Zaboravili grobove heroja
Tunis je za Srbe danas poželjno turističko odredište, ali mnogi ne znaju da je pre jednog veka sever Afrike, posle preživljene albanske golgote, bio utočište napaćenoj srpskoj vojsci i da je tu na večnoj straži ostalo više od 3.000 vojnika. Zahvaljujući penzionisanom pukovniku Luki Nikoliću, autoru izložbe "Srbija pamti savezničku Bizertu", veo zaborava skinut je sa tog perioda naše istorije, a postavka je od ove sedmice izložena u Memorijalnoj galeriji Bitka na Drini - 1914 u Banji Koviljači.
Nikolić je u istraživanje krenuo samostalno, sa ciljem da nađe grob svog dede Đunisija iz Zaovine, trećepozivca 4. puka, i našao ga je u Tunisu, na groblju Feruivilk, danas Menzel Burgibe, gde je počivao u grobu bez imena.
Brojke na mapi
Od 1916. do 1919. godine na severu Afrike je u Tunisu, Alžiru i Maroku u 35 mesta boravilo 61.260 Srba, od toga 57.588 vojnika i 3.672 izbeglica.
Lečeno je 41.135 osoba, izlečeno 35.861, obučeno 16.453, a na Solunski front upućeno 52.314 vojnika. Bilo je 2.048 invalida, dok je umrlo 3.226 vojnika koji su sahranjeni na 24 groblja, 2.769 u Tunisu i 457 u Alžiru, a ovi podaci se nalaze na mapi koju je priredio Nikolić.
Ispunio zakletvu
- Samostalno, bez pomoći države, krenuo sam u traganje šta se desilo sa srpskim vojnicima, zašto njihovi grobovi nisu obeleženi, šta se dešavalo sa srpskim grobljima. Posle višegodišnjeg istraživanja napisao sam monografiju "Srbijo, majko i maćeho", u kojoj sam izneo neopravdano prećutkivanu priču o ulozi Bizerte u proboju Solunskog fronta. Pronašao sam svaki izgubljeni grob u Tunisu, sva naša izgubljena groblja i grobnice. O ulozi Bizerte i boravku naše vojske na severu afričkog kontinenta priredio sam ovu izložbu sa dosta fotografija, nađenih u raznim institucijama i privatnim zbirkama, koje govore o tom periodu.
Povlačeći se iz Beograda, preko Kosova i Metohije i Albanije, prvi konvoj izmučene srpske vojske stigao je u Bizertu 9. januara 1916. krstaricom "Viktor Igo" i do 19. aprila 1919. na severu Afrike spas je našlo ukupno 61.260 Srba. Boravili su u 36 mesta, a blizu 53.000 srpskih vojnika je tu izlečeno, oporavljeno, obučeno i osposobljeno za odlazak na Solunski front.
- Ova izložba je deo ispunjenja obećanja koje sam dao na dedinom grobu i na neki način odužio sam dug ne samo prema njemu, nego i prema svim našim borcima koji su ostali tamo da počivaju - priča Nikolić uoči otvaranja izložbe u Koviljači, dodajući da je po motivima njegove knjige pre tri godine Tanja Fero snimila dokumentarni film "Bizerta - povratak u legendu".
Pet godina istraživanja
Prema njegovim rečima, čak i istoričari zanemaruju te činjenice, a mlade generacije ne znaju zašto je srpska vojska bila u Africi. Nikolić objašnjava da je oporavak srpske vojske u Bizerti i na drugim mestima značio mnogo za front koji je već uveliko bio narušen i proređen, bolestima i ranjavanjima, tako da je popuna iz Afrike dobro došla.
Kroz izložbu pokušava da saopšti srpskoj javnosti da je uloga Bizerte bila daleko veća od onoga što se u proteklih 100 godina predstavljalo. Nikolić je pet godina istraživao i pronašao sve objekte u kojima je boravila srpska vojska, sve grobove, parcele koje su, inače, bile nepoznate srpskim vlastima.
Izložba do 10. aprila
Izložba će u Koviljači biti otvorena do 10. aprila i prilika je da mnogi saznaju da Tunis i Afrika nisu samo atraktivna turistička destinacija, već i važan deo naše istorije. To što je otkriveno tek vek kasnije, i to zahvaljujući upornosti jednog čoveka, govori o nama i našoj sklonosti da lako zaboravljamo svoju prošlost, sa kakvom bi se neki drugi narodi i te kako ponosili.
- Na večnoj straži u severnoj Africi ostalo je 3.226 vojnika, od kojih je njih 1.483 sahranjeno bez imena i prezimena. Pitao sam se zašto su ginuli, ako se danas palima za otadžbinu ne zna ni ime niti je obeleženo mesto na kome počivaju. Mi smo kroz istorijski nemar za ovih 100 godina, zato što nismo od završetka Prvog svetskog rata na pravi način vodili računa o tim grobovima, u severnoj Africi izgubili veliki broj grobova.
Dugo sam insistirao da državni organi učine nešto da se ta groblja i grobovi obeleže imenima onih koji tamo počivaju. Izrađeno je šest spomen-ploča, oko 100 krstova i 700 pločica koje će biti na krstovima i nadam se da će, kako je planirano, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture tokom ove godine uspeti da obeleži mesta gde počiva svaki srpski vojnik na severu Afrike - kaže Nikolić, član udruženja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture za rekonstrukciju srpskih vojnih memorijala u Tunisu.
Štamparija i pozorište
Nikolić je pronašao sve lokacije bolnica i kasarni koje su nekada tamo bile srpske, pored kojih danas prolaze naši turisti nemajući pojma da su tu boravili njihovi zemljaci pre 100 godina. Nikolić kaže da naši vojnici nisu tamo sedeli skrštenih ruku, već su pored lečenja, oporavka i obuke za front bili vrlo aktivni i u drugim oblastima.
Za tri i po godine u Bizerti je svakodnevno bilo najmanje 5.000 Srba i svaki peti stanovnik bio je naše gore list. Od pet štamparija, dve su bile srpske, a Srbi su u Bizerti na ćirilici izdali 873 broja lista "Napred". Nedaleko od tog grada u logoru Lazuaz su za tri meseca srpski soldati sagradili pozorište sa 3.000 mesta, u kojem su izvedene brojne predstave.
Prvo naselje je, inače, i bilo u logoru Lazuaz, gde su vojnici bili pod šatorima, a onda su na tom prostoru napravili oko 200 baraka i to im je bio logor u kome su se obučavali i boravili.
Na otvaranju je govorila profesorka dr Snežana Veljković, iz Srpskog lekarskog društva, koja je istakla značaj Nikolićevog rada, koji je sam krenuo u istraživanje, i rekla da bi po njoj izložba trebalo da se zove "Srbija ne pamti savezničku Bizertu" jer se o toj stranici naše istorije "nije mnogo znalo dok on nije ovo uradio".
