.
- Zapad i Britanija, koja predvodi celo to kolo, traže način da Rusiju izbace iz koloseka, da je isprovociraju - veruje Đukić.
Pročitajte još:
* "NATO potcenio značaj Kosova za Rusiju"
* Hoće li Srbi u Briselu povući istorijski potez, koji bi mogao da promeni sve
Odluku malih zemalja, poput Crne Gore, da slede SAD i Britaniju u proterivanju ruskih diplomata, Proroković, s druge strane, vidi kao "meru lojalnosti".
- Sve su one integrisane ili u NATO ili u EU ili u obe celine, tako da je uticaj SAD, i donekle Britanije, na njihovu unutrašnju politiku popriličan. Zato ih oni slede - kaže Proroković.
Kad je reč o Britaniji, on smatra da je sledeći korak proterivanje ambasadora, spuštanje diplomatskih odnosa na niži nivo, a onda prekid diplomatskih odnosa ili traženje novih povoda za konfrontaciju.
- Taj novi povod može biti bojkot Svetskog prvenstva u fudbalu - smatra Proroković.
Đukić veruje da će Zapad bojkotovati to prvenstvo, ali i "da će napraviti neke druge smicalice".
Zapad uvežbava čvrstinu saveza i disciplinuje članice pred neke nove izazove, a iza svega je odgovor na najnovija ruska oružja i pokušaj da se Rusija uvuče u novu trku u naoružavanju.
Hladni rat, primećuje on, traje već godinama. Zapad misli da će dobiti i ovaj novi, pa sve što je radio Sovjetskom Savezu, radi sad Rusiji, navodi Đukić.
Kina nije u prvim borbenim redovima, ali…
Po mišljenju Prorokovića, želja Zapada je da aktivira "meki trbuh Rusije", a u tom svetlu on očekuje da budu otvorena nova žarišta na jugu Rusije i u nekim bivšim sovjetskim republikama.
Međutim, smatra on, ključni suparnik SAD nije Rusija, nego Kina, ali ona je zasad prevelik zalogaj, a ovo je obilazan put da se i ona polako destabilizuje.
- Kina nije u prvim borbenim redovima, ali pošto ima strateško partnerstvo s Rusijom, stvar je u tome da se napravi rascep između Rusije i Kine da bi Amerika mogla lakše da izađe na kraj i sa jednom i sa drugom - kaže Đukić za Sputnjik.
Proroković skreće pažnju da mnoga pitanja koja ih se naizgled ne tiču, i Kina i Rusija, Indija i Brazil, shvataju u širem kontekstu, pa tako i kosovsko.
- Često to nije podrška Srbiji, nego pitanje kako ćemo sagledavati međunarodne odnose u celini - objašnjava on.
Po mišljenju bivšeg diplomate, situacija u svetu uopšte zabrinjava i neka sitnica može da je zapali, a opasno je što više nema zemalja posrednika, kao što su nekad bile nesvrstane zemlje.
- Postojao je treći pol, most koji je mogao da spoji Vašington i Moskvu. Danas nemate lidera poput Ulofa Palmea ili Vilija Branta - smatra Đukić.
Ohrabruje ga ipak što Rusija i Putin vode spoljnu politiku hladne glave i ne reaguju na prvu loptu, dok smatra da na američkoj strani nema takvih.
Proroković se slaže da se zasad ne očekuje smirivanje situacije.
- Do detanta je došlo posle kubanske krize, kada je svet ušao u fazu potencijalnog nuklearnog rata. Bilo je puno posrednika, ali ti odnosi su morali da eskaliraju da bi ušli u fazu normalizacije. Sada još uvek ne prisustvujemo eskalaciji krize u odnosima između SAD i Rusije. Do toga će tek doći u nekim narednim godinama i posle toga ćemo moći da govorimo o detantu - ocenjuje Proroković.
Đukić upozorava da ne treba isključiti mogućnost provokacije.
- Mislim da se vodi jedan zaista podmukao rat. Ako dođemo do kubanske krize, plašim se da su danas oružja daleko strahovitija nego tada. Nama treba u Evropi jedna nova istočna politika, ono što je Brant proklamovao i kao kancelar odneo u Vašington i u Moskvu i to je bio uvod u detant. Da li će Evropa smoći snage da to uradi sa sadašnjim liderima, teško je reći - kaže Đukić, koji među aktuelnim zapadnim liderima ne vidi nekog ko je tog formata.
Bockanje slona
Kad je reč o poziciji Srbije, Proroković veruje da možemo sačuvati samostalnu politiku i u ovako turbulentnim vremenima i ne vidi razloga da se priključujemo bilo kojoj strani.
- Mi treba da se vodimo našim interesima, a to je regionalna bezbednost. Kosovsko pitanje je nerešeno i u tom kontekstu treba da sagledamo ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji na svetskoj pozornici - kaže Proroković.
On priznaje da je, kad je reč o Kosmetu, manevarski prostor Srbiji za postizanje kompromisnog rešenja vrlo mali, uz ocenu da će se Kosovo, kaže, koristiti kao instrument za dalje pritiske na Srbiju, pre svega da uđe u NATO.
- Cela ova igra oko UN u kontekstu rusko-američkog sukoba jeste da Kosovo tamo dobije stolicu, da potom aplicira za NATO, zato je Ves Mičel i najavio brzo formiranje vojske Kosova i onda će albanske vlasti da nam instrumentalizuju stanje u Bujanovcu i Preševu. Moguće da će tu biti nekog oružanog konflikta nižeg intenziteta. Ako kosovo uđe u NATO, Srbija u Bujanovcu i Preševu ne može nikako da interveniše. Onda vi više nemate problem sa nekim lokalnim Albancima, niti sa vlašću u Prištini, već imate problem sa NATO-om. U takvoj situaciji, jedini način da sačuvate ostatak svoje teritorije jeste da sami uđete u NATO - obrazlaže Proroković.
U geopolitičkoj teoriji, podseća on, postoji takozvani koncept zaleđa, a nikada zaleđe ne možete ostaviti nepokriveno.
- Ako se planira dalja eskalacija sukoba protiv Rusije za narednih 10 ili 15 godina, ne može Balkan da ostane nepokriven. Mi smo rupa u tom zaleđu zajedno sa BiH. Morate da uđete u NATO milom ili silom - upozorava naš sagovornik.
Srećko Đukić smatra da će diplomatski rat između Rusije i Zapada potrajati.
- To je kao kad bockate velikog slona i onda mu to bockanje dosadi i on reaguje. Tu su mogući konflikti. Ima veoma puno mesta na kojima mogu da bockaju i na kojima može da dođe do neke nepredviđene reakcije. Kosovo je juče bilo na ivici rata. Činjenica jeste da je Srbija u moru EU i u okeanu NATO-a. To je geostrateški položaj Srbije danas, a ključ za to da li će Srbija ući u EU ili da li će je ugurati u NATO, jeste Kosovo i Metohija. Kao što je nekad bila između Peterburga i Beča, srpska politika je danas, kaže on, između Vašingtona i Brisela, s jedne, i Moskve na drugoj strani - ocenjuje Đukić.
Po mišljenju Prorokovića, Srbija treba da zadrži postojeću poziciju.
- I ovaj rat će se jednom završiti. Ako zadržimo postojeću poziciju, ako koliko-toliko zadržimo glavu iznad vode, mnogo više ćemo se pitati o sopstvenoj sudbini - zaključuje gost Sveta sa Sputnjikom.
