Ko zadnji napusti Kosovo, nek’ ugasi svetlo!
Beše divan junski dan u Sarajevu te daleke 1914, kada je u Bosni vrilo kao u loncu i kada nesrećni austrougarski prestolonaslednik odluči da se provoza međ’ tamošnjom rajom, koju je okupirao 30 godina ranije po odlukama Berlinskog kongresa (i tada su nam Nemci krojili kapu). I time potpisa smrtnu presudu sebi, ali i Kraljevini Srbiji i njenom narodu, terajući ga u izbeglištvo i golgotu.
Sto godina kasnije, u istom tom Sarajevu i po isto tako divnom danu, ponovo je krst u zemlju državi Srbiji i njenom narodu zabio jedan "reformatorski" političar i preobraćenik, predsednik iste te Srbije Tomislav Nikolić. Taj ovdašnji Poćorek, guverner Srbije koji izvršava zapadnjačke naloge, sedeo je za istim stolom bez reči negodovanja sa predsednikom samoproglašenog Kosova Hašimom Tačijem na nekakvom samitu "Brdo-Brioni" i naklapao o regionalnoj saradnji.
Pročitajte još:
* Deca ukapirala: "Šta će nam diploma kad je nema ni Toma"
Pa kako da regionalno sarađujemo sa delom svoje države, niko ga od ovdašnjih medija, koji većinom nisu ni preneli da je Tači boravio sa Nikolićem, i "ljutih" opozicionara nije pitao. A ni Nikolić se nije sam zapitao - od silnog uzbuđenja i zaslepljen blicevima na crvenom tepihu zaboravio je koga predstavlja i za koji posao prima platu.
I ni po jada što ga je od Tačija delila samo stolica predsednika Albanije preko čije glave mu se uljudno smeškao, ali da Nikolić ne zatraži da na natpisu sa Tačijevim imenom stoji famozna fusnota ravno je javnom priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. A ne daj bože da je tražio da se njemu ili nama objasni od strane Interpola - da li je i dalje aktivna poternica koju je Srbija preko ove ogranizacije raspisala za Tačijem?
Nije se Nikolić setio ni da država na čijem je čelu tereti Tačija za upravljanje teroristima OVK i za trgovinu organima koji su otetim Srbima vađeni u sablasnoj "Žutoj kući". Zaboravio je i svoje reči od pre tri godine (kada je bio svež preobraćenik) da Srbija nikada neće zaboraviti svoje građane koji su ubijeni kao žrtve trgovaca organima na Kosovu koji, kako je tada tvrdio, moraju biti kažnjeni. A svakako je zaboravio da pet ozbiljnih država Evropske unije nije priznalo tu nakaznu narko državu, pa ne mora ni on da sedi sa zločincem na nekakvom minornom skupu.
Sklon da ama baš uvek kaže ili uradi ono što ne treba, Nikolić je odlaskom u Sarajevo ostao dosledan sebi i obelodanio da je, iako "puzajuće", na delu priznanje nezavisnosti samoproglašenog Kosova od strane srpskih državnika, a time i same države Srbije. Maske su pale, a pala je i država Srbija. Upalite joj sveću!
