Dijaspora je glasala za vas, kako ćete opravdati njeno poverenje: Samo uređena Srbija vraća iseljenike kući
Poziv za investiranje nema smisla dok u matici caruje korupcija, džaba patriotizam i nostalgija ako kod kuće sve "drže" kriminalci, a do posla se dolazi jedino preko partija na vlasti kojima ljudi prodaju glasove da bi preživeli.
Na poslednjim izborima državljani Srbije koji žive u Evropi, Kanadi i SAD od svih ponuđenih opcija dali su poverenje opozicionim liderima. Na Okruglom stolu "Vesti" pričali su o tome kako će oni zastupati interese dijaspore. Sandi Rašković Ivić, predsednici Demokratske stranke Srbije, prioritet je ponovno uspostavljanje Ministarstva za dijasporu i učešće rasejanja u političkom životu matice. Muamer Zukorlić, lider Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka ističe da odnos matice i dijaspore ne postoji i da ga je potrebno iz temelja graditi. Aleksandar Stevanović, potpredsednik pokreta Dosta je bilo, smatra da je najbolji poziv dijaspori da se Srbija uredi.
Red u državi najvažniji
Dijaspora je glasala za vas, dakle, želi promenu. Šta možete da im ponudite?
RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Dijaspora, ili kako volim da kažem zagranični Srbi, su potpuno zapostavljeni. Za tako ogroman korpus, od bivših država SFRJ preko Evrope, Australije, Amerike, potrebno je vratiti Ministarstvo za dijasporu, i ugledati se na države poput Grčke gde dijaspora učestvuje u budžetu, ali ima predstavnike u parlamentu. Treba im omogućiti da glasaju, da na taj način učestvuju u modelovanju strateškog pravca Srbije.
STEVANOVIĆ:Dijaspora je prepoznala da se zalažemo za one iste stvari koje postoje u zemljama u koje je pobegla iz Srbije. Pobegli su jer se ne živi dobro, nema perspektive, krši se vladavina prava, ne postoje institucije i uznapredovala je negativna selekcija. Pozvati ih da investiraju nema nikakvog smisla, jer vrlo dobro znaju koliko se novac teško zarađuje i sigurno ga neće odneti tamo gde caruje korupcija, politika je iznad biznisa, a sudovi ne funkcionišu. Pa i stranci kada dolaze ovde da investiraju, ponesu veliku batinu svoje države, a iz našeg budžeta dobiju ogromne podsticaje. Dakle, poenta je u tome da prvo moramo srediti Srbiju i to će biti najbolji poziv dijaspori.
ZUKORLIĆ: Već 20 godina sam u dobroj komunikaciji sa dijasporom i znam da odnos matice sa njom uopšte ne postoji. Sve što smo do sada imali je na nivou elementarnih zakonskih naslova, dok operativno skoro da nemamo ništa ozbiljno. To je veliki gubitak. Više od milion Bošnjaka iz Sandžaka živi van zemlje. Najviše je iseljenih prema Turskoj, ali je veoma brojna i dijaspora u Zapadnoj Evropi. Većina se interesuje za maticu, pre svega iz patriotskih, nostalgičnih razloga, dok se matica jedva pa interesuje za njih. A to bi trebalo da bude jedno od temeljnih pitanja koje ne bi smelo da se vezuje ni za vlast ni za opoziciju.
Zlatne koke za čerupanje
Da li ste u kontaktu sa ljudima u dijaspori? Šta su njihovi najveći problemi i kako ih rešiti?
STEVANOVIĆ: Problemi su različiti. Pre svega, Srbija bi sa svojom diplomatskom mrežom
trebalo da pomogne da brzo, i po razumnoj ceni građani mogu da dobiju potrebna dokumenta. A ne da, kao danas, ljudi putuju sa jednog kraja SAD ili Nemačke na drugi, a onda još čekaju u redu. Potreban je servis koji mogu da koriste svi građani Srbije koji se zateknu u inostranstvu. Dugoročno, cilj je da probamo neke od tih ljudi da vratimo, dovedemo ih u zemlju kao investitore, ali i kao profesionalce sa najrazličitijim znanjima koja mogu da prenesu u Srbiju. Opet, od toga neće biti ništa dok je Srbija ovakva.
RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Nema porodice u Srbiji koja nema nekoga u dijaspori, i zbog onoga što je bilo 90-ih i zbog ovoga danas. Osim mogućnosti da glasaju, država bi trebalo da im pomogne i preko škola, kulturnih institucija da čuvaju jezik i kulturu. Slažem se sa kolegom Stevanovićem da Srbiju najpre treba srediti, ali dok naša zemlja bude kao Danska, proći će dosta vremena. Trebalo bi krenuti sa projektima privlačenja ljudi iz dijaspore da investiraju ovde.
