Sreda 1. 2. 2023.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
1
Ponedeljak 18.04.2016.
11:13
Vestionline A

Plava grobnica: "Nikada nećemo zaboraviti ko je sve ginuo uz Srbe"

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji na Krfu predvodi delegaciju Srbije na obeležavanju jednog veka od proboja Solunskog fronta, poručio je da je bratstvo grčkog i srpskog naroda, skovano tada za večnost, zauvek utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije zauvek.

Twitter/predsednikrs
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić polaže vence stradalim vojinicima na Krfu

Srbija, poručio je, nikada neće zaboraviti da su se zajedno sa srpskim borcima na tom frontu borili i ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad Paše, Kanade, Italije...

- Na Solunskom frontu poginulo je oko 21.000 srpskih, oko 23.000 francuskih, zatim oko 3.000 britanskih, 1.500 grčkih  te oko 3.500 italijanskih vojnika - podsetio je Nikolić i dodao da je po ličnoj naredbi taašnjeg cara Nikolaja u Solun na, kako su ga zvali, Makedonski ili Zaboravljeni front, stiglo 10.000 ruskih vojnika, najboljih pripadnika moskovskog vojnog okruga.

- Mada su se svi otimali za njih, oni su se, po svojoj volji, borili u sastavu srpske vojske. Poginulo je oko 4.300 ruskih vojnika. Sve njih Srbija nikada neće zaboraviti - naveo je predsednik i dodao:

- Verujemo, da Solunski front 1915. nije mogao da spasi srpsku vojsku, iako su u Nišu Saveznike čekali slavoluci okićeni cvećem i nada naroda da će evropske vojske stići - rekao je Nikolić.

Neprijatelj slomljen na Solunskom frontu

Kako je istakao, verujemo da bi nam pomogli da su mogli i da bi sprečili da Austrijanci, Mađari, Nemci, Bugari pregaze Srbiju.

- Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918, čime je slomljena kičma neprijatelju i okončan do tada najveći rat u istoriji ljudske civilizacije - naveo je predsednik.

Obraćajući se izaslanicima zemalja Saveznika u Prvom svetskom ratu, predsedniku opštine Krf, oficirima i kadetima grčke i srpske vojske, kao i potomcima slavnih srpskih ratnika, predsednik ih je pozvao da pokušaju da zamisle, kako je rekao, ovo bujno zeleno ostrvo pre jednog veka: golo, kamenito, bez ijednog drveta, dok se na njemu, ispod visoke nebeske kupole koja je tada bila jedini krov, odigrava jedna od najvećih drama u istoriji srpskog naroda.

Ostrvo smrti

Grci su ga, podsetio je, vekovima zvali "Ostrvo zmija", a navršio se prvi vek otkako ga pominjemo kao "Ostrvo smrti", zato što je poslednje konačište za 7.747 srpskih vojnika, dečaka-regruta umrlih od iscrpljenosti, dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća, gladi.

- Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u svoju Srbiju zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece. Nepun kilometar dalje, u gradu i na ostrvu Krf, 1916. godine smestila se cela srpska država, kraljevina Srbija: Narodna skupština, mitropolija, opštinske uprave, škole, poreska uprava, štamparija... i umorni i izmučeni stari kralj Petar Karađorđević, koji je sa svojom vojskom išao od Beograda do Krfa - naveo je Nikolić.

Podsetio je na reči grofa Morisa Meterlink, slavnog belgijskog pisca i nobelovca, u delu "Odlomci rata", koje je na srpskom jeziku objavljeno 1918. godine, a koji kaže za srpske vojnike:

- Nema žrtve koja bi se mogla uporediti sa onom koju su oni dali, i zbog toga nema slave koja bi se mogla uzvisiti tako visoko kao njihova, niti zahvalnosti koja bi mogla prevazići onu koju im dugujemo. Oni ne samo što imaju pravo na najlepše mesto u našim uspomenama, oni imaju pravo na sve naše uspomene, na sve ono što smo mi, jer mi postojimo samo zbog njih.

Podsetio je, takođe, da je kralj na Krfu, za časopis "Pitsburg despeach", opisao zlo vreme u kom se našla kraljevina Srbija u izganstvu, između ostalog, rečima:

- Moj narod je pre dve godine brojao više od četiri miliona. Kosio ga je tifus koji su nam Germani doneli. I koliko nas je danas ostalo? Samo u Austriju u ropstvo je odvedeno dve stotine hiljada ljudi, sposobnih muškaraca. Nije ovaj rat bitka za teritorije ili religijsku i kulturnu prevlast. Ovaj rat, ovaj posebno, ovo je rat neslobodnih protiv slobodnih ljudi...

wikipedia.org
"Albanska golgota": Povlačenje srpskih vojnika počelo je u zimu 1915. godine

Kraj tragedije

Ovde na Vidu, kazao je predsednik Nikolić, okončavala se tragedija.

- Regent Aleksandar koji se evakuisao iz Valone sa poslednjim vojnicima, plovi taj kilometar i iz daljine gleda prizor koji je već viđao u Jovanu Medovskom, Draču, Valoni - kao debla drveta, uredno poređani, njegovi mrtvi vojnici. Od januara 1916. na Vido dovode i donose na hiljade iscrpljenih vojnika. Više od 6.000 neće preživeti - naveo je.

Predsednik je podsetio da je na samo nekoliko desetina metara od mesta gde stoje po teškom pljusku i vetru, upravnik improvizovane bolnice raportira vrhovnom komandantu izveštajem u kojem je, između ostalog, naveo da je "najstrašnije bilo gledati danima kako umiru dečaci od deset, dvanaest godina, kako se tope nepovratno, a mi ne možemo da im pomognemo. Lica te dece, to su bili pravi likovi naših svetitelja... Zaslužuju da se posvete posle svega što su prepatili.

- Nama su pričali, a mi pričamo našoj deci, oni svojoj a oni njihovoj, o stradanju, patnji, žrtvi srpske mladosti, o plavoj grobnici, o tome kako je skupa reč sloboda.

Zahvalivši narodu Krfa, potomcima, kako je rekao, nesebičnim domaćinima naših predaka, predsednik je poručio da je bratstvo grčkog i srpskog naroda, skovano tada za večnost, zauvek utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije zauvek.

- Neka im je slava i hvala i neka su im laki prijatelska grčka zemla i grčko more - rekao je Nikolić na kraju svog obraćanja.

POVEZANE VESTI

Ponedeljak 18.04.2016. 14:03
Pa već ste zaboravili-slučajno ili namerno.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2023 © - vesti online