Rat preko mrtvih Srba
Činjenica da je dvoje otetih službenika srpske ambasade u Libiji stradalo od američkih bombi prilikom gađanja terorističkog kampa nedaleko od Tripolija, ponovo je otvorilo prastaru priču u Srbiji da li je vojna neutralnost održiva i ko su prijatelji srpske države i naroda? Da li je to zapad čijem standardu i demokratskom obrascu zvanično težimo ili je to Rusija s kojom nas veže ista vera, slovenski koreni i činjenica da nikada nismo ratovali jedni protiv drugih, iako je kroz istoriju stariji brat umeo da "proda" srpski nacionalni interes zarad svoje strateške koristi?
Da li treba verovati Amerikancima kada srpske zvaničnike ubeđuju da nisu imali podatke da su u kampu bili civili ili se saglasiti sa portparolkom ruskog ministarstva spoljnih poslova Zaharovom koja kaže da nakon ubistva srpskih državljana SAD nameću Srbiji Stokholmski sindrom? Drugim rečima, teraju vas da volite svoje tamničare.
Pročitajte još:
* Libija: Oteti Srbi ubijeni u bombardovanju SAD
Svaka strana preko svojih medija u Srbiji nastoji da ubedi domaću javnost da im se interesi poklapaju, pa tako ruski zvaničnici tvrde da ne postoje prepreke da se i ruskim vojnicima i državljanima koji rade u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu da imunitet i isti status zaštite kao što je to nedavno usvojenim Zakonom o potvrđivanju sporazuma između Srbije i NATO dato vojnicima Alijanse.
- Potpisivanje širokog sporazuma Srbije sa NATO-om je pre povod da se setimo dodatnog sporazuma o Rusko-srpskom humanitarnom centru, koji ima daleko više tehnički karakter, a čije se potpisivanje tako dugo odlaže iz meni nejasnih razloga - kaže ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin.
On dodaje da je nacrt sporazuma spreman i da je svako slovo usaglašeno, te da ne vidi nikakve ozbiljne razloge da on ne bude potpisan.
- Pa i da bude potpisan u okviru posete Dmitrija Medvedeva Srbiji - ističe Čepurin.
Za dolazak ruskog premijera u Beograd koji treba da usledi u naredna tri meseca, već se pisalo kao o poseti u kojoj će Medvedev srpskog kolegu Aleksandra Vučića da pita zašto se Srbija približava NATO? To pitanje se ne postavlja predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću ili šefu diplomatije Ivici Dačiću koji su naklonjeni Rusiji.
Uostalom, kako je objavio beogradski list "Danas", pozivajući se na diplomatske izvore, Nikolić i Dačić doveli su Vučića u nemoguću poziciju, insistiranjem da se kao protivteža datim privilegijama NATO potpiše i sporazum sa Rusijom, a u vezi sa ruskom bazom u Nišu.
U "oku uragana"
Srbija je iskusila i teže periode u istoriji, ali retko kad smo imali ovakvu bezidejnost i pasivnost političke elite, smatra Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. U autorskom tekstu on se bavi posledicama rata na Bliskom istoku po Balkan i Srbiju, procenjujući da najveći rizik dolazi od potencijalnog direktnog sukoba Turske i Rusije.
- Zaokupljeni lokalnim brigama, kao država i regija trenutno se nalazimo u oku uragana, politički i geografski između dve monumentalne krize, koje nam dramatično menjaju dosadašnji način bivstvovanja - navodi Jovanović.
- Rusija već tri godine unazad pritiska premijera Vučića da potpiše taj sporazum, a on je to odbijao. Postavlja se pitanje u čijem interesu rade predsednik države i potpredsednik Vlade i šef diplomatije poturajući opet tu temu o potpisivanju sporazuma sa Rusijom, uoči dolaska Dmitrija Medvedeva u Beograd - navodi ovaj neimenovani izvor.
Kako se Srbiji približavaju parlamentarni izbori, to su potezi domaćih političkih aktera na temu rusofilstva ili NATO biti sve izraženiji, a podele sve veće, jer je poznato da je domaće javno mnjenje većinski naklonjeno Rusiji i kod birača će se igrati na tu kartu. Na to kao opasnost ukazuju i proatlanske nevladine organizacije, kao i mediji čiji su vlasnici sa zapada.
Istraga i izvinjenje
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić telefonom je razgovarao u ponedeljak uveče sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem, koji je saopštio da će Vladu Srbije i njega lično upoznati sa svim detaljima istrage o ubistvu srpskih diplomata, koje SAD i njene službe sprovode.
Na drugoj strani, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je da ubistvo službenika Ambasade Srbije u američkom bombardovanju Libije zahteva temeljnu istragu i izvinjenje Bele kuće, kažnjavanje krivaca i potpunu materijalnu odštetu porodicama ubijenih.
- Klima je takva da njome hara 'savršena oluja' ruskih interesa - izjavila je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije na konferenciji o ruskom uticaju na evropske integracije Srbije.
Politička odgovornost na ispitu
Tragedija u Libiji ponovo je otvorila pitanje političke odgovornosti koja u Srbiji još uvek nije poznata kategorija. Sadašnji šef diplomatije Ivica Dačić napao je bivše koalicione partnere iz DS-a koji ga pozivaju da podnese ostavku, bar zbog toga što nije na vreme zatvorio ambasadu u ratom zahvaćenoj zemlji.
- Čini se da Dačić za 25 godina od uvođenja višestranačja, odnosno za 22 godine koliko je u vlasti, nikada nije bio odgovoran ni za šta, nikad ništa nije znao i nikada nije bio kriv - kaže Borko Stefanović, bivši generalni sekretar MSP.
Nezadovoljstvo zagovornika članstva Srbije u NATO je tim veće, jer je i istraživanje koje je sproveo Ipsos pokazalo da u poslednje dve godine raste broj mladih (18 do 33 godine) koji imaju dobar utisak o Rusiji, a koje prozapadni "Blic" ocenjuje kao apsurdno jer, kako zaključuje, mladi hoće da se školuju i rade i na zapadu, dok bi u Srbiju da usele Rusiju.
Neprijateljsko ponašanje SAD
Aleksandar Čepurin izjavio je da ubistvo službenika Ambasade Srbije u američkom bombardovanju Libije zahteva temeljnu istragu i izvinjenje Bele kuće, kažnjavanje krivaca i potpunu materijalnu odštetu porodicama ubijenih.
Čepurin je ocenio da je paradoksalno to što Beograd ovo ne shvata kao neprijateljsko ponašanje i to što SAD sa druge strane principijelno traži kažnjavanje krivaca za smrt braće Bitići, koji su bili pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova.