ZUKORLIĆ: Lepeza problema široka je, od elementarnih i tehničkih, do onoga što su prave namere i mogućnosti ljudi iz dijaspore. Gostujući na raznim tribinama više puta sam se sreo sa ljudima koji imaju novac i energiju, žele da investiraju, a glavna prepreka im je stanje u kome se domovina nalazi, počevši od lokalne samouprave. Dijaspora ima specifične potrebe koje se mešaju sa usađenim patriotizmom, što dovodi do potrebe da se pokažu kod kuće. A kada se vrate sa novcem u svoje sredine, tamo ih korumpiraju, reketiraju, gledaju ih kao zlatne koke koje bi da iskoriste za lične interese. A sa tim ambijentom ide i bolesna birokratija, neefikasnost, papirologija koja ostavlja prostor lokalnim činovnicima za samovolju.
Svaka vlast ima svoje lopove
Predstavnici dijaspore su označili korupciju kao najveću prepreku da investiraju u Srbiji. Može li nova-stara vlada to da promeni?
ZUKORLIĆ: Korupcija je neodvojiva od vlasti, i pitanje je integriteta vlasti da li će se odupreti toj pošasti. Ta bolest je već duboko ušla u tkivo našeg društva i postala moralno-kulturološki problem do te mere da ljudi posežu za njom čak i u situacijama kada nema apsolutno nikakvog razloga. U borbi protiv korupcije bi trebalo uspostaviti nacionalni konsenzus, a ne razvlačiti temu između vlasti i opozicije.
STEVANOVIĆ: Kada sam spomenuo strane investitore, rekao sam da, kada dođu u Srbiju, uvek donesu i batinu svojih država jer bi ih naše vlasti reketirale kao što rade našim investitorima. Nova vlada nije nova i ne očekujem da reši korupciju. Umesto da suzbiju, za četiri godine oni su uveli visokokoruptivne sheme, sklapali tajne ugovore... Priče da će sada okrenuti ćurak su iz domena Andersena, braće Grim i drugih bajkopisaca. To se u Srbiji neće desiti.
RAŠKOVIĆ-IVIĆ: O kakvoj borbi protiv korupcije da govorimo kada ljudi sa fantomkama ruše deo centra Beograda, a zna se da se to može samo uz podršku vlasti? DSS će inicirati donošenje zakona o poreklu imovine, koji će omogućiti da se razjasni kako neko sa 45 godina života ima jednu garsonjeru od 30 kvadrata u vlasništvu, a njegova žena, deca, mama, tata, braća i ostali mnogo više i mnoge većih nekretnina. Da vidimo kako su zaradili? Nadam se da će i druge opozicione stranke stati iza njega.
Hoćete li podržati taj zakon?
ZUKORLIĆ: U borbi protiv korupcije su najvažnija dva aspekta: pravni, gde je potrebna
kvalitetna, principijelna i celovita regulativa, i ljudski resursi. Dosadašnja rešenja su bila selektivna i subjektivna, gde ja jurim vaše lopove, a kada vi dođete na vlast, vi jurite moje, jer nažalost, svaka vlast ima svoje lopove. Kao saveznike morate imati građane, što podrazumeva promenu svesti. A u Novom Pazaru sistemska korupcija je oterala investitore iz Turske. Kako promeniti svest građana, kada na samom startu, u predizbornoj kampanji vide zloupotrebe i o tome se ćuti? Odgovornost je i na medijima i intelektualcima, koji uvek nekako imaju dva viđenja: jedno kada su blizu vlasti, a drugo kada dobiju neku "tezgu".
STEVANOVIĆ: Dovoljno je izmeniti dva člana postojećeg zakona. Ali, nema volje za to. Još kada smo osnovali Pokret neki su hteli da nas finansijski podrže, ali su imali samo jednu želju - da ne govorimo o tom zakonu. Odbili smo. Kada neko preventivno želi da vas ućutka, biće da to mnogo svrbi neke ljude u Srbiji.
Dosta nemaštine i poniženja
Svakodnevno iz Srbije odlaze mladi stručnjaci, od devedesetih zemlju je napustilo 7.200 doktora nauka i oko 350.000 visokoobrazovanih, više nego što je takvih kadrova ostalo u državi.
STEVANOVIĆ: Bukvalno ide svako ko može. Doživljavamo jednu od najvećih nacionalnih katastrofa. Za deset godina nam se može desiti da ne bude nezaposlenih, jer nemamo ljude. Poslednji je voz za reformu sistema, da se Srbija postavi na zdrave osnove, ili ćemo ostati bez stanovništva. I nije stvar u tome da ljudima ponudite platu, oni žele pozitivnu selekciju, da na prava mesta dolaze najkvalifikovaniji.
RAŠKOVIĆ- IVIĆ: Zapošljava se jedino preko partije i zato ljudi ovoliko "prodaju" glasove da bi zbrinuli porodicu. Kao profesor psihijatrije na Visokoj strukovnoj školi zdravstvenih studija čini mi se da taj kadar školujemo za inostranstvo. Moramo da zasutavimo taj odliv, tako što ćemo pomoći domaću privredu, IT firme, mlade lekare koji žele da otvore ordinacije, da se pomognu mladi koji žele da žive na selu...
