Srušiti sistem do temelja!
Sociolog Jovo Bakić ne robuje takozvanoj političkoj korektnosti. Beskompromisni levičar podjednako je oštar i kada propituje predsednika Srbije za diplomu ili lidera LDP-a za poreklo imovine.
Na TV Vojvodina, neposredno posle aprilskih izbora, izjavljuje da srpski političari "nisu dovoljno psihički stabilni", što je neke navelo na pomisao da se konačno pojavila osoba koja je spremna da uzvikne: "Car je go!" Zato ga na početku razgovora pitamo da li je tom prilikom imao na umu, pre svih, predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića?
- Nisam ga imenovao, ali svakom može biti neophodna pomoć stručnog lica. U politici se nikada ne zna da li neko glumi ili je u stvarnoj psihičkoj krizi. Vučić svaki dan, kako kaže pesnik Ljubomir Simović, glumi samog sebe na svim mogućim televizijima. Očigledno da ta svakodnevna gluma dobrom delu građana još nije dosadila.
A kada će za Brisel i Vašington upotrebna vrednost Vučića biti okončana?
- Onda kada počne da proizvodi nestabilnost. Kao Gruevski u Makedoniji ili Đukanović u Crnoj Gori. Vučić i uči od Đukanovića. Manje-više imaju iste savetnike, iste spin doktore, tako da je ista metodologija vladanja. S jedne strane, oslanjanje na velike sile, a s druge, na izuzetno veštu demagogiju i kontrolu sredstava masovnog opštenja. Sa stanovišta velikih sila, problematično je kada ovakvi političari postanu deo problema, a ne deo rešenja. U ovom trenutku, Vučić se još tretira kao čovek koji je deo rešenja.
Pročitajte još:
* Vulinu sve jasno: Opozicija radi zajedno, hoće da gori Beograd
* I Vučić sit i Dveri na broju
Da li ste iznenađeni rezultatima parlamentarnih izbora u Srbiji?
- Nisam. Očekivao sam da će radikali dobiti više i, donekle, iznenađenje predstavlja Pokret Saše Radulovića, koji je išao na isto biračko telo kao i DS. Vučić se nadao da će i DS i Dosta je bilo ostati van parlamenta, ali desilo se to da su se četiri liste smestile na 22 odsto, što je zaista bilo malo verovatno. Problem je što je Vučić pravio politički inžinjering da, ako je moguće, niko od tih lista i ne uđe. To bi za njega bila sjajna pozicija - imao bi Šešelja u parlamentu kao jedinog "opozicionara" i Zapadu bi mogao da kaže: "Evo, ako nećete mene, moraćete da se suočite s ovim." Kada se desilo da su ušle sve četiri liste oko cenzusa, on se jako iznervirao i nastao je opšti haos sa prebrojavanjem glasova. To je bilo veoma loše za njega. Ljudima koji odlučuju u ime velikih sila poslao je poruku da je nestabilan saradnik. Još dok je bio opozicionar, govorio sam da je talentovan političar, ali najveći neprijatelj samom sebi. Zbog svoje impulsivnosti, on se vrlo teško kontroliše.
Svojevremeno ste imali i sastanak s njim, na čiji poziv?
- Na njegov, ja ga nikada nisam zvao. Imao je običaj da kad god nešto javno kažem što je neutralno ili čak i nešto pohvalno o radikalima, a tada je još bio radikal, da nazove i zahvali se. Videli smo se nakon što sam komentarisao tvrdnju tadašnjeg premijera Dačića da ne poznaje Mišu Bananu. Tada sam u "Kažiprstu" rekao da mi izgleda da gospodin Dačić zaobilazi istinu. Odmah posle emisije Vučić me je zvao da se zahvali i rekao da ima nešto vrlo interesantno da mi pokaže. Kada je došlo do susreta pokazao mi je fasciklu s fotografijama i transkriptima razgovora Dačića i Miše Banane. Tada mi je i ponudio da radim nešto korisno za državu.
Šta konkretno?
