Nedelja 06.03.2016.

11:00

mondo rs, Vestionline A

Dan kada je počeo rat na Kosovu

Pre 18 godina u akciji srpskih bezbednosnih snaga u reonu Drenice ubijen je vođa OVK Adem Jašari, koji je zločinački ubijao Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako su počeli još žešći sukobi na Kosovu i Metohiji posle kog je usledilo bombardovanje SRJ i masovan egzodus Srba iz južne srpske pokrajine.

Reuters

Sve je počelo ubistvom Adema Jašarija: OVK nišani

U operacijama koje su počele još u januaru 1998. specijalna policija Srbije upadala je u sela u Drenici koja su povezana s OVK. Krajem februara i početkom marta 1998. godine srpska policija je izvršila ubistvo albanskih civila u nekoliko albanskih sela u oblasti Drenice.

Neposredan povod za pokolj je bio napad koji je Oslobodilačka vojska Kosova izvršila na srpsku policiju.

Naime, u zoru 5. marta, 1998. godine, grupa albanskih terorista napala je policijsku patrolu u selu Lauša. U tom napadu ranjena su dva policajca nakon čega policija kreće u poteru ka Donjem i Gornjem Prekazu u reonu Drenice.

Sutradan, 6. marta u okviru kontranapada srpske policije napadnuta je mahala u selu Donje Prekaze u kojoj se nalazilo sedište terorističke grupe Jašari. Tokom akcije policije ubijeni su lider OVK Adem Jašari, njegov brat Hamez Jašari kao i većina pripadnika terorističke grupe. Jašarija su ubili, kao i sve članove njegove porodice, osim jedne jedanaestogodišnje devojčice.

Svi u OVK

Drenički masakri su predstavljali prekretnicu u kosovskoj krizi - označili su početak ratnog sukoba, ali i umešanost međunarodne zajednice.

Ova ubistva su radikalizovala kosovske Albance i omasovili redove OVK-a, koji je nakon toga počeo da prerasta u "organizovani narodni pokret otpora" protiv vlasti u Beogradu.

Mnogi Albanci koji su bili pristalice Rugovine politike nenasilja nakon ovoga su se okrenuli oružanom otporu. Jašari je nakon ovoga među kosovskim Albancima ostao upamćen kao heroj i mučenik.

SAD zgrožene nasiljem

Uprkos izjavama jugoslovenskih vlasti da je sukob unutrašnja stvar zemlje, masovna ubistva u Drenici su privukla pažnju međunarodne javnosti.

Međunarodna zajednica je kritikovala vlasti zbog prekomerne upotrebe sile u Drenici, ali, osim verbalne osude, nije preduzela gotovo ništa.

Portparol Stejt departmenta SAD-a Džejms Rubin izjavio je da su Sjedinjene Države "zgrožene nedavnim nasiljem" i zapretio da će "spoljni zid sankcija" ostati na snazi sve dok se stanje na Kosovu ne poboljša. Prozvao je i vođe kosovskih Albanaca "da osude terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova".

Pročitajte još:

Fonet

* "Počelo ujedinjavanje Albanaca, ostvaruje se obećanje dato komandantu OVK Jašariju"

* Svedok: OVK testerom kasapila srpskog policajca

* "Od kad je OVK pobila mladiće u Peći zamire srpstvo"

Šta su zahtevi Kontakt gupe?

Kontakt grupa se sastala u Londonu 9. marta i dala vladi SRJ deset dana da ispuni niz zahteva, uključujući: povlačenje specijalne policije s Kosova i prekidanje akcije specijalnih snaga protiv stanovništva; dozvolu pristupa ICRC-u i drugim humanitarnim organizacijama, kao i predstavnicima Kontakt grupe i drugim diplomatskim predstavnicima; da započne proces dijaloga s rukovodstvom kosovskih Albanaca.

Kontakt grupa je najavila da će, ako predsednik Milošević bude preduzeo ove korake, ponovo razmotriti opravdanost četiri usvojene kaznene mere.

Ukoliko Milošević ne preduzme ove korake, Grupa će pooštriti sankcije, uključujući i zamrzavanje računa jugoslovenskih i srpskih vlasti u inostranstvu. Istovremeno, američki Stejt department obznanio je 13. marta da je obezbeđeno 1.075 miliona dolara za podršku istrazi Tribunala za ratne zločine na Kosovu.

