Kako Vučić ide Milovim stopama? Brzo, samo još Kosovo da prizna
Skupština Srbije ratifikovala je Sporazum o saradnji sa NATO, koji predviđa slobodu kretanja i imunitet svim pripadnicima ove organizacije. Ova odluka uzburkala je strasti u celoj zemlji, otvorila stare rane i podsetila građane na onih 78 dana kada su se budili uz sirene i zvuke NATO aviona. I dok vlast neumorno ponavlja da ovaj sporazum ne znači ništa i da Srbija ostaje vojno neutralna, u vazduhu lebdi pitanje: Dokle je Srbija spremna da ide kako bi se dodvorila svojim "zapadnim prijateljima" (to je definicija Aleksandra Vučića, ostatak Srbije ne gleda baš toliko blagonaklono na ubice svoje dece)? Da li će naš premijer znati da se zaustavi? Ili će, baš kao i njegov crnogorski kolega Milo Đukanović, potrčati Alijansi pravo u zagrljaj?
Naime, u isto vreme kada je Srbija odlučila da treba da sarađuje sa NATO Alijansom, Crna Gora je već započela pregovore o pristupanju ovoj organizaciji. Ali, nije taj "uspeh" došao preko noći. Prošli su "đetići" dugačak put. Najpre su usledili sitni sporazumi o saradnji, pa je krenulo lobiranje i žestoka kampanja, a onda je stigla i dugo očekivana pozivnica za članstvo.
Pročitajte još:
* "NATO nam je potreban da čuva naš narod na Kosovu"
Okretanje leđa političkim mentorima
S obzirom na to da pomalo kaska za Milom, izgleda da je sada Vučić odlučio da požuri. Srbija je ozbiljno zagazila ka NATO zajednici, a ovaj sporazum tek je prvi korak. Samo, pitanje je da li će srpski premijer biti revnosan u sprovođenju zahteva Zapada, kao i crnogorski. Mada, zašto i ne bi? Zapravo su njih dvojica prešli sličan politički put. Milo je zarad vlasti okrenulo leđa Momiru Bulatoviću, Vučić se odrekao Šešelja. I dok je Đukanović prošao razvojni put od velikog Srbina, do najvećeg Crnogorca današnjice, Alek je svoju titulu "velikog Srbina" zamenio titulom "naj Evropejac". I dok je prvi apsolutni vladar Crne Gore, drugi je veliki vođa naroda srpskog.
Da li će sada Vučić slediti Mila, i na njegovom NATO putu? Da li će zaboraviti na činjenicu da je ova organizacija sejala smrt po Srbiji, i da, nažalost, to i dalje čini, zahvaljujući osiromašenom uranijumu, kojim nas je nesebično zasipala tokom bombardovanja? I šta je sledeći potez, možda obračun sa ruskom braćom? Jer, ako pratimo crnogorski scenario, upravo to sledi. Poznato je da je Milo Rusima najpre prodao pola Crne Gore, a onda im je, kada je Zapad to zatražio, uveo sankcije i počeo da ih proteruje.
Ko će nam biti braća - ruski ili NATO vojnici?
Srbija je, dosad, ruku na srce, uspešno odolevala pritiscima, ističući kako će ostati lojalna Moskvi. Ali, šta kada se NATO vojnici razbaškare po Srbiji? Šta kada američki tenkovi zaoru drumove u našoj zemlji, zbog "ruske agresije koja preti celom svetu"? Da li ćemo i tada stajati uz braću, ili ćemo ići rame uz rame sa NATO snagama... Sa sve onim silnim oružjem koje planiramo da kupimo od Rusa?
I, da, Milo je zarad članstva u NATO, i želje da Crna Gora postane ravnopravna članica Evropske unije, priznao Kosovo.
Da li je Vučić spreman tako daleko da ide?
