Stojte galije carske: Vek od najveće srpske golgote

Sto godina je prošlo od iskrcavanja srpske vojske na grčka ostrva Krf i Vido. Srbija svoje junake nije zaboravila! Sutra državna ceremonija

Pripadnici Garde Vojske Srbije doputovali su na Krf i na obližnjem ostrvu Vidu obavili generalnu probu ceremonije obeležavanja stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na ta ostrva, koja će biti održana u ponedeljak.

Kako je predviđeno programom obeležavanja, u ponedeljak na Krf dolazi visoka državna delegacija iz Srbije, predvođena predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i ministrima u vladi Srbije Aleksandrom Vulinom, Zoranom Đorđevićem, Ivanom Tasovcem.

Planiran je vojnički verski pomen, koji će služiti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, polaganje venaca uz sve vojne počasti, umetnički program, kao i komemorativna svečanost na otvorenom moru "Plava grobnica". Takođe, svečano će biti otvorena nova stalna postavka u Srpskoj kući.

Golgota

"Albanska golgota" ustaljen je naziv za povlačenje srpske vojske i naroda preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju, u zimu 1915/16.

Kakvo je tada bilo stanje, govori saopštenje nemačke Vrhovne komande od 29. novembra: "Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta".

Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije veliki broj vojnika je umro od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Francuska vlada 28. januara odlučila je da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska i od toga dana saveznički brodovi su počeli ubrzano prevoz te je do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi.

Grobnica za 5.400 ljudi

Prvo iskrcavanje na "Ostrvu spasa", kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.

Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomenički kompleks i u okviru njega mauzolej.

Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi. Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.

Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu lovili ribu u tom području. Postojao je običaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali počast stradalim srpskim ratnicima.

Povlačenje srpske vojske i civila preko gudura Albanije na Krf počelo je u zimu 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata. Od hladnoće, tifusa i drugih bolesti, kao i borbi s Albancima život je izgubilo oko 240.000 ljudi. Do Drugog svetskog rata nije bilo tolikih stradanja u novijoj istoriji.

Ni potresnije pesme o tragediji srpskog naroda od ove: 

Evo još jedne pesme u spomen herojima:

sr.wikipedia.org

Pročitajte još:

* Dirljiva priča o jednom srpskom vojniku i njegovom psu

* Zaboravili grobove heroja

* Dnevnik Velikog rata (9): Glad gora od kuršuma

* "Da Srbija više nikada ne žrtvuje svoju decu"