Bezbednost u vazdušnim lukama (5): Teroristi ne biraju mete
Letovi avionima nekada su izgledali kao zabava. Opušteni dolazak u vazdušnu luku, slaba kontrola, vreme za kafu, sendviče i sokove koje su putnici nosili u rancima. Međutim, već decenijama i posebno poslednjih nekoliko godina, dolazak na aerodrom i ulazak u avion, podseća na dolazak u Fort Noks, mesto gde SAD drže svoje zlatne rezerve.
Zbog straha od terorističkih napada, decenijama su bezbednosne mere na aerodromima sve oštrije i oštrije. I fokus bezbednosti se decenijama menjao.
Prve otmice ili obaranja aviona bili su za današnje uslove amaterski. Grupe revolucionara bi prošvercovale oružje u avion, otimale i onda pregovarali sa vlastima. Kako su mere bezbednosti pojačavane, tako su teroristi prelazili na druge načine da napadnu civilnu avijaciju. Kada im je onemogućeno da naoružani uđu u avion, postavljali bi bombe u prtljag, kako su kontra-diverzione mere postale oštrije i krijumčarenje bombi u prtljagu gotovo nemoguće, počeli su da teroriste šalju sa skrivenim bombama na samoubilačke misije.
Bezbednost u vazdušnim lukama:
Kada je i to zbog novih mera onemogućeno, te otmica ili rušenje aviona iznutra gotovo nemoguće, prešlo se na način koji već nekoliko godina koriste teroristi. Napadima na same aerodromske zgrade.
Prvi napad na aerodrom zabeležen je 30. maja 1972. godine na vazdušnu luku Lod pokraj Tel Aviva, današnji aerodrom Ben Gurion. Tada su tri člana japanske Crvene armije, koje je regrutovao PLO, napala aerodrom, ubivši 26 osoba i ranivši 80. Dvoje napadača je ubijeno, dok je treći uhvaćen pošto je ranjen. Paradoksalno, najveći broj žrtava bili su hrišćanski misionari iz Portorika.
Tada je prvi put upaljen alarm da ne samo avion, već i vazdušne luke mogu biti na meti terorista. Od tada do danas sami aerodromi širom sveta bili su meta tridesetak napada terorista. Posle napada 11. septembra u Njujorku, kada su mere bezbednosti u avionima podignute na do tada nezabeleženi nivo, aerodromi postaju još češća meta i same aerodromske zgrade postaju obezbeđene gotovo kao vojne kasarne.
Radnici najslabija karika
Po svemu sudeći, na aerodromima širom sveta, kao i na beogradskom, tako i u SAD, najslabija karika su ljudi koji rade na njima. Tako je Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD saopštilo da veliki broj zaposlenih na aerodromima ima veze sa teorizmom, pa se traži stroža procedura pri zapošljavanju.
U američkim vazdušnim lukama su, kao i na većini glavnih aerodroma na svetu, osim regularne policije i ponegde vojske, u blizini zgrada raspoređene i specijalne policijske jedinice sa dugim oružjem, kako bi hitno intervenisale u slučaju napada. U SAD je jedan od najvećih problema, zbog čega bezbednosne službe imaju velikih muka, ogroman broj oružja koje kruži u slobodnoj prodaji. Zbog toga prstenovi obezbeđenja u i oko aerodroma pomno prate na svakog ko se učini sumnjiv i te osobe se diskretno izvode iz aerodromske zgrade na bezbednosne provere i razgovor.
