Bezbednost u vazdušnim lukama (2): Ko hoće, pronese i bombu!
I pored hiljada kamera, skenera, do zuba naoružanih vojnika i pretresa putnika, rezultati nedavnih evropskih i američkih testova bezbednosti na aerodromima prilično su obeshrabrujući: u sedam od 10 slučajeva lažni teroristi uspeli su prođu sve kontrole, a u nekima čak da pronesu i eksploziv. Mnogi sada govore da treba prihvatiti skupi izraelski sistem aerodroma u Tel Avivu čiji krugovi kontrole počinju već na tačkama udaljenim 10 kilometara od aerodroma.
Stručnjaci kažu da rezultati evropskih i američkih testova ukazuju da bezbednosna opasnost ne dolazi toliko spolja već su pukotine u sistemu zaštite iznutra: ili su oni koji imaju pristup unutrašnjosti aerodroma i pisti zavrbovani da rade za teroriste ili su nesposobni da kvalitetno kontrolišu jer ih zapošljavaju privatne firme koje ih na brzinu obučavaju.
Na francuskim aerodromima od atentata u Njujorku 11. septembra 2001. godine bezbednost su u sve većoj meri "odrađivale" privatne firme čiji je cilj po definiciji da što manje potroše na obuku zaposlenih, a što više zarade. Tako se dešavalo da neukim "bezbednjacima" budu povereni psi koji su onda ujedali putnike umesto da ih štite. Od 2007. do 2012. godine iz francuske policije otpušteno je skoro 14.000 policajaca. Mnogi od njih prešli su u privatni sektor.
Posle atentata 13. novembra prošle godine, kada je uvedeno vanredno stanje, policija je izvršila pretres u garderobi zaposlenih u privatnim firmama na aerodromu "Šarl De Gol". Ispostavilo da više desetina njih imaju bedževe koji im omogućavaju pristup pisti iako ih policija ima u dosijeima kao radikalizovane elemente sklone ekstremnoj verziji islama.
Kontrole na ovom pariskom aerodromu nisu pokazale ništa sumnjivo kada je kroz njih prošao Ričard Rid, čovek koji je 2001. godine u svojim patikama sakrio eksplozivne materije i ušao u avion na liniji Pariz - Majami (SAD). Isti onespokojavajući rezultat bio je na aerodromu u Amsterdamu gde su uoči Božića 2009. godine putnici na letu za Detroit razotkrili teroristu Omara Abdulmutalaba i sprečili ga da aktivira eksploziv.
Francuske i druge zapadne vlasti posle toga su uvele načelo koje su novinari nazvali "Zračenje ili svlačenje" jer su putnici za SAD na pariskom aerodromu "Šarl de Gol" od 2010. godine stavljeni pred izbor: ili će proći kroz skener ili pristaju na "telesni pregled do gole kože".
Prethodno su i Evropski parlament i Švajcarska odbili ideju o "skeniranju". Brojne francuske organizacije za ljudska prava protestovale su. Retko ko je i pominjao činjenicu da prolazak kroz skener znači izlaganje radioaktivnim iks-zracima na koje su osetljiva pogotovu deca. Da bi narod ovo "progutao", francuske TV stanice prenosile su isključivo povoljne izjave putnika u stilu reklamnih klipova : "Super, više volim ovo nego svlačenje", "Ionako smo izloženi svim vrstama zračenja", "Skeniranje je u interesu naše bezbednosti".
Kasirka postala kontrolorka
U Briselu je posle atentata početkom godine, kontrola prtljaga i putnika izmeštena na ulazu na terminale za "čeking" što je znatno odužilo proceduru. Personal radi za privatnu firmu, a putnicima koji kroz Brisel često prolaze ne može da izmakne koliko su površno priučeni "zanatu". Kao i u Francuskoj, tako i u Belgiji reč je o ljudima koji su prošli obuku i dobili sertifikate iste one firme koja ih zapošljava i koja izvesno gleda da je to što manje košta. Pre nekoliko godina, u dva navrata, ekipa francuske televizije, prerušena u obične putnike, pronela je u avion pištolj u delovima. Ispostavilo se da "kontrolorka" nikada u životu nije držala pištolj u rukama niti ga videla rastavljenog, a pre posla na aerodromu bila je - kasirka.
Nema potvrde da skeniranje pomaže u borbi protiv terorizma. Sasvim je izvesno da pomaže u kontroli građana i sakupljanju podataka o njihovom zdravstvenom stanju za koje mnogi pretpostavljaju da ih bezbednosne firme prodaju farmaceutskoj industriji. Iako nimalo nije sigurno da skeneri smanjuju opasnost od terorizma, sasvim je izvesno cvetanje bezbednosnog biznisa koje puni džepove glavnih proizvođača mašina za niskoradioaktivnu detekciju. To su američki L-3 Communication, AEI, Rapiscan, britanski Smiths Detection i austrijski EAS.
Sutra - Bezbednost u vazdušnim lukama (3): Ilegalci u avionu