Kontakt grupa je dozvolila da se rok od deset dana produži na šesnaest, i ponovo se sastala 25. marta. U danima koji su prethodili ovom datumu, Miloševićev režim je nakratko smanjio policijske napade na Kosovu i pristao da sprovede sporazum o obrazovanju, što je, inače, međunarodna zajednica već dugo zahtevala kao jednu od mnogih neophodnih mera za izgradnju poverenja, koje su navedene u izjavi Kontakt grupe od 9. marta.

Ovim gestom, iako nedovoljnim da Kontakt grupa opozove već ranije usvojene mere, SRJ je uspela da spreči Kontakt grupu da uvede nove sankcije, a Milošević je uspeo da dobije na vremenu. Kontakt grupa se dogovorila da se sastane za četiri nedelje radi ponovne procene situacije.

Savet bezbednosti je 31. marta doneo Rezoluciju 1160 kojom se obe strane osuđuju zbog nasilja, zahteva se rešenje putem pregovora i kojom se Jugoslaviji uvodi embargo na isporuku oružja.

POVEZANE VESTI

SRBIJA

Šamar Srbiji: Visoki zvaničnik EU na grobu najvećeg zločinca OVK

SRBIJA

Tači: Razumem reakcije obe strane

SRBIJA

Bela knjiga Vlade Srbije: OVK odgovoran za ubistvo Kneževića

SRBIJA

Profesor i prevodilac Šaban Hoti 15. na listi ubijenih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika na Kosovu

IZDVOJENI KOMENTARI 11 komentara Svi komentari OSTAVITE KOMENTAR

Nedelja 06.03.2016. 12:59

karudijan

Položaj Albanaca u komunističkoj Jugoslaviji do 1968. godine. Bujanska konferencija..... Posle oslobođenja, 1945. godine, komunistička vlast zabranila je povratak proteranim Srbima. Albanci su 1945. i 1946. godine držali svu zemlju kolonista. Izveštaji iz 1946. godine govore da su zemlju delimično izgubile 5.744 porodice, a bez celokupnog imanja ostale su 1.564 porodice. Na Kosovo i Metohiju nikad se nije vratilo oko 2500 porodica. Posle oslobođenja ostala su pusta mnoga srpska sela. Nekome je bilo potrebno da se brzo zaborave zločini albanskih faš,ista, najverovatnije zbog lažnog „bratstva i jedinstva”, da se brzo zaborave krvave epizode i orgijanja nad srpskom nejači, pod zaštitom i uz pomoć vojnika Nemačke i Italije. Mnogi balisti su tako, u ime „bratstva i jedinstva” proizvedeni u borce NOR-a, što nam se kasnije, itekako, osvetilo. „Na Kosovu i Metohiji, sve do pred sam kraj rata, nije bilo ni organizovanog partizanskog otpora okupatorima i njihovim slugama. Tek pošto je izbila balistička pobuna u Drenici, partizanski odredi su stigli sa drugih područja i ugušili su pobunu koju je organizovao Šaban Poluža…Ostaci dreničkih bandi, gotovo širom Kosova i Metohije, organizovano su napadali Uroševac, Gnjilane, Orahovac i mnoge druge gradove i sela i naplatili „danak u krvi” koji se meri stotinama ub,ijenih srpskih boraca i mirnih građana. Osim onim banditima koji su poginuli u okršajima, zarobljenim i onima koji su se dobrovoljno predavali Ozni, zločini su oprošteni. Po koja godina zatvora, i to je bilo sve.” Doseljeni Albanci nisu ni tražili jugoslovensko državljanstvo, niti priznavali jugoslovensku državu, ali su mnogi od njih, iako strani državljani, zauzimali visoke državne funkcije i radili na ostvarivanju ciljeva Lige. Zaključci Bujanske konferencije, održane u albanskom selu Bujane, od 31. decembra 1943. do 2. januara 1944., izražavali su separatističke težnje Albanaca. Konferenciji je prisustvovao 51 delegat, od kojih je bilo svega sedam Srba sa Kosova i Metohije, a čak deset Albanaca iz Albanije.

