Beograd se stidi Cera i Kolubare

Srbija vek od Prvog svetskog rata u kojem je ponela najveće žrtve obeležava samo nizom lokalnih manifestacija i bez mnogo pompe. Mada je bila članica pobedničkog saveza koja je prva izvojevala velike pobede nad neprijateljem u Cerskoj i Kolubarskoj bici i izbrojala najviše ljudskih žrtava, danas se skromno brani od revizije istorije kojom joj je pripisana krivica za početak velikog sukoba zbog atentata Gavrila Principa na Franca Ferdinanda.

Usamljen: Tomislav Nikolić na obeležavanju godišnjice u Liježu

 

Razlog ovakvog ponašanja države u sećanju na Veliki rat, prema mišljenju akademika Dragoljuba Živojinovića mogao bi se pronaći u međunarodnim porukama koje stižu u Srbiju.

- Verovatno je našim vlastima putem stranih ambasadora rečeno da ne "talasaju" i mada nemam dokaz za to, činjenica je da velikog skupa nema, ukazuje mi da je to razlog što će samo građani lokalno obeležiti godišnjicu - kaže ovaj istoričar za "Vesti".

Zapad, smatra Živojinović, pokušava da političkim sredstvima izravna odgovornost za Veliki rat i podeli je na sve učesnike u ratu.

- Oni bi da pokažu da dve nekada suprotstavljene strane mogu lepo da žive i da ne treba oko tog istorijskog događaja podizati galamu i da to treba da primenjujemo i mi u Srbiji - objasnio je on.

Živojinović je ocenio da takav srpski pristup, s obzirom na ne tako davna događanja na prostoru bivše Jugoslavije i položaj Srba u zemljama nastalim iz bivših jugoslovenskih republika nije moguć, sve dok ne prestane ukidanje osnovnih prava Srba u tim državama.

- Puno je žuči kod našeg naroda i nespremnosti da bez pomirenja, povratka na ognjišta i njihovu obnovu, prihvati viziju nečeg drugog - naveo je ovaj akademik.
Da osluškuje zapadne tonove pokazao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na obeležavanju veka od rata u Liježu, navodeći u pomirljivom tonu da je Srbija naučila da više ne može da ima neprijatelje među velikim državama, posebno među onima čije ekonomije mogu mnogo da joj pomognu. U Belgiji je obećao je da će Srbija tako i da nastavi.

- Nadam da se nikada nećemo opredeliti ni na jednu stranu, posebno ne ako dođe do sukoba koji bi, ne daj bože, mogli da se završe loše za nas. Srbiji nije mesto u ratovima jer, čini mi se, više nema šta ni da izgubi - rekao je Nikolić i istakao je i da je Srbija, nakon velikih ratova u 20. veku, naučila da više nema života za bacanje i da je mnogo izgubila u oba rata, iako je bila na pravoj strani.

Istorija u senci pritisaka bivših saveznika: Ko zamračuje slavu srpske vojske

 

Srbija je bila sa zemljama pobednicama, ali su one kako upozorava istoričar Mile Bjelajac, počev od 1984. počele da relativizuju isključivost nemačke i austrougarske odgovornosti za Prvi svetski rat.

- Politički, prestaje da bude važno ko je bio agresor, ko je odbio diplomatsko rešenje krize i smatrao da je rat pravi način i sredstvo rešavanja globalnih suprotnosti. Zanemaruje se da je atentat u Sarajevu zloupotrebljen kao povod, kao izgovor za odavno pripreman rat. Valjda je postojala razlika između zemalja koje ga nisu tada želele i koje su bile žrtva agresije - kaže ovaj istoričar, autor knjige "1914-2014. Zašto revizija"

On ističe i da nije bilo nevažno ko će da pobedi u tom ratu.

- Saveznički vojnici su se borili protiv ostvarenja planova koje ni ondašnja, ni današnja javnost ne bi mogla prihvatiti. Rat je bio užasan za sve učesnike, ali to ne umanjuje potrebu da davno ustanovljene istine o mestima gde se o njegovom početku odlučivalo, brišu, a domišljaju neke nove 'istine" - naveo je ovaj istoričar.
Za Srbiju je, ističe Bjelajac, veliki rat od prvog trenutka bio odbrambeni i pravedan, a kao mala zemlja je dala veliki doprinos savezničkoj pobedi uz velike žrtve i vojne i civilne.

- Ova epopeja je sastavni deo istorijske svesti Srba u matici i rasejanju. Pokušaj da se neke činjenice iz vannaučnih razloga izmene, prirodno je da izazivaju podozrenja i reakcije - zaključio je Bjelajac.