Tomislave, sloboda nije skupa već sveta!
Iju, pa gde baš mom Tomi da zapadne da drži govor o mrtvima, nema ni decenija kako je napustio posao na kragujevačkom groblju. Bog baš ima čudan smisao za humor, mozgala je Dragica dok je tvrdim korakom gazila po uskoj betonskoj stazici koja od obale Vida, gde već 100 godina vijore zastave Grčke i Srbije, vodi uzbrdo ka mauzoleju. A to što su mu Grci kao podršku poslali nižerazredne državne funkcionere - zamenike pomoćnika zamenika ministara i trećeg sekretara, raspraviću kol’ko večeras sa njihovim ženama, ljutila se prva dama Srbije praveći planove kako da izbegne diplomatski skandal.
Iz misli je prenu tmurni, unjkavi glas njenog muža koji je već pet minuta citirao govor starog kralja Petra posle povlačenja preko Albanije, kao da, ne daj Bože, ništa sa pijetetom i ponosom današnji Srbi nemaju da kažu o toj epopeji i golgoti svojih predaka. Izgleda da nemaju, jer ovi današnji nisu ni nalik precima koji su po ciči zimi prepešačili nekoliko država u želji za slobodom.
Međutim, nije se dao omesti Tomislav, iako mu je pred očima sve vreme govora stajao veliki "Kameni krst", koji je 1923. podigao kralj Aleksandar Karađorđević sa porukom: "Besmrtnim junacima - Kraljevska mornarica". Nastavio je da ređa statističke podatke, koje su mu sa Gugla napabirčili beslovesni saradnici iz kabineta, o broju umrlih, putanji kojom se kretala srpska vojska, sanitetima i još koječemu. Nigde ponosa, poštovanja, duše...
I ne bi Tomislav bio Nikolić da opet nije odvalio glupost, na tom mestu gde tišina urla i savija grane, gde ti je svaka dlaka na telu nakostrešena dok prepun ponosa stojiš vlažnih očiju i gde ti se grlo steže da ne možeš da izgovoriš ni "Slava im"... Pošto je pobrojao koliko je čijih vojnika bilo i koliko ih je tokom golgote umrlo, Nikolić oceni da taj broj pokazuje "koliko je skupa reč sloboda" i bla, bla, bla...
E moj Nikoliću. Nisu kosti više od 10.000 Srba, od čega oko 5.000 njih položenih samo u Plavu grobnicu, posejane po tuđoj zemlji zato što je sloboda skupa, već zato što je Srbima sveta i nema cenu! Da je drugačije, ne bi ostavili svoje domove i porodice i krenuli na put bez povratka. Ponižavajuće je samo što danas o takvim titanima i njihovom stradanju govore ljudi koji nisu uspeli da štrajkuju glađu ni pet dana i koji sarađuju sa vojnim koalicijama koje su im ubijale potomke u ratu 1999. godine!
