Vučiću, lapot se prenosi s kolena na koleno!
Ne beše takve radosti u naprednjaka još od onomad kada je Dragičin cimer sa Andrićevog venca bacio zarđalu kašiku i položio predsedničku zakletvu, kao što bejaše u tom narcisoidnom jatu u subotu kada su dobili novo-staro rukovodstvo partije. Vođa je ostao vođa njima a nažalost i nama, novi kadrovici bačeni "u vatru" da se pokažu a obrisani su, izgleda, svi sledbenici Nikolićeve struje, pre svih njegov sin Radomir koji je izbačen iz svih stranačkih organa kao da nije ni postojao.
U svoj toj šaradi ushićenja i samozadovoljstva skoro 4.000 članova SNS-a poverovaše da će im isti oni koji su ih doveli do loših izbornih rezultata ovoga puta pomoći da se okrepe i podignu. Toga dana je Vučić, sada već ponovo na čelu nepismenih, bahatih i sklonih ličnom bogaćenju, izašao na crtu sam sebi i bio izglasan apsolutnom većinom, jer nikako drugačije nije moglo i jer tako vlada. Niko drugi nije smeo da se kandiduje protiv njega: ajde ako nisu imali hrabrosti, ali ako svi stvarno misle da je vođa stvarno najsposobniji - kukala im majka, a i nama zajedno sa njima.
Pročitajte još:
* Kumovi ponovo u klinču: I Šešelj u trci za predsednika Srbije
Postizborna premetačina usledila je, kako vođa tvrdi, jer SNS mora da se menja i da napreduje i da baš zbog toga smenjuje svoje funkcionere (pa i mlađanog Nikolića) u pojedinim opštinama jer im “ono što mogu da učine za svoju lokalnu samoupravu nije bilo na prvom mestu, već ono šta mogu da učine za sebe”. Vođi su, ipak, ti otpadnici najveću ranu zadali time što su “pokazivali lažnu odanost, ljubav i veru u mene i SNS, samo im je bilo bitno da budu nešto u lokalnoj samouopravi, bez plana i programa”.
I tu Vučić izviri iz jagnjeće kože i pokaza da ga ne zanima Srbija, iako su mu puna usta nje, već vlast kojom niveliše samoljublje i sve frustracije dugogodišnjeg bivstvovanja među radikalima. Dokazao je time i da nije siguran u ljubav i hvalospeve kojom ga obasipaju sledbenici i podanici, seća se vrlo dobro šta je uradio Šešelju u koga se kleo!
Sve već viđeno, tako da nemojte misliti da izbori nisu doneli ništa novo. Doneli su nam novi-stari scenario perfidnijeg i modernijeg oceubistva, izniklog iz osećanja krivice i kajanja što bi rekao Frojd, koji smo već godinama unazad gledali u Demokratskoj stranci. Prvo ode Mićun, pa Đinđić, ovi naredni su bili minorni.
Pitanje je samo da li će i kako reagovati Tomislav Nikolić, čovek koji je izgubio obe stranke koje je napravio, i da li će mirno otići na stranački lapot? Hoće li preći preko uklanjanja svojih potomaka i saradnika iz ono malo prostora što mu je ostalo kod naprednjaka? Ili se i on dobro seća kako se razišao sa svojim kumom?