ZUKORLIĆ: Ako petkom dođete u Novi Pazar na autobusku stanicu, sve će vam biti jasno. Odlaze jer im je oduzeta nada, perspektiva i jer su poniženi. U Novom Pazaru imate slučaj da zahvaljujući vezama, u školstvu rade narkomani, tajkuni odlučuju ko će biti direktor škole ili bolnice. To izdizanje "zaštićenih kategorija" ubija društvo. Istovremeno, većina elektronskih medija poput nuklearnog zračenja promoviše sve antiljudsko. I onda očekujete da nakon 10 godina takvog trovanja ljudi budu puni energije za promenu? Ni na Zapadu nije sjajno, ali se čovek oseća čovekom. Ne može direktor ili gazda tek tako da te zgazi. A ovde može da ti radi šta god.
Mentalitet logora
Dijaspora redovno šalje doznake rođacima i prijateljima kojima je taj novac jedini izvor prihoda. Srbija je u teškoj ekonomskoj situaciji, kada biste bili u situaciji, šta biste prvo uradili za njen privredni oporavak?
ZUKORLIĆ: Nema zdrave ekonomije sa lopovima i nesposobnima. Kada sam počeo da radim, u lokalnoj samoupravi u Novom Pazaru 1993. je bilo 135 zaposlenih, onda je Ugljaninova vlast zaposlila još 400 partijskih kadrova, pa Ljajićeva još 700. S druge strane, u Novom Pazaru je 74 odsto nezaposlenih, u Tutinu je još gore, a ista vlast je već dve decenije. Reč je o mentalitetu logora. U Jasenovcu, kada su nacisti pobegli, logoraši nisu smeli da izađu, nisu verovali da su slobodni. Sa takvim građanskim potencijalnom moramo da menjamo situaciju i zato je potreban ujedinjeni front medija, obrazovanja i politike. Čoveka treba osloboditi, vratiti mu nadu, da se ne oseća robom, zgaženim i nebitnim, jer on tada beži.
STEVANOVIĆ: Pokret Dosta je bilo je predstavio program za koji mislimo da se može sprovesti za godinu dana i pokrenuti Srbiju u dobrom pravcu. Prva vododelnica između normalnih partija i onih koje su upropastile Srbiju je potpuna transparentnost, da država polaže račune građanima. Ne treba pomagati privrednike, već smanjiti poreze. Takođe, iskoreniti besmislene subvencije za strane kompanije koji su nelojalna konkurencija domaćim firmama, i ostaviti samo one za domaću poljoprivredu, ali opet, ne za one koji su latifundisti u Srbiji. Mora se uvesti univerzalna socijalna zaštita, potrebna je penziona reforma i velika seča propisa koja bi dovela do transparentne vlasti. Naravno, uz oslobađanje medija koji su u robovskom položaju i servisi vladajuće partije.
RAŠKOVIĆ- IVIĆ: DSS smatra da je Srbiji potrebna celokupna i frontalna revizija i rekonstrukcija, od školstva, zdravstva, privrede i poljoprivrede i, naravno, uz veliko uključivanje dijaspore. Moramo da pomažemo domaću privredu i poljoprivredu. Slažem sa da treba smanjiti poreze. Zdravlje i škole treba da budu dostupne svima. I osnovne škole, gimnazije i druge stručne škole, ali i fakulteti bi trebalo otvoriti u sredinama gde je to potrebno. Bankarski sistem je u rukama stranaca, i treba ga promeniti, vratiti domaće banke... Takođe, Zakon o radu treba menjati jer je postao robovski. Isto kao i penzioni sistem, jer su penzije naše deca, a možda i naše, pod znakom pitanja.
U Africi bolji uslovi
Zaključili smo da dijasporu zanima kako se živi kod kuće, a u nekim delovima zemlje, poput Peštera, ljudi nemaju struju, vodu, kada zaveje sneg ne mogu iz kuće...
RAŠKOVIĆ - IVIĆ: Sve je to istina, i zato ogorčenje projektima poput Beograda na vodi, a Barajevo i Avala su bez vode, smederevski put u rupama... Ulaganje u infrastrukturu je primarno, i ulaganje u nju je ulaganje u domaću privredu.
ZUKORLIĆ: Građani u Sandžaku, od svog jada i muke, ne znam da li su i čuli za Beograd na vodi. Tokom 80-ih boravio sam četiri godine u Africi gde asfalt nije bio luksuz, a u Pešteru od asfalta do sela Ugao treba vam dva sata po stravičnom makadamu. I pred izbore, ljudi se lako korumpiraju, gaze, zloupotrebljavaju, samo da dobiju metar puta.
STEVANOVIĆ: Srbija treba da radi malo poslova na dobar način. Jedan od njih je infrastruktura, što je neophodno da bi ljudi imali slične šanse za uspeh. Drugi je decentralizacija. Pokret Dosta je bilo se zalaže za trostepenu vlast, gde bi okruzi bili mnogo bliže građanima, raspolagali svojim novcem, i time mogli da podstaknu biznis u svojim sredinama. Vlast se mora približiti narodu. Nikada se neće desiti da u Pčinjskom okrugu budu plate jednake kao u beogradskom, ali je poenta da se te razlike smanje, da nam delovi zemlje ne ostanu bez stanovništva.