- Rekao je da "ima puno opcija". Vučić tako baci mamac, pa koji se som upeca. Evidentno je da naprednjaci imaju potpun deficit u ljudima. I tu fasciklu mi je pokazao samo s jednom idejom - da u javnim nastupima obaram Dačiću rejting, dok ga on drži na uzici. Ja sam o Dačiću govorio ono što mislim, ali sada to ređe radim zato što smatram da je od njega veća opasnost Vučić.
Zna se ko zna o Savamali
Mislite li da premijer zaista ne zna ko stoji iza fantomskog rušenja Savamale?
- Izvesno je da zna, ako nije on sam. Očigledno je vlastima mnogo važniji interes šeika, arapskog investitora Beograda na vodi, nego interes sopstvenih građana. Videćemo kako će sve da se završi, da li će biti "pojeo vuk magarca" ili ćemo saznati ko je naredio rušenje i ko su izvršitelji.
Od tada je prošlo nekoliko godina, a Dačić je postao zamenik premijera, šef diplomatije.... šta to govori?
- Govori o oligarhijskom sistemu koji je ovde uspostavljen.
Drugim rečima, "vrana vrani oči ne vadi"?
- Da. U tom smislu, ovi sadašnji se ne razlikuju od svojih prethodnika. Razlikuju se po autoritarnom vođi i po radikalskoj politici kulture nasilja, ali u svemu drugom, sistem je isti. Na delu je oligarhijski sistem koji je počeo da se formira u vreme Miloševića, a razmahao posle 2000, kada su onaj prvi milion iz 90-ih obrnuli nekoliko puta. Kada je Vučić došao, on je jednog od njih, Miškovića, poslao u zatvor, a ostalima poručio da sada znaju koga moraju da slušaju. Drugim rečima, on nije oligarhe uklonio, nego ih je samo disciplinovao da rade u njegovom interesu. U tom smislu, umesto jedne klasične, mi sada imamo autoritarnu oligarhiju, što je još rđavije.
Oficirsko dete
* Jovo Bakić je docent na beogradskom Filozofskom fakultetu - uža specijalnost sociologija politike. Otac Svetislav, pukovnik JNA, potiče iz Crne Gore, dok je majka Milena, učiteljica, iz Pomoravlja. Rođen je 1970. u Beogradu, ali je zbog očevog zanimanja odrastao i u Nišu, Prizrenu, Sarajevu, Podgorici.
* Nakratko se okušao u politici, gde je imao ambiciju da stvara ideološku matricu u tek osnovanoj Levici Srbije Borka Stefanovića. I pre nego što je Levica neslavno prošla na izborima, Bakić se povukao, priznavši da je Borka precenio, a da je Levica "gomila recikliranih kadrova DS". I Saša Radulović mu je nudio saradnju, ali je za Bakića Pokret Dosta je bilo bez ideologije i suviše desno.
* Oženjen je Tamarom, profesorkom sociologije.
Ima li podeljena i dezorijentisana opozicija sposobnost da smeni takvu vlast?
- Moram da priznam da sam negde navijao da svi ostanu ispod cenzusa jer mislim da ne zaslužuju da se bave politikom. Najgore je kada imate lažnu opoziciju. Čedomir Jovanović! Kakva je on opozicija? To je smejurija! Da li su članovi opozicije istovremeno i članovi oligarhijskog sistema? Jesu.
Kada tako široko postavite, ko uopšte zaslužuje da bude u parlamentu?
- Zato i kažem, čitav sistem treba da se sruši, i to do temelja.
Kako, ako ne revolucijom, koje se, kako ste rekli, plašite?
- Ja je se plašim, ali ne znači da u tome ne bih učestvovao. Razuman čovek se plaši posledica, ali nekada mora da učestvuje u revolucijama. Problem je što, čak i kada su sazreli društveni uslovi, revolucija u Srbiji ne može da uspe, zbog toga što uspešnu revoluciju ne možete imati samo u jednoj državi. Nemačka i svetski ekonomski centri su Sirizi slomili kičmu, Podemos je u nekoj vrsti stagnacije, a i nemački levičari su pred ovom migrantskom krizom u defanzivi. A bez jake levice u Nemačkoj i Francuskoj ne možete imati uspešne levičarske pokrete u drugim evropskim zemljama. Međutim, kako se nepravde u svetu umnožavaju, tako će i levica neminovno jačati.