Vladikama džip draži od magarca
Ko narednih dana prođe pored sedišta Srpske pravoslavne crkve u Beogradu i ugleda luksuzni vozni park, lako bi mogao pomisliti da se u Patrijaršiji održava samit svetskih finansijskih moćnika, a ne crkveni Sabor episkopa - kaluđera. Bogu zavetovanih na siromaštvo i skromnost.
Drugi, pak, videći "auto-salon" Hristovih pastira, mogli bi zaključiti da Isus nije jahao na magarcu, kao što kaže Jevanđelje, već jezdio u džipu, audiju, mercedesu il' maseratiju. A onaj ko je bio u prilici da pohodi i neke vladičanske dvore ne bi se bez razloga zapitao da li je to prorok Jovan krstio Isusa u đakuziju umesto u reci Jordan, te da li je sin Božji rođen u pećini il' u palati.
Ovim rečima verski analitičar Draško Đenović opisuje materijalnu raskoš u vrhu SPC, uoči zasedanja najviše crkvene zakonodavne vlasti čiji radni deo počinje u ponedeljak u prestonici Srbije, a ovog vikenda prethodi mu molitveni priziv Svetog duha u Pećkoj patrijaršiji na Kosmetu.
Drakonske kazne u inostranstvu
- U inostranstvu crkvene finansije nisu u poreskom raju kao u Srbiji. Tamo se polažu računi poreznicima. I snose sankcije za pokušaj mahinacija. Za razliku od Balkana, u uređenom svetu nema nekažnjivog crkvenog poslovanja u zoni sive ekonomije. Otuda nastaju veliki problemi u nekim eparhijama SPC širom dijaspore. Pojedini visokodostojnici se ponašaju kao da su u Srbiji. Izbegavaju plaćanje poreza i drugih zakonskih obaveza u državi gde deluju, pa se dešava da im dotična država udari drakonske kazne i zatezne kamate, ali i oduzme postojeći registracioni status. Takvi slučajevi samo unazad godinu dana već su viđeni u episkopijama SPC u Kanadi i Švajcarskoj - tvrdi Đenović.
- Vladike SPC treba najpre da zavedu red među sobom, da se Sabor krajnje odgovorno pozabavi "likom i delom" svakog svog člana ponaosob, a ne selektivno i od slučaja do slučaja. Inicijativu bi trebalo da pokrene patrijarh Irinej lično, pošto kod njega nema naznaka nikakvog ličnog luksuza. Jer, samo zavođenjem reda od vrha može se uvesti red i u nižem sveštenstvu, koje mahom oponaša nadležnu episkopsku vlast. A srpski episkopi više se čak i ne trude da sakriju ličnu rastrošnost. Ponašaju se u stilu "ima se, može se". Čini se da su odavno zaboravili na svoje monaške zavete siromaštva, celibata i poslušnosti. Luksuzom, i to se vidi, otvoreno iskazuju finansijsku i svaku drugu vrstu moći - objašnjava Đenović.
Koliko god vernicima propovedali o vrlinama skromnosti, poštenja i časti, sami to ne pokazuju, ističe sagovornik "Vesti":
Luksuz od Rima do Moskve
- Raskoš nije svojstvena samo srpskim vladikama. Za njima nimalo ne zaostaju arhijereji drugih pravoslavnih crkava, a Rusi prednjače. Na luksuz nisu imuni ni rimokatolički biskupi i kardinali. I dok papa Franja odbija da stanuje u apostolskoj palati već živi u skromnom stanu manastira Svete Marte, njegovi kardinali se baškare u luksuznim stanovima po Rimu i banjaju u đakuzi kadama koje naročito voli franjevački red - kaže Đenović.
- Na vladikama su skupocene mantije, još skupocenije odežde, a kad na glave stave mitre, oko vrata panagije i u ruke uzmu žezla, čini se kao da se utrkuju na čijim će insignijama biti više zlata i dragog kamenja. Vernicima, koji mahom skromno žive i teško zarađuju novac za preživljavanje, nisu uteha opravdanja u stilu da niko neće ništa odneti u grob, da velelepne palate i vladičansko bogatstvo ostaje Crkvi. Rečju, novac ne samo što je kvarljiva roba već je očigledno u stanju da promeni i skromnog monaha ako se on domogne episkopske vlasti. Čast izuzecima poput pokojnog patrijarha Pavla.
Koliko god se, nastavlja naš sagovornik, "deklarativno proklamovalo da su Crkva i država odvojene, uzajamna podrška i finansijska potpora države Srbije i te kako postoji, što svi sveštenoslužitelji obilato koriste".
Raj za crkvene finansije
- Zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje ide na teret budžeta Srbije, ali to nije jedina pogodnost koju u Srbiji uživa SPC i druge verske zajednice, jer zakon omogućava da prilikom obavljanja delatnosti i obezbeđivanja prihoda mogu biti potpuno ili delimično oslobođene poreskih i drugih obaveza, kao što je zarada od krštenja, venčanja, opela, svećenja vodice... Oslobođeni su i od poreza na dohodak građana, jer se njihov prihod ne evidentira, iako samo od verskih usluga većina sveštenika godišnje može inkasirati i više od 15.000 evra. Poreza na dodatu vrednost oslobođen je takođe promet sveća i svećnjaka, ikona i ikonica, krstova i krstića, tamjana i kandila, kalendara, brošura i svega sličnog što se pri crkvi prodaje. A oslobođenje od poreza na dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze, kao i za usluge koje vernicima pružaju, daje neslućene poslovne mogućnosti - objašnjava Đenović.
- Patrijarhu Pavlu je dok god su ga noge služile bio dobar i javni prevoz, ali se na njega nisu ugledala braća po Hristu, već su episkopi drumovima jezdili u audijima i skupocenim džipovima, uz obrazloženje da im za obilazak eparhije trebaju jaka i izdržljiva kola, mada se nijedan ne otima da sedne u skromniju limuzinu, na primer rusku ladu ili terensku ladu nivu, iako sadašnji patrijarh Irinej govori kako se srpski mali čamac vezuje za veliki ruski brod - primećuje ovaj verski analitičar.
Pre 16 godina, nakon petooktobarskih promena 2000, srpski arhijereji na službi u Srbiji znatno su profitirali, smatra Đenović.
Poreske olakšice
- Zarada koju u Srbiji ostvaruju manastiri od poljoprivrede, proizvodnje sveća i ikona, takođe su stalni izvori prihoda u eparhijama. Tome treba dodati i prihode iz imovine, zadužbina, legata i fondova, nasleđivanja, poklona i priloga, te drugih pravnih poslova i delatnosti, koji su definisani kao neprofitni. A takav prihod ne podleže oporezivanju. Ni na imovinu Crkva ne plaća porez kao ostali svet, ali zato od drugih naplaćuje autorska prava na korišćenje likova i dela svetaca, a ni na tu vrstu zarade ne plaća porez - ističe Draško Đenović.
- Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, radi unapređivanja verskih sloboda, država plaća zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje sveštenika, s tim da se sredstva raspodeljuju ravnopravno i srazmerno broju vernika pojedinih denominacija, prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji. Pošto se oko 85 odsto građana Srbije izjašnjava kao pravoslavno, SPC od države dobija najviše narodnih para iz budžeta, a da pritom ni SPC ni bilo koja tradicionalna verska zajednica nisu u sistemu fiskalizacije, poslovanje im je, s blagoslovom države, mahom u domenu sive ekonomije - zaključuje Đenović.
