Dan kada je počeo rat na Kosovu
U operacijama koje su počele još u januaru 1998. specijalna policija Srbije upadala je u sela u Drenici koja su povezana s OVK. Krajem februara i početkom marta 1998. godine srpska policija je izvršila ubistvo albanskih civila u nekoliko albanskih sela u oblasti Drenice.
Neposredan povod za pokolj je bio napad koji je Oslobodilačka vojska Kosova izvršila na srpsku policiju.
Naime, u zoru 5. marta, 1998. godine, grupa albanskih terorista napala je policijsku patrolu u selu Lauša. U tom napadu ranjena su dva policajca nakon čega policija kreće u poteru ka Donjem i Gornjem Prekazu u reonu Drenice.
Sutradan, 6. marta u okviru kontranapada srpske policije napadnuta je mahala u selu Donje Prekaze u kojoj se nalazilo sedište terorističke grupe Jašari. Tokom akcije policije ubijeni su lider OVK Adem Jašari, njegov brat Hamez Jašari kao i većina pripadnika terorističke grupe. Jašarija su ubili, kao i sve članove njegove porodice, osim jedne jedanaestogodišnje devojčice.
Svi u OVK
Drenički masakri su predstavljali prekretnicu u kosovskoj krizi - označili su početak ratnog sukoba, ali i umešanost međunarodne zajednice.
Ova ubistva su radikalizovala kosovske Albance i omasovili redove OVK-a, koji je nakon toga počeo da prerasta u "organizovani narodni pokret otpora" protiv vlasti u Beogradu.
Mnogi Albanci koji su bili pristalice Rugovine politike nenasilja nakon ovoga su se okrenuli oružanom otporu. Jašari je nakon ovoga među kosovskim Albancima ostao upamćen kao heroj i mučenik.
SAD zgrožene nasiljem
Uprkos izjavama jugoslovenskih vlasti da je sukob unutrašnja stvar zemlje, masovna ubistva u Drenici su privukla pažnju međunarodne javnosti.
Međunarodna zajednica je kritikovala vlasti zbog prekomerne upotrebe sile u Drenici, ali, osim verbalne osude, nije preduzela gotovo ništa.
Portparol Stejt departmenta SAD-a Džejms Rubin izjavio je da su Sjedinjene Države "zgrožene nedavnim nasiljem" i zapretio da će "spoljni zid sankcija" ostati na snazi sve dok se stanje na Kosovu ne poboljša. Prozvao je i vođe kosovskih Albanaca "da osude terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova".
Pročitajte još:
* "Počelo ujedinjavanje Albanaca, ostvaruje se obećanje dato komandantu OVK Jašariju"
Šta su zahtevi Kontakt gupe?
Kontakt grupa se sastala u Londonu 9. marta i dala vladi SRJ deset dana da ispuni niz zahteva, uključujući: povlačenje specijalne policije s Kosova i prekidanje akcije specijalnih snaga protiv stanovništva; dozvolu pristupa ICRC-u i drugim humanitarnim organizacijama, kao i predstavnicima Kontakt grupe i drugim diplomatskim predstavnicima; da započne proces dijaloga s rukovodstvom kosovskih Albanaca.
Kontakt grupa je najavila da će, ako predsednik Milošević bude preduzeo ove korake, ponovo razmotriti opravdanost četiri usvojene kaznene mere.
Ukoliko Milošević ne preduzme ove korake, Grupa će pooštriti sankcije, uključujući i zamrzavanje računa jugoslovenskih i srpskih vlasti u inostranstvu. Istovremeno, američki Stejt department obznanio je 13. marta da je obezbeđeno 1.075 miliona dolara za podršku istrazi Tribunala za ratne zločine na Kosovu.
Kontakt grupa je dozvolila da se rok od deset dana produži na šesnaest, i ponovo se sastala 25. marta. U danima koji su prethodili ovom datumu, Miloševićev režim je nakratko smanjio policijske napade na Kosovu i pristao da sprovede sporazum o obrazovanju, što je, inače, međunarodna zajednica već dugo zahtevala kao jednu od mnogih neophodnih mera za izgradnju poverenja, koje su navedene u izjavi Kontakt grupe od 9. marta.
Ovim gestom, iako nedovoljnim da Kontakt grupa opozove već ranije usvojene mere, SRJ je uspela da spreči Kontakt grupu da uvede nove sankcije, a Milošević je uspeo da dobije na vremenu. Kontakt grupa se dogovorila da se sastane za četiri nedelje radi ponovne procene situacije.
Savet bezbednosti je 31. marta doneo Rezoluciju 1160 kojom se obe strane osuđuju zbog nasilja, zahteva se rešenje putem pregovora i kojom se Jugoslaviji uvodi embargo na isporuku oružja.