Ubrzan ritam događaja u svetu - preti nam katastrofa, ne i Armagedon
Ritam nasilnih i haotičnih događanja širom sveta se ubrzava, a to verovatno nije slučajnost i ne dešava se prvi put, o čemu svedoče momenti u istoriji kada je u jednoj nedelji beleženo više događaja nego za čitavu deceniju, navodi se u analizi američke novinske publikacije "Forin polisi". Ako se istorija ponovi, a prilično je izvesno da smo na tom putu, možda bismo mogli da kvalifikujemo 2016. kao "katastrofalnu", ali verovatno ne i kao poslednju za ovo naše čovečanstvo na Zemlji. Verovatno...
U svakom slučaju, autor teksta se pita da li prolazimo kroz period "vremenskog ubrzanja", podsećajući da se proteklih par nedelja u svetu nanizalo dosta vrtoglavih događaja.
Početak ovog leta kao najava kraja sveta
Britanci su 23. juna šokirali svetsku javnost, a i same sebe, glasajući za istupanje iz EU, nedugo potom je, 7. jula, pet policajaca ubijeno u Dalasu, dok je samo nedelju dana kasnije Islamska država preuzela odgovornost za 84 mrtvih u terorističkom napadu u Nici izvedenom na Dan Bastilje 14. jula, da bi već sutradan bio pokušan vojni puč u Turskoj, dok svakako ne treba zaboraviti ni skorašnju pucnjavu u Baton Ružu u Luizijani i ubistvo tri policajca.
Uz sve to, uveliko tinja stravičan sektaški rat bez kraja i konca u Siriji, pooštrene su tenzije na relaciji NATO-Rusija, a u toku je i najveći politički preokret u novijoj američkoj istoriji, pošto je populistički kandidat bez iskustva u državnom upravljanju postao republikanski kandidat na predsedničkim izborima u SAD, navodi "Forin polisi".
Hvala bogu na 1989, kad je pao komunizam
Američka publikacija pravi poređenje s krajem 1989. godine kada je u roku od samo tri meseca komunistička vladavina u Mađarskoj, Istočnoj Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Bugarskoj i Rumuniji doživela krah, Berlinski zid pao, SAD izvršile invaziju na Panamu, a na Malti se sastali Mihail Gorbačov i Džordž Buš stariji i objavili da je Hladnom ratu došao kraj.
Jedna od "interesantnih" godina bila je i 1940, kada je takođe za manje od tri meseca nacistička Nemačka osvojila Norvešku, Dansku, Holandiju, Belgiju i Francusku, dok je Sovjetski Savez okupirao Litvaniju, Letoniju i Estoniju.
Po zgusnutom sledu događaja ostale su upamćene i dve nedelje u avgustu 1945, kada je završena saveznička konferencija u Potsdamu, kada su pale atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki i kada je SSSR objavio rat Japanu, a predajom Japana okončan Drugi svetski rat.
1991. - Umro je SSSR (al' se vratila majčica Rusija)
Prošlo je pola godine, ove 2016, i ona još nije "interesantnija" od 1991, kada je izbio Zalivski rat, kada je pokušan puč protiv Gorbačova, kada se raspao Sovjetski Savez i kada je ubijen indijski premijer Radživ Gandi.
Ipak, sasvim je moguće da se talas događaja kojem svedočimo još više ubrza, sa nesagledivim posedicama, pri čemu se vredi setiti da haotični događaji mogu uzrokovati druge, na mnogo načina i čak na veliku daljinu - ponekad sa jasnim vezama, a ponekad ne, ukazuje se u tekstu.
Takođe se primećuje da jedan događaj koji stvara razdor može da izazove druge, po ugledu na njega, kao što su 1848. godine liberalne revolucije izbile na Siciliji i u Francuskoj, a talas pobuna, barem delimično inspirisan time, raširio se ubrzo i u Danskoj, Austrijskom Carstvu, Belgiji, Nemačkoj i Italiji.
Tako su i 1968. studentski protesti zahvatli zapadni svet otvoreno se ugledajući jedni na druge i međusobno sarađujući, a krajem 1980-ih su pukotine u strukturi vlasti u jednom delu sovjetskog bloka više puta nadahnule reformatore i disidente u drugim delovima da pokušaju isto ili čak odu dalje od toga.
Novije vreme - terorizam i SAD
U novije vreme, takvi modeli su se mogli videti u "obojenim revolucijama" u bivšem Sovjetskom Savezu i u "arapskom proleću". Kao što je poznato, glavni sponzori i negde prikriveni, a negde otvoreni učesnici i inicijatori ovih događaja su Amerikanci, mada u analizi "Forin polisija" to ne pominju, ali mi smatramo da je vrlo bitno to istaći. Uostalom, ako je neko poznat po tome da menja vlade nejakih zemalja, to su
Danas, sa svakim terorističkim napadom, grupe poput Islamske države čine sve da iznesu u javnost ono što se dogodilo, glorifikuju počinioce i pozove druge da oponašaju navodne "mučenike". Kad je o terorizmu reč, treba se malo osvrnuti na prošlost i primetiti da je Osama bin Laden bio američki đak, ali i da teroristi širom sveta danas koriste američko naoružanje i da je slobodarskom svetu prilično jasno ko je uzrok većine ratnih dešavanja diljem planete.
Haos, takođe, može dobiti na razmerama usled posledica koje izaziva, dok uznemirenost može dovesti do još većih nemira kada grupe ili čitavi narodi mogu da preduzmu agresivnu akciju kao odgovor na nasilni događaj, iz straha da ne izgube šansu da preduzmu bilo kakvu efikasnu akciju ako previše dugo čekaju.
Ipak nije Srbija kriva za Prvi svetski rat
Mnogi istoričari, tako, veruju da se 1914. Nemačka agresivno ponela posle ubistva austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda, izazvavši opšti rat, usled uverenja među nemačkom elitom da će izgubiti trku u naoružanju od Britanije i Francuske.
Još je neizvesno da li će nestabilno leto 2016. dovesti do burnih previranja kakvih je bilo tokom istorije i da li će trenutni osećaj "ubrzanog vremena" potrajati, ali istorijski primeri pokazuju da se na mnogo načina plamen nasilja i haosa može naglo raširiti, pa čak i prerasti u vatrenu stihiju, zaključuje "Forin polisi".
