Gvozdeni zagrljaj NATO pakta
Crnoj Gori juče je uručen najznačajniji poklon za desetogodišnjicu nezavisnosti - članice NATO potpisale su Protokol o pristupanju najmlađe evropske države zapadnom vojnom savezu.
Još kada je 21. maja 2006. godine održan referendum o nezavisnosti, rukovodstvo Crne Gore, oličeno u neprikosnovenom Milu Đukanoviću, otpočetka je zagovaralo stav da za malenu državu na jugozapadu Balkana NATO nema alternativu.
Otvaraju vrata i Kosovu
Kako prenose prištinski mediji, ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku rekla je da je Kongres SAD usvojio amandman kojim se administracija u Vašingtonu poziva da pripremi Kosovo za prijem u Partnerstvo za mir kao predvorje NATO pakta. Čitaku je pritom dodala da je Kongres ovu odluku usvojio jednoglasno.
- Potpisivanje protokola je jasan znak da Alijansa nastavlja da pomaže u izgradnji stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu - tvrdi generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
Da to baš nije tako, već možda baš suprotno, uveren je i dobar deo crnogorskog stanovništva, tradicionalno naklonjen Rusiji. Zato se može reći da je crnogorsko društvo i dalje duboko podeljeno po liniji "za" i "protiv" članstva u vojnoj organizaciji koja je pre samo 17 godina izvela agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, tadašnju zajedničku državu Srbije i Crne Gore.
Sa stanovišta Srbije, jedine zemlje u balkanskom regionu čija je zvanična politika vojna neutralnost, crnogorsko učlanjenje u NATO i kada bude formalizovano, samo je delić u onespokojavajućem mozaiku - da je okružena članicama NATO ili pretendentima, a odskora i pojačanim vojnim prisustvom Alijanse u vidu aktiviranja antiraketnog štita u susednoj Rumuniji.
Taj štit Rusija doživljava kao direktnu pretnju, pa Kremlj najavljuje asimetrični odgovor. Tome treba dodati i pogled iz Moskve koji je sve manje blagonaklon, a sve više prek prema aktuelnom režimu u Beogradu, zbog intenzivnog približavanja Srbije NATO. Tako je šef istraživačke grupe za Balkan pri Ruskom institutu za strateške studije Nikita Bondarev ocenio da je "Vučić uradio više za NATO nego za Rusiju".
"U Vučićevo vreme došlo je do pravog napretka Beograda i NATO. Iako je Srbija odbila da uvede sankcije Kremlju, saradnja s Rusijom već nekoliko godina tapka u mestu", komentar je ruskog portala Gazeta.
Pročitajte još:
* Đetići potpisali pakt sa đavolom: Milo presrećan
* NATO: Rusija nek ostavi Crnu Goru na miru!
* Vučić u problemu: Amerika i Rusija žele da nam kroje vladu
Na sve to treba dodati da se unutrašnja previranja u zemljama regije intenziviraju do opasnih granica. Od Makedonije koja osim međuetničkih trvljena sada upada u tešku političku krizu, na ivici i fizičkih sukoba vlasti i opozicije, preko BiH u kojoj hronična trvljenja na liniji Sarajevo-Banjaluka odnedavno dobija i novu dimenziju u srpsko-srpskim sukobima na relaciji vlasti i opozicije Republike Srpske.
O Podgorici, a misle na Beograd
Zamenik predsednika Komiteta za međunarodne poslove Ruske Federacije Andrej Klimov izjavio je da nije jasno od koga Crna Gora namerava da se štiti.- Crnu Goru su povukli u Alijansu kako bi ojačali antirusko bratstvo. NATO ne štiti od terorista. Od Severne Koreje? To je smešno. Ispada da među motivima nema ničeg osim takozvane ruske pretnje - rekao je Klimov, ocenivši da Crna Gora prelazi u "kategoriju potencijalnih ciljeva".
Pojedini politički analitičari smatraju da je reakcija Rusije zapravo indirektna poruka Srbiji, koja je mnogo važnija za Moskvu nego što je to Crna Gora.
Teško je razuveriti balkanske narode da opasna talasanja u njihovim državama nisu izazvana prevashodno spolja. U zavisnosti od toga kojoj opciji naginju - Briselu ili Moskvi - i analitičari imaju svoju verziju ko upravlja krizama na Balkanu.
Crnogrski narod traži referendum
Nakon jučerašnjeg potpisivanja protokola Crna Gora će učestvovati na svim sastancima NATO-a kao posmatrač, a kada države članice budu ratifikovale protokol, Crna Gora će postati 29. članica Alijanse. Veći deo crnogorske javnosti, međutim, insistira na raspisivanju referenduma koji bi, kao najdemokratskiji vid izjašnjavanja, trebalo da konačno potvrdi da je crnogorsko društvo za članstvo. Prema nekim ruskim izvorima, postoji spremnost vladajuće DPS da se to učini, ali tek ako novi skupštinski saziv usvoji odluku o referendumu.Komentarišući američke tvrdnje o "agresivnom ponašanju" Rusije, politikolog Aleksandar Pavić kaže da bi prava mera ruskog ponašanja za Vašington bila da Rusija ne postoji i da bi onda možda došli do zaključka da ne postoji ruska pretnja.
- To vam je kao kad čačkate mečku, pa mečka izađe da brani sebe i svoje mladunce, a vi kažete: 'Mečka je agresivna' - izjavio je Pavić za Sputnjik, podsećajući na obećanja NATO-a da se neće širiti na Istok.
Lažna priča o štitu od Irana
Povodom aktiviranja raketnog štita u Rumuniji, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je upozorilo da to predstavlja kršenje Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, te da direktno pogađa rusku nacionalnu bezbednost.Američki funkcioneri, međutim, i dalje "guraju" staru priču da štit za cilj ima da Evropu zaštiti od pretnje Irana i da nije usmeren protiv Rusije.