Nedelja 06.03.2016. 12:56

karudijan

Albanski nacionalizam je proizvod različitih istorijskih okolnosti. Otomanska imperija je koristila Albance kako bi ostale balkanske narode držala u potlačenom položaju. Razlog favorizaciji Albanaca od strane Turaka bila je verska pripadnost i izraženi fanatizam u borbi. Albancima su ustupane razne odgovorne funkcije u administraciji i vojsci na prostorima Balkana. Neću ulaziti previše u odnos Srba i Albanaca tokom turske okupacije i zločina prema srpskom življu, već ću se baviti periodom od osnivanja „Prizrenske lige”. Propadanje Otomanske imperije uslovilo je buđenje nacionalnih pokreta i stvaranje nacionalnih država. Nakon završetka rata Rusije, Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva, albanski lideri shvataju da je sada turska imperija slabija nego ikada. Smatrajući da je to pravi trenutak za stvaranje sopstvene države ili autonomije u okviru Otomanske imperije, albanski lideri, na kongresu 1878. godine, formiraju „Prizrensku ligu” koja je bila platforma za ujedninjenje svih krajeva u kojima žive Albanci. Otomanska imperija je koristila Albance kako bi ostale balkanske narode držala u potlačenom položaju. Razlog favorizaciji Albanaca od strane Turaka bila je verska pripadnost i izraženi fanatizam u borbi. Albancima su ustupane razne odgovorne funkcije u administraciji i vojsci na prostorima Balkana. Cilj je bilo sprečavanje da oblasti, na kojima je bilo nastanjeno srpsko muslimansko (danas bošnjačko) i albansko (većinsko muslimansko i katoličko) stanovništvo, pripadnu Srbiji ili Crnoj Gori. Ključna ličnost Prizrenske lige u to vreme bio je Ali-paša Gusinjski. Veliki ugled je stekao svojim uspesima u bitkama protiv Srba iz Crne Gore (1855,1879. i 1880). Prizrenska liga se suprotstavila odlukama Berlinskog kongresa da preda Gusinje i Plav Crnoj Gori zbog čega je došlo do sukoba snaga između Srba muslimana (danas Bošnjaka) i Albanaca, na jednoj, i Srba i nekolicine Rusa na drugoj strani. Kao posledica ovoga, stvorena je država u državi- Gusinja i Plava i kao takva se održala do početka Prvog svetskog rata. Uoči Berlinskog kongresa, Liga, kao priznati zastupnik albanskih nacionalnih interesa od samog albanskog življa, uputila je memorandum učesnicima, osporavajući Srbiji i Crnoj Gori pravo na teritorije na kojima žive Albanci. Tadašnji albanski diplomata Abdyl Frashëri je izjavio: „Ako Velike sile osude ovaj hrabri i slobodoljubljivi narod da ostane u ropstvu ili još gore- da bude podeljen između susednih država, Balkansko poluostrvo nikada neće imati mira…” Nakon odluka Berlinskog kongresa, Albanci podižu ustanak i ne dozvoljavaju sprovođenje odredaba kongresa.

Nedelja 06.03.2016. 12:57

karudijan

Period od 1912 do 1945 godine.... Nakon izbijanja Balkanskih ratova formirana je organizacija koja je za cilj imala sprovođenje platforme Prizrenske lige- tzv. „Kosovski komitet”, a između dva svetska rata organizacije „Džemajet”, „Besa” i „Merhamet”. Nakon izbijanja Balkanskih ratova formirana je organizacija koja je za cilj imala sprovođenje platforme Prizrenske lige- tzv. „Kosovski komitet”, a između dva svetska rata organizacije „Džemajet”, „Besa” i „Merhamet”. Kontinuitet velikoalbanske politike traje od osnivanja Prizrenske lige do danas. Njemu su svesrdno pomogli Italijani u periodu pre i nakon izbijanja Drugog svetskog rata, kao i Srbi, svojom nebrigom i naivnošću. Italijani su direktno zaslužni za stvaranje albanskog šovinizma na Kosovu i Metohiji, ideološkim formulisanjem istog. Srbi nisu isuviše obraćali pažnju na položaj svojih sunarodnika na Kosovu i Metohiji. Dok su u Jugoslaviji svi ostali narodi jačali svoju nacionalnu pripadnost, Srbi su pokušavali da izgrade jugoslovenski nacionalni identitet. Od 1918. godine do današnjeg dana nije se obraćala pažnja na zločine Albanaca prema srpskom narodu, što je bilo posebno izraženo u periodu Titove vladavine. Drugi svetski rat učinio je Albance vladarima teritorije pod imenom „Velika Albanija”. U sastavu tog protektorata, od 1941. do 1944. nalazili su se Metohija, koja je bila pod italijanskom i nemačkom okupacijom, veći deo Kosova ( bez severnog dela), istočni deo Crne Gore i zapadna Makedonija. Velika Albanija, koja je bila podeljena na 14 okruga, bila je poprište velikih zločina: ub,ijeno je oko 12 000 Srba, a proterano oko 100 000. U isto vreme oko 150 000 Albanaca naselilo se na Kosovo i Metohiju.