Profesor i prevodilac Šaban Hoti 15. na listi ubijenih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika na Kosovu
Šaban Hoti, profesor ruskog jezika, prevodilac i medijski radnik je zarobljen, a potom ubijen, kao deo ekipe Ruske državne televizije koja je jula 1998. godine pokušala da napravi intervju sa pripadnicima OVK u selu Lapušnik. On je 15. osoba na spisku ubijenih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika na Kosovu, u istraživanju UNS-a.
Po dolasku u Prištinu, 20. jula 1998. godine, ekipa Ruske državne televizije zamolila je Hotija, profesora na katedri za ruski jezik i književnost Prištinskog univerziteta, koji je osim maternjeg veoma dobro govorio i engleski jezik, za pomoć.
Hoti, rođen 1945. u Ratkovcu, kao prevodilac je 21. jula 1998. godine krenuo sa novinarom Olegom Safiulinom, kamermanom Aleksandrom Galanovim i tonskim tehničarem Viktorom Mamaevim, na novinarski zadatak.
Na putu Priština - Peć, u selu Lapušnik, pripadnici OVK prvo su zaustavili njihovo vozilo i rekli im da ne mogu da snimaju, a nemalo potom ih zarobili, oduzeli opremu, dokumenta i novac.
Dva sata kasnije, Hotija su odvojili i drugim vozilom odvezli do podnožja obližnjeg brda. Novinari su ga sledeći put videli u kući u Lapušniku, pretučenog, krvave košulje i jako uplašenog.
- Kada su mi skinuli povez sa očiju video sam Šabana Hotija jer je on prevodio taj razgovor. Bilo je jasno da su ga tukli. Imao je hematom na licu, krv po pantalonama, na košulji i na cipelama i bio je veoma uplašen. Jednostavno je drhtao od straha. Imao je izgubljen pogled... – ispričao je novinar Oleg Safiulin, svedočeći pred Trubunalom u Hagu.
Tog 21. jula 1998. godine, oko 19:30 ruski novinari su pušteni, ali ne i Šaban Hoti. Uoči ulaska srpskih snaga u Lapušnik, pet dana kasnije, Hoti je streljan na planini Beriša. Na toj lokaciji, aprila 2001. godine, eshumirani su njegovi posmrtni ostaci iz masovne grobnice.
Zbog ubistva Šabana Hotija i još osmorice civila, na 13 godina zatvora, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), osuđen je Hajrednin Baljaj, ratnog nadimka "Šalja", identifikovan kao logorski stražar u Lapušniku. Proglašen je krivim za okrutno postupanje, mučenje i ubistvo devet zatvorenika na planini Beriša.
To je prva presuda koju je za ratne zločine na Kosovu izrekao Tribunal, 30. novembra 2005. godine. Optužnicom su bili obuhvaćeni i bivši regionalni zapovednik OVK Fatmir Ljimaj i njemu podređeni Isak Musliju, ali su oni oslobođeni, jer "Tužilaštvo nije dokazalo da su imali komandnu ili bilo kakvu drugu ulogu u logoru OVK u Lapušniku i zločinima koji su u njemu počinjeni u leto 1998. godine".
Hajredin Baljaj preminuo je 31. januara 2018. godine. Tog dana, sednica Skupština Kosova je počela minutom ćutanja u kome su učestvovali i predstavnici Srpske liste. Tim povodom su izjavili da su "žrtve neviđene političke podvale" i "isključenog prevoda".
O ovim zločinima, pred Tribunalom u Hagu svedočio je i zaštićeni svedok, koji je takođe bio zarobljen u Lapušniku. On je govorio i o surovom prebijanju profesora Šabana Hotija, a na jedno od pitanja tužioca je odgovorio: „U prvoj prostoriji, u onoj u kojoj smo bili prvi put, Šalja je rekao: 'Pogledajte šta će se dogoditi onom ko ide da prevodi za Ruse'".
Ime profesora Šabana Hotija nalazi se u Kosovskoj knjizi pamćenja Fonda za humanitarno pravo u kojoj je naveden kao profesor, prevodilac i novinar.
